Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) i Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“ pozivaju elektronske medije da u ponedeljak, 3. maja, “u pet do dvanaest” isključe ton i zamrače ekrane, i time se pridruže međunarodnoj akciji „Pet minuta gromoglasne tišine“, kako bi najširu javnost upozorili na katastrofalan položaj novinarske profesije u Srbiji.
"Pozivamo sve medijske radnike da se zajedno suprotstavimo daljoj eroziji profesije kako bismo zaštitili slobodu medija i novinara i vratili poverenje građana. Naša uloga nije da služimo željama i interesima vlasti, već da svestrano, potpuno i odgovorno informišemo najširu javnost”, navodi se u pozivu novinarskih udruženja i sindikata.
Kako se poručuje u proglasu NUNS-am NDNV-a i sindikata “Nezavisnost”, “vlast i državne institucije dužne su da novinarima i medijima obezbede uslove za neometan, slobodan rad, bez pritisaka i cenzure. Nasuprot tome, javno informisanje u Srbiji suočava se sa svakodnevnim političkim i ekonomskim pritiscima, cenzurom i autocenzurom, radnom nesigurnošću, ugrožavanjem bezbednosti, rodnom diskriminacijom, kršenjem autorskih prava i drugim problemima koji direktno ugrožavaju rad novinara i medija.”
Srbija, kako naglašavaju, neprekidno pada na rang-listi slobode medija međunarodne organizacije “Reporteri bez granica”, tako da je sa 54. mesta u 2014. prošle godine pala na 93. poziciju.
Prema poslednjem izveštaju “Fridom haus” (Freedom house), Srbija je tokom poslednje decenije nazadovala u oblasti političkih prava i građanskih sloboda i zato je, dodaju, svrstana u kategoriju delimično slobodnih država.
"Na Međunarodni dan slobode medija ponovo ukazujemo i na sve dublje siromaštvo novinara i drugih medijskih profesionalaca koji svoj težak i odgovoran posao obavljaju za ponižavajuće plate, najniže među svim profesijama koje podrazumevaju visok nivo znanja i integriteta”, poručuje se u proglasu.
Novinarska udruženja ističu da politički i ekonomski centri moći koriste medije kao sredstva propagande i kreiranja javnog mnjenja u skladu sa njihovim interesima koji su pretežno suprotni interesima društva.
“Vlast selektivno tumači i koristi medijsko zakonodavstvo kako bi zadržala direktan i indirektan uticaj na medijsko tržište na kojem, umesto slobodne i fer utakmice, dominira protežiranje podobnih medija i ugrožavanje medija koji izveštavaju profesionalno i kritički, u skladu sa javnim interesom", poručuju novinarske organizacije.
Ističu da činjenica da ni 27 godina kasnije nije poznato ko je ubio novinarku Radislavu Dadu Vujasinović, da još nije pravosnažno okončano suđenje optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije pre više od 22 godine i da već 20 godina ostaju nepoznati i nekažnjeni nalogodavci i ubice novinara Milana Pantića.
Borelj: Nezavisno izveštavanje bitnije nego ikada
"U vreme kada je izveštavanje nezavisnih i slobodnih medija značajnije nego ikada, sloboda medija je i dalje ugrožena", ističe se u saopštenju visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja (Josep Borell) povodom Svetskog dana slobode medija 3. maja.
"Novinari i dalje prolaze kroz teške uslove rada uz povećan finansijski i politički pritisak, nadziranje, arbitrarne zatvorske kazne ili nasilje zbog toga što obavljaju svoj posao", navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Evropske službe za spoljne poslove (EEAS).
Prema podacima UNESKO Opservatorije, kako se dodaje, od 2020. godine širom sveta ubijeno je 76 novinara, dok su mnogi uhapšeni, maltretirani ili su dobijali pretnje.
"Posebno je zabrinjavajuće nasilje na rodnoj osnovi upereno prema novinarkama", navodi se u saopštenju Borelja.
Sloboda medija i bezbednost novinara su ključni prioriteti novog Akcionog plana o ljudskim pravima i demokratiji kao i Akcionog plana evropske demokratije.
EU je preduzela važne akcije kako bi podržala novinare, nezavisne medije i borbu protiv dezinformisanja u kontekstu pandemije u mnogim regionima, navodi se u saopštenju.
"Sloboda informisanja i slobodan govor moraju svuda biti promovisani i zaštićeni. To je u svačijem interesu. EU će nastaviti da govori protiv svakog ograničenja slobode izražavanja i cenzure, bilo na internetu ili van njega, a kojima se krši međunarodno pravo", naveo je Borelj.
"Sloboda medija i štampe je kamen temeljac demokratskih društava koja mogu da napreduju samo ako građani imaju pristup pouzdanim informacijama i mogu da donesu izbore zasnovane na obaveštenosti. Sloboda medija znači bezbednost za sve", zaključio je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj.
