Autori: Todd Prince, Maja Živanović i Alex Znatkevich
Tri i po milijarde američkih dolara vredan projekat izgradnje stambenog i poslovnog kompleksa na mestu nekadašnjeg aerodroma u Minsku, kako se očekuje, trebalo bi da promeni izgled beloruske prestonice.
“Minsk Svet”, naziv pod kojim je projekat poznat, predstavljaće moderan finanijski centar sa neboderima u staklu okruženim desetinama visokih stambenih zgrada i vila sa 30.000 stambenih jedinica.
Kompanija “Dana Holding”, koja razvija ovaj projekat, promoviše ga kao “grad u gradu” i jedan od najvećih projekata u oblasti nekretnina na svetu.
“Minsk Svet” je samo jedan od nekoliko beloruskih projekata dodeljenih “Dana Holdingu”, kompaniji sa sedištem na Kipru koju su osnovali Karići, porodica koja je bila među najbogatijim i najuticajnijim u Srbiji 1990-ih, pod Slobodanom Miloševićem, da bi posle toga njihova moć počela da slabi.
Tokom protekle decenije Karići su se probili do samog vrha beloruske industrije nekretnina, ostvarivši ogromnu dobit u tom procesu, prema izveštajima kompanije.
Kritičari navode da je do toga došlo zahvaljujući njihovim bliskim vezama sa moćnikom Aleksandrom Lukašenkom, koji vlada Belorusijom “gvozdenom pesnicom” 27 godina i koji je žestoko odgovorio na proteste u avgustu 2020. koji su izbili nakon predsedničkih izbora u toj zemlji a za koje njegovi protivnici tvrde da su pokradeni. Porodica Karić ove navode negira.
Lilija Lukašenko, žena najstarijeg sina beloruskog vladara Viktara, navedena je u 2017. kao jedna od 13 zamenika direktora kompanije “Dana Astra”, glavne podružnice Dana Holdinga u Belorusiji. Ona više nije zaposlena u toj kompaniji i trenutno vodi umetničku galeriju u šoping centru u vlasništvu “Dana Holdinga”.
U međuvremenu, Lukašenko je odabrao Dragomira Karića, jednog istaknutijih članova porodice, za počasnog konzula Belorusije u Beogradu.
Ove veze sada prete da ugroze imperiju Karića u svetu nekretnina, koja je na početku 2020. godine imala više od sedam miliona kvadratnih metara projekata u razvoju u Belorusiji i Kazahstanu, uključujući i “Minsk Svet”.
Tržišna vrednost ovih projekata po završetku procenjena je na 13 milijardi dolara, prema podacima sa sajta “Dana Holding”.
Usred nemilosrdnog pritiska Lukašenka na demonstrante koji su mirno protestovali zbog izbora, na kojima je proglasio ubedljivu pobedu i osvojio šesti mandat, a za koje njegovi politički protivnici i vlade zapadnih zemalja kažu da su očigledno, namešteni, bogatstvo porodice je pod pretnjom.
Evropska unija (EU) je uvela sankcije “Dana Holdingu” i jednoj od njenih podružnica u decembru 2020, optuživši kompaniju za “sticanje koristi od i/ili podrške režimu” Lukašenka.
Oseti 'bol'
Sjedinjene Američke Države (SAD) mogle bi slediti primer EU i uvesti sankcije članovima porodice i tako im otežati da zaobilaze kazne zatvaranjem jedne kompanije i registrovanjem druge.
Na saslušanju održanom 24. marta predstavnik Kris Smit (Chris Smith) pozvao je Ministarstvo finansija i Stejt department da razmotre uvođenje sankcija pojedinim tajkunima u skladu sa Globalnim Magnitski aktom (Global Magnitsky Act) zbog podrške Lukašenku, uključujući Dragomira Karića (71) i njegovog mlađeg brata Bogoljuba Karića (67).
Globalni Magnitski akt targetira pojedince optužene za grubu korupciju i kršenje ljudskih prava.
Smit, koji dolazi iz redova republikanaca iz Nju Džerzija ponovio je svoj poziv na uvođenje sankcija od strane SAD-a protiv ljudi bliskih Lukašenku, nakon što su beloruske vlasti preusmerile putnički avion na letu Atina-Viljnus ka aerodromu u Minsku 23. maja i uhapsile opozicionog novinara i njegovu devojku nakon sletanja.
“Nakon ovog veoma drskog incidenta…očigledno moramo samo da povećamo broj ljudi na toj listi”, naveo je Smit u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) 23. maja, misleći na one pod sankcijama zbog podrške Lukašenku.
“Mnogi ljudi moraju da osete ekonomsku bol.”
Predsednik SAD Džo Bajden (Joe Biden) rekao je u izjavi 24. maja da je tražio od svoje administracije da “razvije odgovarajuće opcije kako bi odgovarali oni koji stoje iza nečuvenog” incidenta sa avionom. Bajden je od administracije zatražio da opcije razvije sa EU, drugim saveznicima i partnerima, kao i međunarodnim organizacijama.
Pre preusmeravanja aviona, SAD su sprovodile kazne protiv Lukašenka i njegovih pristalica zbog političke represije, koja je rezultirala zatvaranjem više od 400 ljudi koji se smatraju političkim zatvorenicima, široko rasprostranjenim optužbama za mučenje i zlostavljanje i nekoliko smrti.
SAD su krajem 2020. najavile dve runde sankcija protiv gotovo 50 zvaničnika i nekoliko vladinih tela. U aprilu je Ministarstvo finansija ponovo uvelo sankcije za devet beloruskih državnih preduzeća za koje su naveli da “finansiraju i podržavaju” Lukašenkovu vladu.
U izjavi datoj 7. maja za RSE Dragomir Karić je demantovao da porodični biznis ima bilo kakav specijalni tretman u Belorusiji, tvrdeći da je ta zemlja okrenuta tržišnoj ekonomiji sa konkurentnom građevinskom industrijom uprkos komentarima mnogih analitičara koji tvrde suprotno.
On je takođe sugerisao da je moguće da konkurenti u industriji guraju navode o vezama sa Lukašenkom kako bi naškodili njegovom biznisu. Karić je u izjavi tvrdio da kompanija nije dobila nijedan nov ugovor za posao u Belorusiji uprkos višedecenijskom iskustvu porodice u industriji.
Dragoljub i Bogoljub Karić su se sretali sa Lukašenkom, koji je njihove projekte nazvao “delima čuda” uprkos nekim javnim kritikama da grade previše visok geto.
Uvođenje sankcija od strane SAD Karićima bi mogao dati gorak osećaj već viđenog.
Ovo nisu prve sankcije Karićima
Karići su bili pod sankcijama Sjedinjenih Država i EU 1990-ih i tokom ranih 2000-ih zbog uočene veze sa Miloševićem, kome se sudilo po optužbama za ratne zločine u Sudu u Hagu, ali koji je preminuo u svojoj ćeliji 2006.
Karići su se istakli kao jedna od najbogatijih porodica u Srbiji nakon pada komunizma. Posedovali su imovinu i sredstva u raznim industrijama, uključujući bankarstvo, osiguranje, proizvodnju, telekomunikacije, medije i posao sa nekretninama.
Prema izveštajima medija, njihovo bogatstvo je u to vreme procenjeno na milijarde dolara.
Međutim, sa kombinacijom zapadnih sankcija i svrgavanjem Miloševića 2000. porodično bogatstvo se smanjilo. Bogoljub Karić je na kraju pobegao u Rusiju 2006. kako bi izbegao postupke u vezi sa korupcijom, koje je nazvao politički motivisanim.
Braća su godinama radila na tome da „očiste“ svoje ime na zapadu i dobiju vize ili pasoše, unajmljujući advokate i lobiste za stotine hiljada dolara kako bi pogurali njihov slučaj u Vašingtonu i kanadskoj prestonici, Otavi.
Tokom 2009-2010. u jednom od poslednjih poznatih pokušaja porodice da povrate svoj ugled u Sjedinjenim Državama, Bogoljub i Dragomir Karić su se preko lobista u Vašingtonu predstavili američkim kreatorima politike kao „prozapadne“ ličnosti koje „prihvataju… zapadnu demokratiju, kapitalizam i ekonomski razvoj“ za Srbiju. U tom predstavljanju bili su ogorčeni onim što su nazvali „antidemokratskim zloupotrebama“ u Beogradu.
Dok su njihovi lobisti pokušavali tu priču da proguraju na Kapitolu, braća su otvoreno podržala čoveka koga su pojedini zapadni zvaničnici smatrali „poslednjim evropskim diktatorom“.
Belorusko bogatstvo
Pod pritiskom tokom dvehiljaditih, braća Karić su pokušali da svoj biznis prošire na zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, gde su aktivni od osamdesetih godina.
Dragomir Karić, koji je vodio porodične poslove u Rusiji, navodno je pozvao Lukašenka na Srpski ekonomski forum u martu 2009. i proveo dve večeri u društvu beloruskog lidera.
Od tada, posao sa nekretninama u Belorusiji je dostigao veliki uspon, a ova zemlja je postala novi centar poslovne imperije Karića.
Lukašeno, koji je tokom devedesetih uprkos embargu Ujedinjenih nacija prodavao oružje Miloševiću i bio jedini strani lider koji je posetio jugoslovenskog predsednika tokom NATO bombardovanja 1999, odobrio je predsedničkim dekretom posao sa nekretninama braće Karić.
Valer Capkala (Valer Tsapkala), beloruski biznismen, nekadašnji ambasador u Sjedinjenim Američkim Državama i sadašnji opozicioni političar u egzilu, izjavio je da su Karići došli do iznenadnih prihoda zahvaljujući posebnom tretmanu.
Dve podružnice firme „Dana Holdings“ – „Dana Astra“ i „Emirates Blue Sky“ – zaradile su najmanje 175 miliona dolara između 2017. i 2020. godine prema njihovim beloruskim finansijskim izveštajima.
Vibor Mulić, predsednik „Dana Holding“, rekao je u izjavi za Radio Slobodna Evropa da se kompanija bori protiv sankcija i da je predala prigovor Evropskom sudu pravde.
“U istoriji uvođenja sankcija nikada se nije desilo da se na sankcioni spisak uvrsti kompanija samo na osnovu nekoliko članaka pojedinih nerelevantnih opozicionih medija“, rekao je on, referišući na prethodne izveštaje u Belorusiji i Zapadnim medijima u kojima se sugeriše na veze između kompanije i Lukašenka.
Mulić je naveo i da „Dana Holdings“ završava rad na „Minsk Svetu“ i očekuje završetak 2024. godine, ali i da je kompanija pauzirala sve planirane projekte u EU do završetka žalbenog procesa.
U međuvremenu, Karići su napustili Belorusiju, barem na papiru.
Početkom decembra, pre nego što su najavljene evropske sankcije, vlasništvo nad kompanijom Dana Holding je od porodice Karić preuzeo kiparski građanin Marinos Stilanides (Marinos Stylianides), objavili su istraživački mediji OCCRP i Belsat. Prema pisanjima ove dve istraživačke agencije, Karićeve podružnice u Belorusiji takođe su promenile vlasnika.
Capkala ne misli da će Karići prekinuti posao u Belorusiji zbog evropskih sankcija toj zemlji.
“Lako je napustiti ’Dana Holdings’ i pokrenuti novu kompaniju, naročito ako Lukašenko zna ko je iza toga”, rekao je opozicioni lider dodajući da je bilo presudno sankcionisati samu porodicu.
Bajka iz pepela komunizma?
Karići bajkovito opisuju svoj neverovatni uspon krajem dvadesetog veka.
Bogoljub i Dragomir Karić, zajedno sa svoja dva brata Zoranom i Sretenom i sestrom Oliverom, odrasli su na Kosovu, jednom od najsiromašnijih regiona u komunističkoj Jugoslaviji.
Njih petoro su imali svoj muzički ansambl koji je svirao na svadbama i ostalim događajima pre nego što su započeli privatni biznis pravljenja alata i opreme za farme krajem sedamdesetih godina.
Tadašnji jugoslovenski predsednik Josip Broz Tito je politički intervenisao da im pomogne, rekao je Bogoljub Karić u intervjuu Njujork Tajmsu (New York Time) 1988. Deceniju kasnije imali su neverovatan godišnji prihod za kompaniju u Istočnoj Evropi - čak 20 miliona dolara.
Političke veze paralelno su se razvijale sa rastom njihovog biznisa tokom naredne četiri decenije.
„Nema sumnje da je snalažljivost [Karića] jedan od ključnih elemenata porodičnog poslovnog uspeha“, rekla je Biljana Jović, analitičarka Balkana iz Vašingtona, u odgovoru mejlom za RSE.
„Međutim, od samog početka, osnovni temelj ovog uspeha je pružanje usluga političarima, od lokalnih administratora i aparatčika na Kosovu, gde je njihovo poslovanje pokrenuto, preko Slobodana Miloševića i, što je još važnije, njegove supruge, do [predsednika Aleksandra Vučića] Srpske napredne stranke, do političkih lidera zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza, gde su proširili svoje poslovanje “.
„Ovaj obrazac ponašanja velikodušno je davao plodove četiri decenije i malo je verovatno da postoji bilo kakva namera da se to zaustavi“, rekla je Jović.
Bogoljub Karić, najmlađi od četvorice braće, vodio je firmu poznatu pod nazivom Braća Karić koja se ubrzo proširila u Sovjetski Savez nakon razvijanja kontakata sa vladinim zvaničnicima tokom ere perestrojke, u godinama pre sovjetskog raspada 1991. godine.
Dolazak Miloševića na vlast i urušavanje komunizma krajem osamdesetih otvorilo je mogućnost da se porodica neverovatno obogati.
Prema biografiji bračnog para Milošević Marković, Slavoljuba Đukića iz 2001. godine, Bogoljub Karić zadobio je Miloševićevo poverenje preko Mire Marković zahvaljujući zajedničkom poštovanju Tita.
Karići su među prvima dobili dozvolu da otvore privatnu banku u Jugoslaviji, a 1994. i većinski udeo u monopolu nad mobilnim operaterom u zemlji.
Đukić je u knjizi napisao da Karići nisu imali problema da samostalno obezbede manje poslovne ugovore u Srbiji, ali su glavni ugovori tada dobijeni „vladinom intervencijom“, a Milošević je bio zaslužan.
Dom na Kapitol Hilu
Karići su svoje bogatstvo iskoristili za osnivanje Karić fondacije, sa godišnjom dodelom nagrada, kao i za osnivanje privatnog univerziteta u Beogradu. Kritičari kažu da su se od tada dobrotvornom organizacijom dodvoravali domaćim i stranim zvaničnicima i delili usluge.
“Nema apsolutno nikakve sumnje da je to deo šireg poslovnog programa [Karića]“, rekla je Jović o njihovim filantropskim nagradama.
Kao i mnoge druge istočnoevropske porodice koje su stekle bogatstvo nakon pada komunizma, brzo su tražili prebivalište i legitimitet na Zapadu, uzimajući skupe domove u Velikoj Britaniji i Kanadi, podnoseći molbe za državljanstvo, družeći se sa visokim društvom i registrujući kompanije, uključujući jednu na Floridi.
Karići su prvi put bili pod sankcijama početkom devedesetih zbog veza sa Miloševićem, a imovina na Zapadu je zamrznuta dok su Sjedinjene Države pokušavale da izvrše pritisak na jugoslovensku vladu da okonča rat u Bosni i Hercegovini.
Kao odgovor, unajmili su lobistu iz Vašingtona da 1995. i 1996. godine organizuje sastanke sa zvaničnicima iz Klintonove administracije i predstavnicima u Kongresu kako bi pregovarali o primirju, ukidanju sankcija, odmrzavanju računa, kao i promociji demokratije. Bogoljub Karić je čak predložio da u Sjedinjene Države dođe sa Mirom Marković.
Iako su sankcije ukinute nakon završetka rata u BiH 1995. godine, EU i Sjedinjene Države Bogoljuba Karića kasnije su stavile na crnu listu zbog veza sa Miloševićem tokom i nakon rata na Kosovu 1998-99.
Bogoljub Karić bio je ministar bez portfelja u Miloševićevoj vladi 1998-99, ali je tvrdio da je podneo ostavku nakon što Milošević nije uspeo da ispuni obećane reforme.
Đukić je rekao da je odnos Bogoljuba Karića sa Miloševićem bio "komplikovan" i da je biznismen finansirao druge stranke kao mogućnost u slučaju da lider izgubi vlast.
Deo Zapada tvrdi da je aktivno pomagao Miloševiću da zaobiđe sankcije i nastojao da pere novac preko Kipra, što je on negirao.
Iako je Vašington otklonio ekonomske sankcije protiv Karića 2003. godine, braća Karić su odbijeni za vize za ulazak u Sjedinjene Države. Kanada je odbila zahtev porodice za državljanstvo.
Zbog toga su Karići 2000. godine ponovo angažovali vašingtonske lobističke firme – od kojih je svaka vezana za rođake američkih zakonodavaca koje su ranije upoznali - a njihova fondacija kupila je 2003. kuću za 885.000 dolara skoro dva kilometara od Kapitol Hila koju su nazvali „Srpska kuća“.
Putinova nagrada za mir
U međuvremenu, Karići su se suočili sa posledicama u Srbiji zbog svojih veza sa Miloševićem nakon što je zbačen 2000. Porodica je bila prinuđena da plati porez na „višak dobiti“ od oko 30 miliona dolara za navodne beneficije koje su dobili od Miloševića.
U onome što neki smatraju potezom da zaštiti imovinu svoje porodice, Bogoljub je osnovao stranku pod nazivom Snaga Srbije i kandidovao se za predsednika 2004. godine, došavši na treće mesto sa 18 odsto glasova. Podržao je u drugom krugu Borisa Tadića iz Demokratske stranke, koji je pobedio.
Međutim, to nije sprečilo novu srpsku vladu da pokrene istragu o prevari Karića. Bogoljub je izgubio TV stanicu i prodao udeo u svom poslu sa mobilnim operaterom - verovatno vrednom stotine miliona dolara - pre nego što je pobegao u Rusiju 2006. godine.
U svom poslednjem pokušaju javnog lobiranja u periodu 2009–2010, kako bi Sjedinjene Države ukinule zabranu putovanja, zatražio je od Vašingtona da izvrši pritisak na pro-zapadnu srpsku vladu da odustane od optužbi za prevaru protiv njega, tvrdeći da je nevin i da žali zbog „trenutnog stanja političkih i ljudskih prava” u zemlji.
Kada u tome nije uspeo, Karić je učvrstio veze sa autoritarnim liderima bivšeg Sovjetskog Saveza.
Njegova Karić fondacija dala je ruskom predsedniku Vladimiru Putinu nagradu za mir 2014. godine, kada je Kremlj zauzeo Krim i podržao separatiste na istoku Ukrajine, što je pokrenulo rat koji je ubio više od 13.000 ljudi.
Godinu dana kasnije, fondacija je nagradila Nursultana Nazarbaeva, autoritarnog lidera koji je vladao Kazahstanom više od četvrt veka, a koji i dalje vlada uprkos zvaničnom odlasku 2019.
Fondacija Karić nedavno je objavila laskave knjige o Putinu, Nazarbajevu i kineskom predsedniku Si Đinpingu.
Pored Rusije, Karići su imali velike razvojne projekte u Kazahstanu.
Bogoljub Karić, koji se vratio u Beograd 2016. godine kada su odustali od svih slučajeva prevare protiv njega, podržao je predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
“Srbija ima svog Putina, a to je Aleksandar Vučić”, rekao je u obraćanju tokom Vučićeve kampanje za izbore 2017. godine.
Kritičari su Vučića optužili za ugrožavanje demokratije, uključujući i kontrolu medija.
Karićeva stranka Snaga Srbije, koja ima četiri mesta u Skupštini uključujući Dragomira Karića, u koaliciji je sa Vučićevom vladajućom Srpskom naprednom strankom.
Bogoljub Karić i Vučić, koji su istovremeno služili u Miloševićevoj vladi, sastali su se nekoliko puta poslednjih godina, posebno na ceremonijama povodom projekata u Srbiji i Kazahstanu.
Međutim, nema naznaka da porodično poslovanje Karića u Srbiji raste pod Vučićem.
