Suočen s pogoršanjem imidža Kine u svetu usled kršenja ljudskih prava i tajnovitosti oko porekla COVID-19, kineski predsednik Si Đinping tražio je da se umesto agresivnog diplomatskog i medijskog nastupa nađu bolji načini predstavljanja zemlje kako bi bila "dopadljivija". Ipak, bez značajne promene politike Pekinga, prosta zamena retorike neće moći da popravi štetu po reputaciju Kine, pišu svetski mediji.
Jači 'međunarodni glas'
Si je na sastanku Komunističke partije u utorak, 2. juna, rekao da Kina mora da poboljša način na koji svetu govori o sebi i da ubedi ljude da Kineska komunistička partija teži sreći svih Kineza, piše Gardijan (The Guardian), ukazujući da komentari kineskog predsednika dolaze usred rastuće izolacije Kine u globalnoj zajednici i napetosti s međunarodnim medijima.
Sugerišući, kako navodi britanski list, zabrinutost zbog negativnog imidža Pekinga, Si je rekao da je presudno da Kina razvije jači "međunarodni glas" koji odgovara njenoj nacionalnoj snazi i globalnom statusu, kako bi svetu predstavila "istinsku, trodimenzionalnu i sveobuhvatnu Kinu".
Iako sve snažnija svetska sila nastoji da poboljša svoj položaj na globalnoj sceni, odnosi s mnogim zapadnim državama su se pokvarili, uglavnom, ističe Gardijan, usled zabrinutosti zbog kršenja ljudskih prava etničkih manjina, posebno muslimana u Sinđangu, represije u Hongkongu, agresije prema Tajvanu i prošlogodišnjih pokušaja da zataška početak širenja korona virusa.
Pogoršanje odnosa sa SAD i njihovim saveznicima poput Kanade, Velike Britanije i Australije dovele su do razmene sankcija, proterivanja ili zastrašivanja stranih novinara i sve ratobornijih komentara kineskih diplomata poznatih kao "vukovi ratnici", koji koriste svoju platformu za agresivnu odbranu kineske politike i omalovažavanje protivnika. Sijevi komentari, dodaje list, podstakli su spekulacije među analitičarima da predsednik Kine traži od "vukova ratnika" da ublaže svoj nastup.
Reputacija Kine je oštećena u nezgodno vreme, uoči stogodišnjice formiranja Kineske komunističke partije, koja će, prema najavama, biti bombastično nacionalno slavlje, ali i, kako navodi Gardijan, prilika da Si zacementira svoje liderstvo.
Medijsko bojno polje
Iako je, kako piše Tajms (The Times) kineska propagandna mašina osnažena poslednjih godina, Si je rekao da Peking mora da izgradi sofisticiraniji "strateški komunikativni sistem s izrazitim kineskim karakteristikama" da bi upravljao globalnim javnim mnjenjem.
Uz odgovarajuće alate za komunikaciju, Kina bi imala više prijatelja, rekao je Si na politbirou Komunističke partije i dodao da svet mora da nauči da "Komunistička partija zaista teži dobrobiti kineskog naroda i da razume zašto marksizam funkcioniše i zašto je socijalizam s kineskim karakteristikama dobar".
Si je rekao da Kina treba da napravi tim profesionalaca i usvoji "precizne metode komunikacija" za različite regione.
Kineska komunistička partija već dugo smatra da je propaganda presudna za njenu vladavinu i svake godine troši milijarde na mrežu kanala na stranim jezicima, ukazuje Tajms. Ističe se da su poslednjih godina kineske diplomate podsticane da otvaraju profile na zapadnim društvenim mrežama, koje su inače nedostupne u Kini, kako bi promovisali narativ Pekinga, bilo da se radi o Sinđangu, Hongkongu ili poreklu COVID-19.
Kineski propagandni mediji kritikovani su zbog širenja dezinformacija, često preko lažnih naloga, tokom protesta u Hongkongu 2019-20, kao i o pandemiji, dok Peking preko državnih medija isporučuje vesti zemljama u razvoju, pa čak i zapadnim zemljama, u pokušaju da izmeni narativ širom sveta. Kina je takođe, dodaje londonski list, pojačala kampanju protiv zapadnih medija zbog njihovog navodnog pristrasnog izveštavanja, delom otežavajući život stranim novinarima, posebno onima iz Australije, Velike Britanije i SAD koji rade u Kini.
Kako se autoritarna ideologija Komunističke partije sve više sukobljavala sa zapadnim liberalnim vrednostima, Peking je video globalno mnjenje kao bojno polje na kojem mora preuzeti komandu, kao što je to uradio u Kini gde su svi mediji pod državnom kontrolom, ističe Tajms.
'Vukovi ratnici'
Iako su kineske diplomate poslednjih godina sve glasnije, iskazujući sarkazam i agresiju prema onima koji osporavaju njene stavove, analitičari kažu da su Sijeve reči retko priznanje izolacije Pekinga, ukazuje BBC, navodeći da su agresivni nastupi nazvani diplomatija "vukova ratnika", po patriotskim filmovima u kojima se elitne kineske specijalne snage sukobljavaju s plaćenicima pod američkim vođstvom.
Svako ko prati kineske diplomate na Tviteru (Twitter) zna koliko je njihov ton poslednjih godina često bio nediplomatski, ukazuje BBC u analizi, dodajući da su diplomate podsticane da primenjuju konfrontacionu strategiju "vukova ratnika", ponekad i s uvredljivim porukama, pa čak i direktnim napadima na strane vlade.
Ako Si zaista želi da njegova administracija bude viđena kao "dopadljivija", to će zahtevati naglu promenu pristupa od 180 stepeni, pošto se od Filipina preko Australije do Evrope, raspoloženje javnosti prema kineskoj vladi pogoršava, za šta se, ukazuje BBC, makar delom krive agresivne izjave kineskih zvaničnika.
Moguće je da su Sija sada uverili oni – uključujući ljude iz Komunističke partije – koji tvrde da je, ponekad neuravnoteženi pristup "vukova ratnika" zapravo kontraproduktivan.
Ključna Sijeva rečenica na politbirou je verovatno kada je rekao da rukovodstvo partije treba da preuzme kontrolu nad "tonom" komunikacija sa spoljnim svetom, ukazuje BBC, dodajući da bi mnogi rekli da je taj ton izmakao kontroli. Problem je, ističe se u analizi, što je napravljena tolika šteta da će biti potrebno više od proste promene retorike – verovatno će biti potrebna promena u akcijama.
Uzrok ili simptom
Nakon što su kineski zvaničnici godinama besomučno branili zemlju od svih stvarnih i percipiranih pretnji ispaljivanjem upozorenja i uvreda, čini se da se Si konačno umešao i rekao im da utišaju ton, piše Vašington post (The Washington Post) uz ocenu da poziv predsednika da Kina bude "dopadljivija" možda neće ukrotiti "vukove ratnike".
Reputacija Kine na Zapadu u poslednje vreme strmoglavo pada, ukazuje list. Prema Pjuovom istrživanju (Pew Research Center) objavljenom u oktobru, većina ispitanika u 14 zemalja je negativno ocenila Kinu. Negativni stavovi dostigli su decenijski maksimum u devet od tih zemalja.
Uz to, pozivi za bojkot Zimskih olimpijskih igara u Pekingu 2022. ne jenjavaju, dok su napori kineske vakcinske diplomatije zakomplikovani izveštajima o niskoj efikasnosti kineskih vakcina i novim talasima zaražavanja.
Mnogi su s dobrim razlozima sumnjičavi prema stvarnoj promeni, piše Vašington post, ukazujući da su "vukovi ratnici" možda kontroverzni u inostranstvu, ali su popularni u Kini, pri čemu se postavlja pitanje da li su oni osnovni uzrok kineske agresivne spoljne politike, a ne simptom.
Si je 2016. javno pozvao na borbeni pristup u promovisanju kineskih interesa i čini se da njegovi komentari na politbirou sugerišu da je taj period završen, ali neki analitičari na to gledaju s oprezom.
Štaviše, nisu neotesani tvitovi to što je dovelo međunarodni ugled Kine na loš glas, ističe Vašington post uz ocenu da kineske međunarodne odnose kvare Sijeva politika represije u Sinđangu i Hongkongu, kao i sistematska tajnovitost i paranoja koji onemogućavaju pronalaženje uzroka korona virusa.
Čvršće uzde nad "ratnicima vukovima" možda neće popraviti međunarodne odnose Kine, ukazuje američki list zaključujući da će agresivne diplomate, ako ne bude značajne promene politike Pekinga, verovatno nastaviti svoj pristup.
Facebook Forum