Vlada Kosova je najavila da će pokušati da izbegne kompromisna rešenja u okviru dijaloga sa Srbijom o normalizaciji odnosa dve strane.
„Prethodne vlade stvorile su percepciju da je Kosovo spremno za druge kompromise, posle onih iz Ahtisarijevog paketa. Ovakav pristup oštetio je naše odnose, posebno sa strateškim partnerima. Radićemo na tome da argumentujemo svoja suverena prava. To ćemo učiniti održavanjem ovog partnerstva. Moramo otkloniti štetu koju su prouzrokovale prethodne vlade bez nanošenja nove štete“, rekao je portparol Vlade Prparim Krueziu (Perparim Kryeziu) za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Ahtisarijev plan je dokument na osnovu kog je proglašena nezavisnost Kosova 2008. godine, a prema kojem je, pored ostalog, formirano 10 opština sa srpskom većinom.
Ovakav stav portparol Vlade Kosova izneo je dan nakon pisma predsednika Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Džoa Bajdena (Joe Bidena), upućenog predsednici Kosova Vjosi Osmani, u kome navodi da Kosovo mora da se fokusira na dijalog sa Srbijom koji vodi ka konačnom sporazumu između dve strane i da su za to neophodni fleksibilnost i teški kompromisi.
Na čelu Vlade Kosova je Aljbin (Albin) Kurti, inače lider Samoopredeljenja koje je na kosovskim februarskim izborima osvojilo ubedljivu većinu i 58 od 120 poslaničkih mesta u Skupštini.
U međuvremenu, šefica parlamentarne grupe Pokreta Samoopredeljenje Mimoza Kusari Ljilja je ponovila stav političke stranke koju predstavlja u Skupštini Kosova da bi proces dijaloga sa Srbijom trebao biti nastavljen na osnovu utvrđenih principa.
Ona je napomenula da je za dijalog sa Srbijom potreban i politički konsenzus unutar Kosova.
„To (dijalog) je u nadležnosti Vlade Kosova i očekuje se da Vlada uskoro iznese svoj stav po pitanju dijaloga“, poručila je i dodala da po tom pitanju Skupština u saradnji sa Vladom mora da postigne političko jedinstvo između pozicije i opozicije.
Zajednica srpskih opština kao rizik
Aljbert Krasnići (Albert Krasniqi), politički analitičar iz organizacije Demokratija plus u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) ocenjuje da izjave poput ove koju je dala Mimoza Kusari Ljlilja mogu da se protumače kao pokušaj da se poces dijaloga odloži ili da se odgovornost nametne i drugim stranama.
Dijalog sa Srbijom, napominje Krasnići, nikako se ne može zanemariti već Vlada Kosova to pitanje treba da tretira kao prioritetno.
„Ovo je trenutak u kome moramo da težimo ka zaključivanju konačnog sporazuma sa Srbijom, na čijem čelu će biti predsednik Bajden, prijatelj Kosova“, navodi Krasnići.
Govoreći o pomenutoj fleksibilnosti tokom pregovaračkog procesa i teškim kompromisima koje bi Kosovo trebalo da napravi u cilju postizanja konačnog sporazuma sa Srbijom, Krasnići kaže da je teško odrediti u čemu Kosovo treba da popusti a što već nije prihvaćeno, poput Ahtisarijevog paketa.
Ipak najbliža tačka za postizanje kompromisnog rešenja, ocenjuje Krasnići, je uspostavljanje Zajednice opština sa srpskom većinom, koje je već dogovoreno u okviru dijaloga Kosova i Srbije.
„Ono što se sada očekuje je da se izvrši pritisak na Vladu Kosova da prihvati Zajednicu. To je potencijalni rizik, koji preti procesu dijaloga, jer nam je rečeno da je to već postignuti sporazum. Poruka koja se čita između redova jeste da se taj sporazum treba prilagoditi, čak uz izmene Ustava, kako bi mogao da se primeni", kaže Krasnići.
Opozicija protiv kompromisa
Na konferenciji za medije, nakon sastanka predsedništva Skupštine Kosova 20. aprila, šefovi parlamentarnih grupa pojedinih političkih partija su govorili o dijalogu između Kosova i Srbije, komentarišući pismo predsednika Bajdena.
Šef poslaničke grupe Demokratske partije Kosova Abeljard Tahiri je naveo da Kosovo ni u kom slučaju ne bi trebalo da prihvati kompromisno rešenje.
„Prvo, ne verujemo da će Sjedinjene Države od Kosova tražiti da napravi kompromise koji utiču na funkcionalnost naše države. Mi blisku koordinaciju sa Sjedinjenim Državama posmatramo kao nešto važno i što je od vitalnog značaja za Kosovo“, rekao je Tahiri.
Šef parlamentarne grupe Alijanse za budućnost Kosova Besnik Tahiri je poručio da Kosovo više ne može da pravi kompromise, osim međusobnog priznanja dve strane.
„Pitanje dijaloga je stvar Vlade. Naš zahtev je pre svega da se Vlada pozabavi upravljanjem pandemijom i pitanjima koja se direktno odnose na obezbeđivanje vakcina, što je za nas najvažnije“, istakao je Tahiri.
Sa druge strane, predsednica Kosova Vjosa Osmani je u objavi na svom Facebook profilu fokusirala na pomoć SAD u borbi protiv pandemije, posebno na vakcine protiv COVID-a 19. Ona nije komentarisla deo Bajdenovog pisma u kome se pominju kompromisi koji bi doveli do normalizacije odnosa sa Srbijom.
Da li će Kurti menjati stav?
U međuvremenu, portparol Vlade Kosova Perparim (Kryeziu) Krueziu je ponovio da stav premijera Kurtija po pitanju dijaloga ostaje nepromenjen.
Krueziu je ranije u izjavi za RSE govorio o četiri principa premijera Kurtija na kojima će se zasnivati dijalog sa Srbijom. To su: da Srbija prihvati realnost po pitanju nezavisnosti Kosova; da Srbija prihvati istinu o počinjenim ratnim zločinima; da Kosovo i Srbija budu ravnopravne strane u procesu dijaloga; da građani Kosova imaju koristi od dijaloga i konačnog sporazuma.
O desetogodišnjem dijalogu
Proces dijaloga između Kosova i Srbije započeo je 2011. godine na tehničkom nivou da bi 2012. započeli i razgovori na političkom nivou o normalizaciji odnosa dve zemlje.
U proteklih deset godina, Kosovo i Srbija su postigli oko 30 sporazuma od kojih mnogi nisu realizovani na terenu. Među postignutim sporazumima je i onaj o Zajednici opština sa srpskom većinom, čije je formiranje upitno zbog spora između dve strane oko tog pitanja.
*** Priredila Sandra Cvetković
