Priznanje zdravstvene vlasti u Kini o slaboj efikasnosti vakcina napravljenih u toj zemlji moglo bi da ima posledice na države širom sveta kojima Peking u okviru "vakcinske diplomatije" šalje doze. S druge strane, i sama Kina se suočava s uskim grlom u proizvodnji dok pokušava da ostvari ambiciozan plan imunizacije 40 odsto svog stanovništva do kraja juna, pišu svetski mediji.
Retko priznanje
Šef kineskog Centra za kontrolu bolesti Gao Fu priznao je da efikasnost kineskih vakcina protiv korona virusa "nije velika" i da će im možda biti potrebna poboljšanja, što je retko priznanje vlade koja je založila svoj međunarodni kredibilitet na vakcine, ukazuje Vašington post (The Washington Post).
Kineska vlada je poslala stotine miliona doza drugim zemljama, iako je, ističe američki list, distribucija njenih vakcina opterećena pitanjem zašto kineske farmaceutske kompanije nisu objavile detaljne podatke kliničkih ispitivanja o njihovoj efikasnosti.
Neke zemlje koje su kupile kineske vakcine su i dalje sumnjičave, piše Vašington post. Ujedinjeni Arapski Emirati su nedavno eksperimentisali s davanjem tri injekcije kineske vakcine Sinofarm (Sinopharm) umesto dve, usled izveštaja o malom broju razvijenih antitela kod nekih ljudi, dok Singapur zasad samo skladišti i ne koristi Sinovak (Sinovac) doze.
Gaovo priznanje i izjava da je možda potrebno da se kombinuju druge tehnologije vakcine podrili su druge ogranke kineske vlade, uključujući njene propagandne organe i diplomate koji su mesecima, kako navodi list, kao deo meke sile isticali kineske vakcine, dok su agresivno sejali sumnje u zapadne dovodeći u pitanje efikasnost i sigurnost mRNK tehnologije koja je u osnovi Fajzer-Biontek (Pfizer-BioNTech) i Moderninih cepiva.
Kineski državni farmaceutski gigant Sinofarm prošle nedelje je saopštio da počinje klinička ispitivanja treće vakcine. Vašington tajms ističe da je Sinofarm prijavio stopu efikasnosti svoje vakcine od 79 odsto, dok su inostrana ispitivanja za Sinovak registrovala efikasnost od 50 odsto u Brazilu i više od 80 odsto u Turskoj. Ipak, iako su oba proizvođača sprovela masovna klinička ispitivanja prošle godine pre većine drugih zemalja, podaci još nisu objavljeni u relevantnim časopisima.
Manjak transparentnosti
Javno priznajući problem s efikasnošću, kineski Centar za kontrolu bolesti je naveo da razmišlja o kombinovanju vakcina i menjanju redosledu doza kako bi povećao efikasnost, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Svaka nova strategija – povećanje doza, promena njihovog redosleda ili kombinovanje različitih vakcina, imaće posledice za više od 20 zemalja za koje Kina navodi da ih snabdeva, prema dogovorima postignutim, kako piše britanski list, uglavnom u okviru "vakcinske diplomatije".
Čile se suočava s novim talasom COVID-19 od novih sojeva virusa, uprkos uspešnoj distribuciji Sinovakove vakcine, ističe Fajnenšl tajms, dodajući da je nedavna studija efikasnosti programa vakcinisanja u toj latinoameričkoj zemlji ustanovila da je efikasnost posle jedne doze samo tri odsto, u poređenju s 56 odsto posle dve, mada stručnjaci nisu pronašli vezu poslednjeg talasa sa stopom efikasnosti vakcine.
Gao Fu je u subotu, 10. aprila, rekao da Centar za kontrolu bolesti "razmatra kako da reši problem zbog toga što efikasnost postojećih vakcina nije velika".
U sada nedostupnom postu na društvenim mrežama, uticajni nalog Vakcine i nauka naveo je da je Gaova izjava "veoma iskrena". S druge strane, neki komentari na društvenoj mreži Vičet (WeChat) brzo su cenzurisani, rekao je Janžong Huang, saradnik za globalno zdravlje u američkom tink-tenku Savez za spoljne odnose (Council on Foreign Relations).
Za razliku od drugih proizvođača vakcina, kineske kompanije nisu objavile podatke iz treće faze ispitivanja, što je dovelo do optužbi o manjku transparentnosti u pogledu efikasnosti vakcine za različite grupe. Sinofarm tvrdi da je njegova vakcina 79 odsto, slično rezultatima Astrazenekine (AstraZeneca) prema ispitivanju u SAD. Astrazenka je revidirala podatke posle kritika zbog nepotpunih podataka, ali Sinofarm niti druge kineske kompanije nisu dali podatke treće faze na uvid javnosti.
Kina priznaje samo kineske vakcine
Dok retko priznanje visokog zdravstvenog zvaničnika može izazvati zabrinutost u sve većem broju zemalja koje se oslanjaju na doze iz Kine, vlasti u Pekingu su prošlog meseca nastavile da obrađuju zahteve za vize stranih državljana, ali samo ako su dobili kinesku vakcinu, ukazuje Gardijan (The Guardian).
Taj potez je postavio pitanje o motivaciji zahteva s obzirom na to da kineske vakcine nisu odobrene u mnogim zemljama odakle je omogućen dolazak, kao i da ne prihvata strane vakcine koje je odobrila Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Peking još nije odobrio nijednu stranu vakcinu za upotrebu u Kini gde se novi korona virus pojavio krajem 2019. godine.
Do sredine marta Kina je odobrila pet vakcina za opštu ili hitnu upotrebu, uključujući tri koje se distribuiraju drugim zemljama preko trgovine ili pomoći.
Kampanja za snabdevanje drugih zemlja, ističe Gardijan, označena je kao "vakcinska diplomatija" da se ojača pozicija Kine u globalnom zdravlju, pri čemu je većina vakcina poslata u Aziju, Afriku i Južnu Ameriku.
Kako motivisati stanovništvo
Godinu dana pošto je COVID-19 zahvatio Kinu, korona virus je pod kontrolom, ali sada vlasti moraju da motivišu populaciju da se vakciniše koristeći kombinaciju socijalnog pritiska, podsticaja, obrazovanja i prinude, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Kineski zvaničnici kažu da je vakcinisanje od suštinskog značaja za oporavak druge po veličini privrede u svetu, dok je jedan od najcenjenijih stručnjaka za javno zdravlje u zemlji uspeh vakcinisanja povezao s patriotizmom i nacionalnom bezbednošću.
Nijedna od pet vakcina odobrenih u Kini nije uvrštena na spisak Svetske zdravstvene organizacije za hitnu upotrebu, ukazuje američki list i dodaje da su poslednjih godina skandali s neefikasnim, lažnim ili nekvalitetnim vakcinama narušili imidž kineskih proizvođača i prodavaca vakcina. Ipak, gotovo polovina ispitanika u nacionalnoj anketi rekla je da više voli domaće od uvoznih vakcina.
Kineski zdravstveni zvaničnici kažu da je cilj da se do leta vakciniše 40 odsto stanovništva i do petka, 9. aprila, u zemlji je dato 161 milion doza s 4,5 miliona dnevno prošle nedelje. Prema podacima Oksfordskog univerziteta, 11 odsto stanovništva Kine je primilo bar jednu dozu, što je daleko od imuniteta krda koji zahteva oko 80 odsto, ali i trećina u odnosu na SAD.
Sa slabom motivacijom stanovništva, lokalne zajednice, kompanije i škole dobile su zadatak da ljudima približe vakcine, umesto da čekaju da se sami prijave – komunalni radnici i upravnici stambenih zgrada zovu ljude i kucaju na vrata, pokazuju starijim kako da se prijave, dele informativne brošure, postavljati informativne štandove i odgovaraju na pitanja neodlučnih, a, ukazuje Volstrit džurnal, bilo je pretnji i kaznenim merama poput najave zabrane korišćenja javnog prevoza u gradu Venčeng za one koji odbiju vakcinu.
U kineskoj prestonici, gde je do početka aprila polovina od 21,5 miliona stanovnika dobila makar jednu dozu, prodavnice, restorani i pijace mogu da postave zeleni sertifikat ako je 80 odsto zaposlenih inokulirano, dok se upadljivim natpisima na ulicama i porukama na društvenim medijima ljude podsećaju da prime vakcinu. Neke lokalne vlasti nude kupone u vrednosti od oko 6,3 evra za kupovinu sladoleda i jaja.
Manjak u snabdevanju
Ambiciozan kineski plan da do kraja juna vakciniše 560 miliona ljudi, odnosno 40 stanovništva, suočio se sa manjkom u snabdevanju, primoravajući zdravstvene vlasti da povećaju razmak između davanja dve doze, dok su neki ljudi u Kini ostali bez mogućnosti da rezervišu primanje druge injekcije, navodi Blumberg (Bloomberg).
Do uskog grla u snabdevanju došlo je dok je vakcinacija u Kini ubrzana na skoro pet miliona doza dnevno, što je najviše na svetu, iako udeo vakcinisanih u njenoj ogromnoj populaciji još uvek zaostaje za SAD, Izraelom i drugim vodećim državama po procentu vakcinisanih.
Mada Kina koristi samo domaće proizvođače, što joj daje veću kontrolu nego u većini drugih zemalja koje se bore da obezbede vakcine, ubrzani tempo pomera granice onoga što njeni domaći proizvođači mogu da naprave, rekli su za Blumberg upućeni izvori, dodajući da je to delimično uticalo na odluku da se razmak između prve i druge doze poveća na osam nedelja.
Taj potez, kako ističe Blumberg, podvlači mamutske napore Kine, koja je praktično eliminisala korona virus u zemlji, a ipak rizikuje da u ostvarivanju imuniteta krda i ponovnom otvaranju privede i granica zaostane za drugim zemljama, posebno geopolitičkim rivalima poput SAD.
Manjak u snabdevanju pogoršan je zalogom Pekinga da svoje vakcine učini globalnim javnim dobrom kako bi pomogao okončanju pandemije. Više od 100 miliona doza donirano je i prodato u inostranstvu, a očekuje se još veći izvoz kako su kineski proizvođači na putu da budu uključeni u program Covaks (Covax) SZO-a za obezbeđivanje vakcina siromašnim zemljama.
Facebook Forum