Američki predsednik Džozef Bajden (Joseph Biden) osnovao je komisiju stručnjaka za reformu Vrhovnog suda SAD, značajne institucije čije je funkcionisanje predmet redovnih kritika.
Taj potez usledio je posle višemesečne rasprave o tome da li demokrate treba da teže proširenju suda, sa njegovih sadašnjih devet sudija, nakon što su potezi bivšeg predsednika Donalda Trampa (Trump) učvrstili konzervativnu većinu u ovoj instituciji.
Dvostranačku komisiju će činiti nekoliko desetina stručnjaka, uključujući pravnike, bivše zvaničnike administracije i bivše savezne sudije, navodi se u saopštenju Bele kuće.
Komisija će imati šest meseci da donese preporuke za reformu tog suda, saopštila je Bela kuća.
To novo telo, sastavljeno od demokratskih i republikanskih stručnjaka, ispitaće osetljive aspekte eventualne reforme Vrhovnog suda, među kojima su dužina mandata članova, njihov broj, način na koji sud funkcioniše, kao i pravila te institucije.
"Ta inicijativa deo je posvećenosti administracije da veoma pažljivo prouči mere za unapređenje saveznog pravosuđa", navela je Bela kuća.
Vrhovni sud, koji u SAD odlučuje o mnogim društevnim pitanjima, poput pristupa abortusu ili o pravima seksualnih manjina, ima devet doživotno imenovanih sudija. Njih imenuje predsednik države, a Senat potvrđuje njihovo imenovanje.
Sud trenutno ima šest konzervativnih sudija, od kojih je troje imenovao bivši republikanski predsednik Donald Tramp (Trump).
Osnivanje komisije dolazi šest meseci nakon kontroverznog izbora konzervativne sutkinje Ejmi Koni Baret (Amy Coney Barrett) u Vrhovni sud posle smrti liberalne sutkinje Rut Bejder Ginsberg (Ruth Bader Ginsburg), podseća Frans pres.
Tramp je nominovao Baret nekoliko dana nakon smrti Ginsbergove, iako su to bilo nepuna dva meseca pre predsedničkih izbora u novembru 2020. godine – na kojima je izgubio od Bajdena.
To je izazvalo negodovanje mnogih demokrata, koji su ukazali na odbijanje republikanskog rukovodstva američkog Senata čak da održi saslušanja za kandidata za sudiju Vrhovnog suda koga je predložio predsednik Baraka (Barack) Obame početkom 2016., a još manje glasanje, navodeći kao razlog da je to preblizu predsedničkih izbora u novembru te godine.
