Premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin) najavio je 18. maja, nakon radne večere lidera zemalja Zapadnog Balkana u Briselu, da će se u kontekstu dijaloga o normalizaciji odnosa, sastati sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem sredinom juna.
On je oklevao da ovaj susret kvalifikuje nastavkom dijaloga.
“Biće ovo susret premijera Kosova sa predsednikom Srbije, kako bi raspravljali kako nastaviti dalje sa dijalogom i koje će biti novo poglavlje ovog dijaloga. Moramo se usaglasiti kako ići napred sa procesom jer ne možemo nastaviti kao što je bio slučaj u prethodnim godinama i sa prethodnim vladama. Želimo dobro pripremljen dijalog gde ćemo svi biti ravnopravni”, izjavio je Kurti.
On je dodao da ishod treba da bude međusobno priznanje.
“Srbija ne priznaje Kosovo, ali ni Kosovo ne priznaje Srbiju, stoga će međusobno priznanje doprineti trajnom miru i stabilnosti na Balkanu”, rekao je kosvoski premijer.
Nakon radne večere koju je šef evropske diplomatije Žozep Borelj (Josep Borell) organizovao sa liderima Zapadnog Balkana, premijer Kosova je izjavio da je prilikom okupljanja naglasio da zemlje regoiona mogu napredovati jedino ako se pridržavaju određenih načela a gde se obuhvataju: demokratizacija, borba protiv autokratije, vladavina prava i suočavanje sa prošlošću.
“Treba eliminisati ratne zločince iz političke i institucionalne scene. Mi i dalje imamo ratne zločince ali i zločince mira koji dominiraju institucijama i političkim partijama. Mi smo u našim životima doživeli četiri rata na Balkanu među kojima mnogi krivci bilo kao naredbodavci ili ekzekutori, nastavljaju da imaju političku i ekonomsku moć”, rekao je Kurti ocenivši da bi se time stvorila nada za pravednu budućnost na Zapadnom Balkanu.
Premijer Kosova je najavio da će buduće okupuljanje u ovom formatu biti organizovano u jednoj od država regiona.
Osim Kurtija, na radnoj večeri su učestvovali premijer Albanije Edi Rama, premijerka Srbije Ana Brnabić, premijer Severne Makedonije Zoran Zaev, predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija i predsednik Crne Gore Milo Đukanović.
Brnabić: Non-pejper pretnja po stabilnost regiona
Premijerka Srbije Ana Brnabić je izjavila da se razgovaralo o investicionom planu Unije za Zapadni Balkan i da su se svi predstavnici regiona trudili da „skrenu pažnju i evropskom komesaru Varheljiju i visokom predstavniku Borelju da je za region izuzetno značajno u ovom trenutku dobije jasan signal EU da je proširenje moguće, da je zaista iskreno na agendi“.
„Čini mi se da su neke države regiona razočarane, neke frustrirane, ali da sve dele tu želju da se proširenje nađe na realnoj agendi što pre, jer ovako sve ostaje na priči, a nema mnogo stvari u praksi“, izjavila je Brnabić.
Premijerka Srbije je rekla da je od konkretnih projekata, pored ostalog, pomenut početak izgradnje auto-puta Niš-Pločnik-Priština-Tirana-Drač, koji se delom finansira iz evropskih fondova.
Na pitanje novinara da li je razgovarala sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem, Brnabić je odgovorila da nije bilo direktnog razgovora, ali da je atmosfera bila korektna.
„Nije bilo nikakvih provokacija, trudili smo se zbog domaćina, ljudi koji zaista najviše moguće zagovaraju agendu proširenja, da budemo konstruktivni, da region bude u lepom svetlu“, dodala je ona.
Brnabić je novinarima potvrdila da su na večeri pominjani „non-pejperi“ (engl.non-paper).
Non-paper dokumenti sadrže ocene ili mišljenja o nekom pitanju i dele se između vlada ili institucija bez navođenja izvora, pri čemu nemaju snagu zvaničnog dokumenta. U poslednje vreme se u medijima pominjalo nekoliko njih, koji su se ticali dijaloga Srbije i Kosova i promene granica na Zapadnom Balkanu.
„Tokom večere je bilo pominjanja različitih non-papera, i rekla bih u poslednje vreme, inflacije različitih non-papera, ali nismo išli u detalje. To je pominjano kao stvar koja može da uzdrma teško postignutu regionalnu stabilnost“, rekla je premijerka Srbije.
Đukanović: Zapadni Balkan se udaljio od EU
Predsednik Crne gore, Milo Đukanović je ocenio da se Zapadni Balkan udaljio od Evropske unije, te da će zastoj u odnosima sa Briselom loše uticati na prilike u regionu i da ostavlja prostor za uticaj stranih faktora.
“Danas imamo više kapaciteta za reforme, ali nažalost mislim da je ova moja pesimistična ocena generisana pre svega nedovoljnom posvećenošću i jedne i druge starne u dostizanju zajendičkog cilja. A zajednički cilj je da zemlje Zapadnog balkana postanu članice EU”, naglasio je Đukanović.
Osvrćući se na “kontradiktorne poruke” koje dolaze iz evropskih centara oko buduhcnosti regiona, predsednik Crne Gore je na na kraju radne večere rekao da je od evropskih sagovrnika zatražio vremensku posvećenost za evropsku budućnost regiona.
“Kazao sam da je poslednji trenutak da naše odnose učinimo jasnim, odnosno da utvrdimo da li je zaista realna perspektiva Zapadnog Balkana u EU u dogledno vreme”, rekao je Đukanović, uz ocenu da je potrebno utvrditi jasan vremenski okvir.
Šef evropske diplomatije Žozep Borelj je nakon radne večere napisao na Tviteru da nije upitna posvećenost Evropske unije Zapadnom Balkanu i da mora biti veoma vidljiva.
Borelj je uoči ovog neformalnog susreta rekao da će takav format pomoći da EU razume dinamiku regiona i da dozvoljava da se razvije diskusija oko izazova sa kojima se suočava Zapadni Balkan, koji, prema njemu, “ima stratešku važnost za celu EU”.
Inače radi se o tradiciji koju je pre nekoliko godina ustanovila bivša šefica evropske diplomatije, Federika Mogerini (Federica Mogherini) koja je jednom godišnje organizovala ove radne večere.
Ovo je prva radna večera koju u ovom formatu organizuje Borelj. On je obećao da će obnoviti ovu tradiciju.
*Na tekstu sarađivala Nevena Bogdanović.
