Termoelektrane na ugalj na zapadnom Balkanu pretnja su zdravlju i bezbednosti evropskog stanovništva zbog povećane emisije štetnih materija, poručili su 2. juna učesnici panela u sklopu obeležavanja evropske Zelene nedelje.
Termoelektrane u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji, Severnoj Makedoniji, Kosovu i BiH predstavljaju zdravstvenu i ekonomsku opasnost za stabilnost Evropske unije jer su glavni izvor zagađenja koje se ubrzano širi Evropom, ocenili su predstavnici vodećih evropskih organizacija i centara za zaštitu životne sredine, a prenosi hrvatska agencija Hina.
Vlatka Matković, savetnica za zdravlje i energetiku u Evropskom savetu za zdravlje i životnu sredinu (HEAL) rekla je da zagađenje ne poznaje granice i da se "zagađeni vazduh sa Zapadnog Balkana najpre širi prema susednim državama, ali dođe i do svih zemalja Evropske unije".
Ona je podsetila na istraživanje iz 2016. godine, koje je pokazalo da je te godine "16 termoelektrana na ugalj na zapadnom Balkanu emitovalo istu količinu sumpordioksida (SO2) kao i 250 takvih postrojenja u EU".
Stručnjak Energetske zajednice za životnu sredinu Peter Vajda rekao je da je zastarelost jedan od glavnih uzroka štetnog uticaja termoelektrana i dodao da su one izgrađene "pre nekoliko desetina godina i da zbog toga te države ne poštuju standarde kvaliteta vazduha kakve očekuje Unija".
Komentarišući rezultate analize Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i Evropske komisije koji navode da zagađenost vazduha iz termoelektrana na Zapadnom Balkanu godišnje uzrokuje oko 4.000 preuranjenih smrti i otprilike 8.000 slučajeva bronhitisa kod dece, učesnici su ocenili da podizanje kvaliteta vazduha na tom području mora biti prioritet budućih evropskih politika.
Evropska komisija je prošle godine predstavila ekonomsko-investicioni plan za zemlje Zapadnog Balkana koji predviđa do devet milijardi evra pomoći toj regiji za period 2021-2027.
Njime se predviđaju inicijative za ulaganje u glavne putne i železničke veze u regiji, prelaz sa uglja na obnovljive izvore energije i obnovu javnih i privatnih zgrada radi povećanja energetske efikasnosti i smanjenja emisije gasova staklene bašte, infrastrukturu za upravljanje otpadom i otpadnim vodama.
Zbog sve veće potrebe za smanjenjem štetnih emisija i interesa za zaštitu prirode, Evropska unija je organizovala virtualnu Zelenu nedelju, najveće događanje na području zelenih politika sa brojnim panelima i savetovanjima.
