Samit lidera SAD i Rusije zavisiće od budućih poteza Vašingtona, izjavio je u sredu, 14. marta, portparol Kremlja Dmitrij Peskov, prenosi agencija RIA Novosti.
Kremlj je naveo da je prerano da se opipljivo razgovara o predlogu američkog predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) za sastanak sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, poručujući Vašingtonu da ne nameće nove sankcije Moskvi, navodi novinska agencija RIA.
Bajden je u telefonskom razgovoru u utorak pozvao Putina da preduzme mere za ublažavanje rastućih tenzija sa Ukrajinom i predložio da se susretnu u trećoj zemlji dok su Vašington i NATO ponovo potvrdili podršku Kijevu.
Odnosi dve zemlje pali su na najniži nivo od završetka Hladnog rata prošlog meseca nakon što je Bajden rekao da misli da je Putin „ubica“, zbog čega je Moskva opozvala svog ambasadora u Vašingtonu na konsultacije. On se još nije vratio u američku prestonicu.
"Još je prerano da se o ovom sastanku govori opipljivo. To je novi predlog i biće proučen", rekao je Peskov, dodajući da će o tome biti dalje razgovarano diplomatskim kanalima.
"Dve strane još ne planiraju niz tema za raspravu, još nema priprema za ovaj sastanak," rekao je on.
Odvojeno, Putinov savetnik za spoljnu politiku Jurij Ušakov pozvao je Džona Salivana (John Sullivan), američkog ambasadora u Moskvi, na razgovore u sredu, saopštilo je rusko ministarstvo spoljnih poslova.
Ušakov je rekao ambasadoru da će Moskva reagovati odlučno ako SAD preduzmu bilo kakve nove „neprijateljske korake“ poput uvođenja sankcija, prenela je RIA.
Američka ambasada u Moskvi nije odmah odgovorila na zahtev za komentar o tim razgovorima.
Moskvi prete nove sankcije nakon što Bajden prošlog meseca rekao da će Putin platiti cenu za navodno rusko mešanje u američke predsedničke izbore u novembru 2020. godine, što ona negira.
’Rusija testira Bajdenovu administraciju’
U telefonskom razgovoru sa Putinom u utorak, Bajden je „izrazio zabrinutost zbog naglog gomilanja ruske vojske na okupiranom Krimu i na ukrajinskim granicama, i pozvao Rusiju da smanji tenzije“, navodi se u saopštenju Bele kuće.
Najnovije fotografije, video i drugi podaci sugerišu velika kretanja ruskih oružanih jedinica prema ili blizu ukrajinskih granica i na Krim, koji je Moskva anektirala 2014. godine, podgrevajući zabrinutost da se Rusija priprema za slanje snaga u Ukrajinu.
Pojedini analitičari smatraju da su ovi potezi Rusije sračunati na testiranje nove, Bajdenove administracije Bajdena i njene posvećenosti Ukrajini.
„Predsednik Bajden potvrdio je svoj cilj izgradnje stabilnog i predvidljivog odnosa sa Rusijom u skladu sa američkim interesima i predložio sastanak na vrhu u trećoj zemlji u narednim mesecima kako bi se razgovaralo o čitavom spektru pitanja sa kojima se suočavaju SAD i Rusija“, navodi se u saopštenju. rekao.
Kremlj je potvrdio da je Bajden predložio samit dvojice lidera „u bliskoj budućnosti“, ali nije saopštio da li se Putin složio.
„Obe strane su izrazile spremnost da nastave dijalog o najvažnijim oblastima u cilju podupiranja globalne bezbednosti“, navodi Kremlj.
To bi bio prvi samit Putina i Bajdena, koji je stupajući na dužnost obećao oštriji stav prema Moskvi u odnosu na njegovog prethodnika Donalda Trampa.
Kijev: Sukob demokratije i autoritarizma
Ovaj poziv je upućen u trenutku kada je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba razgovarao sa američkim državnim sekretarom Entonijem (Anthony) Blinkenom i generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom, izražavajući ozbiljnu zabrinutost zbog koncentracije ruskih trupa.
Blinken, koji je nakon posete prošlog meseca ponovo došao u Brisel kako bi razgovarao o ovom pitanju sa najvišim evropskim saveznicima, optužio je Rusiju za "veoma provokativne" akcije koje su uznemirile Ukrajinu i Zapad.
On je potvrdio „nepokolebljivu podršku Sjedinjenih Država ukrajinskom suverenitetu i teritorijalnom integritetu pred ruskom agresijom koja je u toku“ i dodao da će se u Alijansi razgovarati o „evroatlantskim aspiracijama“ Kijeva.
Ukrajina teži pridruživanju NATO-u i stekla je status NATO-ovog „partnera sa poboljšanim mogućnostima“ u junu 2020.
„Sekretar je izrazio zabrinutost zbog ruskih sračunatih akcija u cilju eskalaciju tenzija sa Ukrajinom, uključujući agresivnu retoriku i dezinformacije, sve veće kršenje prekida vatre i kretanje trupa na okupiranom Krimu i u blizini ukrajinskih granica“, navodi se u saopštenju Stejt departmenta.
Kuleba je izjavio da je Kijev pozdravio podršku i pozvao zapadne zemlje da jasno stave do znanja Moskvi da će platiti cenu za svoju "agresiju".
Na zajedničkoj konferenciji sa Stoltenbergom, Kuleba je rekao da su na "operativnom nivou," Ukrajini "potrebne mere koje će odvratiti Rusiji i obuzdati njene agresivne namere".
„Želeo bih da napomenem da Rusija gomila vojsku ne samo duž granice Ukrajine, već i duž granice demokratskog sveta. Tamo hiljadama kilometara severno i istočno od naše granice sa Rusijom nema nikakve demokratije. Dakle, ovo je borba između demokratije i autoritarizma”, istakao je Kuleba.
'40 000 ruskih vojnika na ukrajinskoj granici '
Stoltenberg je pozvao Moskvu da prekine „najveće grupisanje trupa od ilegalne aneksije Krima 2014. godine“.
„Znatno nagomilavanje vojske u Rusiji je neopravdano, neobjašnjivo i duboko zabrinjavajuće - Rusija mora prekinuti ovo koncentrisanje trupa u Ukrajini i oko nje, prekinuti provokacije i odmah spusti tenzije“, rekao je Stoltenberg uoči hitnog sastanka ministara spoljnih poslova i odbrane članica Severnoatlantske alijanse u sredu.
Iz kabineta ukrajinskog predsednika Volodomira Zelenskog je saopšteno da je Rusija grupisala više od 40 hiljada vojnika, kako na istočnoj granici Ukrajine, tako i na okupiranom Krimu.
Šojgu: SAD pretvaraju region u ‘bure baruta’
Kijev i Zapad optužuju proruske separatiste, koji drže delove ukrajinskih istočnih regiona Donjeck i Lugansk za nedavni rast neprijateljstava, dok Moskva krivi Kijev za tenzije.
"Trupe američkih i NATO saveznika pomerile su se iz Evrope ka ruskim granicama. Glavne snage su grupisane u regiji Crnog mora i Baltika. Ukupno je oko 40 hiljada vojnog osoblja i 15 hiljada komada vojne opreme i vozila koncentrisano u blizini naše teritorije, posebno strateška avijacija“, kazao je ministar odbrane Sergej Šojgu.
On je rekao da je Moskva rasporedila trupe na svoje zapadne granice za „borbenu obuku“ kao odgovor na poteze NATO-a i dodao da su trupe "pokazale punu spremnost" te da će vežbe biti završene za dve nedelje.
Kremlj je optužio SAD da su „namerno“ pretvorile region u „bure baruta“.
Zvanična Moskva je saopštila da „neće ostati ravnodušna“ prema sudbini građana na istoku Ukrajine koji govore ruski.
„Ako dođe do zaoštravanja, mi ćemo naravno učiniti sve da osiguramo našu i bezbednost naših građana, ma gde se oni nalazili“, rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov.
„Ali, Kijev i njegovi saveznici na Zapadu biće u potpunosti odgovorni za posledice eventualnog pogoršanja situacije“, dodao je on.
Kabinet Zelenskog je saopštio da je upućen zahtev za njegov direktni razgovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Zvanični Kijev je naveo da je taj poziv ostao bez odgovora, iako je Putinov portparol Dmitrij Peskov izjavio novinarima 13. aprila „da poslednjih dana nije bilo takvih zahteva. Možda nas još nisu kontaktirali diplomatskim putem."
Kremlj je odbacio pozive Zapada da povuče svoje trupe iz pograničnog regiona, negirajući da one predstavljaju pretnju, dodajući da su vojni pokreti unutar Rusije njeno suvereno, unutrašnje pitanje.
Stoltenberg: NATO će odlučivati o prijemu Ukrajine, a ne Rusija
Nastojanje Ukrajine da se pridruži zapadnom bezbednosnom savezu razljutilo je Rusiju. Međutim, Stoltenberg je rekao da će 30 saveznika iz NATO-a, a ne Moskva, odlučiti da li će mu se Ukrajina pridružiti u budućnosti.
Ministri spoljnih poslova iz grupe industrijskih zemalja Grupe sedam, uključujući SAD, Britaniju i Francusku, saopštili su 13. aprila da su „duboko zabrinuti velikim kontinuiranim nagomilavanjem ruskih vojnih snaga na ukrajinskim granicama i ilegalnoj aneksiji Krima“.
„Ovi pokreti velikih snaga, bez prethodnog obaveštavanja, predstavljaju preteće i destabilizujuće aktivnosti“, naveli su ministri u saopštenju koje je prenelo nemačko Ministarstvo spoljnih poslova.
"Pozivamo Rusiju da prestane sa provokacijama i da odmah smanji tenzije u skladu sa svojim međunarodnim obavezama. Konkretno, tražimo od Rusije da poštuje principe i obaveze Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) koje je potpisala kada je reč o transparentnosti vojnih pokreta i odgovoriti na proceduru uspostavljenu prema poglavlju III Bečkog dokumenta“, ističe se u saopštenju.
Bečki dokument je sporazum koji su potpisale država članice OEBS-a namenjen sprovođenju mera za izgradnju poverenja i bezbednosti.
Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) ugostiće ukrajinskog predsednika Zelenskog u Jelisejskoj palati 16. aprila na radnom ručku, saopštio je zvanični Pariz.
Francuska je deo takozvanog Normandijskog formata, koji čine još Nemačka, Ukrajina i Rusija, uspostavljenog u nastojanju da reši ukrajinski sukob.
Rusija obustavila letove za Tursku
Moskva je prethodno saopštila da je obustavila letove za i iz Turske zbog pandemije korona virusa, odbacujući optužbe da je povukla taj potez zbog podrške turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdoana teritorijalnom integritetu Ukrajine.
„Ova odluka je doneta isključivo iz epidemioloških razloga zbog naglog rasta broja zaraženih u Turskoj“, rekao je Peskov.
Potpredsednica ruske vlade Tatjana Golikova najavila je da će letovi za i iz Turske - osim dva leta nedeljno za Istanbul - biti obustavljeni od 15. aprila do 1. juna.
Odluka o naglom smanjenju broja letova za Tursku, koja se u velikoj meri oslanja na prihode od turizma, objavljena je dva dana nakon što je Erdoan tokom razgovora sa Zelenskim izrazio podršku ukrajinskom teritorijalnom integritetu i suverenitetu i ponovio stav Ankare da ne priznaje rusku aneksiju Krima.
Erdoan je takođe nazvao koncentrisanje ruskih trupa blizu ukrajinske granice „zabrinjavajućom eskalacijom“ i pozvao Moskvu i Kijev da očuvaju prekid vatre u regionu Donbasa, čiji su pojedini delovi već sedam godina pod kontrolom proruskih separatista.
