Sjedinjene Američke Države su duboko uznemirene izveštajima da je Rusija zamrznula račune Radija Slobodna Evropa (RFE/RL), izjavila je 14. maja portparolka Stejt departmenta Jalina Porter.
Ona je rekla da je ovaj potez najnoviji pokušaj Rusije da suzbije nezavisne medije i da uskrati ruskom narodu objektivne vesti, prenela je agencija Reuters.
Bankovni računi RFE/RL u Rusiji zamrznuti su 14. maja nakon dolaska sudskih izvršitelja u Biro RFE/RL u Moskvi.
Potez je usledio pošto su izvršitelji Federalnog suda u Moskvi 14. maja pokrenuli prinudni postupak protiv Ruskog servisa RFE/RL zbog neplaćenih novčanih kazni zbog kršenja ruskog kontroverznog zakona o "stranim agentima".
Banci je naređeno da zamrnu račune RFE/RL kako bi se obezbedila isplata kazni u iznosu od 5 miliona rubalja (68.000 američkih dolara).
Izvršitelji su 14. maja proveli oko dva sata u moskovskom birou RFE/RL gde su pokrenuli popis opreme. Nisu se mešali u rad biroa, niti su nekoga zadržavali.
Postupak izvršenja odnosi se na 10 protokola koji su potvrđeni na sudu i za koje je istekao dvomesečni rok plaćanja.
Od početka godine, državna agencija za nadzor medija Roskomnadzor predstavila je sudovima oko 520 protokola koji se tiču kršenja zakona u slučaju osam projekata RFE/RL koji su uvršteni u registar masovnih medija „stranih agenata“ Ministarstva pravde.
RFE/RL odbacuje oznaku „strani agent“ i odbija da se povinuje teškim zahtevima Roskomnadzora da svaka objavljena ili emitovana priča uključuje istaknutu oznaku. RFE/RL je u postupku žalbe na protokole, ali ruski sudovi su do sada odbili više od 250 žalbi.
Ukupno, kazne protiv emitera iznose oko 70 miliona rubalja (950.000 dolara).
RFE/RL zatražio je od Evropskog suda za ljudska prava da blokira Rusiju da sprovodi kazne, za koje kompanija kaže da su usmerene na zauzdavanje nezavisnih medija.
Tokom brifinga za štampu 13. maja, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova odbacila je optužbe američkih zvaničnika da su postupci Moskve protiv RFE/RL „kršili prava novinara“.
Takve izjave, rekla je ona, „još jednom dokazuju stvarnu ulogu RFE/RL kao kanala za propagandu američke vlade“.
Predsednik RFE/RL Jamie Fly opovrgnuo je izjave Zaharove, rekavši da će se kompanija i dalje boriti protiv „ovih pokušaja Kremlja da cenzuriše neprijatne istine“.
„Novinari RFE/RL u Rusiji su rodoljubivi ruski državljani, a ne Amerikanci“, rekao je on. „Oni pružaju nezavisne vesti i informacije kako se njihovi sugrađani ne bi ‘navikli na neistinu i ... živeli u lažima’, kako je nedavno rekao jedan od ovih novinara”, kazao je.
„Nećemo biti ućutkani i nećemo napustiti našu rusku publiku”, dodao je.
Takođe 13. maja, ruska državna novinska agencija TASS izvestila je da je moskovski sud suspendovao 140 protokola protiv RFE/RL i vratio ih nižem sudu na uvid. RFE/RL nije zvanično obavešten o takvoj odluci.
Rusko takozvano zakonodavstvo o „stranim agentima“ usvojeno je 2012. godine i više puta je modifikovano. Zahteva da se registruju nevladine organizacije koje primaju stranu pomoć i za koje vlada smatra da se bave političkim aktivnostima, da se identifikuju kao „strani agenti“ i podvrgnu reviziji. Kasnije izmene zakona ciljale su medije koji se finansiraju iz inostranstva.
Ruska vlada je 2017. godine na spisak stavila Ruski servis RFE/RL, šest drugih novinskih službi na ruskom jeziku RFE/RL i Current Time.
RFE/RL je globe Roskomnadzora nazvao „kampanjom prinude i zastrašivanja koju sponzoriše država“, dok ih je američki Stejt department opisao kao „netolerišuće“.
Organizacija Human Rights Watch je zakon o „stranim agentima“ opisao kao „restriktivan“ i ima za cilj „demonizaciju nezavisnih grupa“.
RFE/RL je urednički nezavisna medijska kompanija koja se finansira grantom Kongresa SAD preko Američke agencije za globalne medije. Svake nedelje skoro sedam miliona ljudi pristupi vestima RFE/RL u Rusiji.
