Sud u Moskvi potvrdio je novčane kazne koje je ruski regulator medija Roskomnadzor izrekao Ruskom servisu Radija Slobodna Evropa/Radio Liberty (RFE/RL) zbog kršenja kontroverznog zakona o "stranim agenatima".
Okružni sud je 7. aprila podržao novčane kazne u iznosu od 5,5 miliona rubalja (70.700 dolara), odbacivši žalbe RFE/RL.
Ruski državni regulator je podneo oko 400 prijava protiv RFE zbog toga što nije obeležio svoje sadržaje distribuirane u Rusiji kao proizvod "stranog agenta", koje je odredila ruska vlada.
Sud je do sada uvažio oko 260 prijava protiv RFE, sa ukupnim kaznama koje se bliže iznosu od milion dolara.
Ruski regulator je saopštio da RFE, koji nije ispunio zahteve za obeležavanje sadržaja,
mora da plati kazne u roku od 60 dana.
Ukoliko to ne učini, regulator je upozorio da bi mogao da "ograniči pristup" web adresama RFE u Rusiji.
Predsednik RFE/RL Jamie Fly rekao je da je kompanija na meti ruskih vlasti jer nastavlja da pruža sve široj publici u Rusiji objektivne vesti u trenutku kada Kremlj pokušava da ograniči pristup informacijama ruskom narodu.
"Nećemo napustiti svoju publiku bez obzira na to koliko nezakonitih novčanih kazni nam nameću ruske vlasti. Nastavićemo da se borimo protiv ovih napada na našu novinarsku nezavisnost svim mogućim sredstvima", rekao je on.
RFE/RL će nastaviti da se žali na novčane kazne, dodao je Fly i naveo da će to učiniti i pred Evropskim sudom za ljudska prava ako bude potrebno.
Američki državni sekretar Antony Blinken izrazio je podršku američkim međunarodnim medijima navodeći da je Moskva uvela invazivne zahteve za obeležavanje sadržaja i novčane kazne kako bi RFE proterala iz Rusije.
Prvi put usvojen 2012. godine i od tada nekoliko puta proširen, ruski zakon o "stranim agentima" daje vlastima moć da etiketiraju nevladine organizacije, grupe za ljudska prava i medije za koje se smatra da primaju strana sredstva kao "strane agente".
Ruski regulatori su 2017. godine stavili Ruski servis RFE na listu takvih medija, zajedno sa RFE regionalnim servisom vesti na ruskom jeziku i Current Timeom, mrežom koju RFE vodi u saradnji sa Glasom Amerike (VOA).
Zakon takođe izlaže novinare RFE riziku od krivičnog gonjenja.
Oznaka na sadržajima mora biti dvostruko veća od veličine fonta koja se koristi za naslov članka.
Za video materijale, tekst oznake mora zauzimati najmanje 20 posto ekrana i prikazivati se najmanje 15 sekundi.
Nezavisna neprofitna korporacija koja prima sredstva od američkog Kongresa, RFE/RL, se nije pridržavala zakona o "stranim agentima".
"S obzirom na to da tzv. 'zaštitni zid' koji propisuje USAGM zabranjuje njegovim mrežama da prihvate uredničke uputstva vlade SAD-a, RFE i VOA odbijaju da označavaju svoj sadržaj na potpuno netačan način", navodi se u izjavi USAGM-a.
Povećane kazne mogle bi potencijalno prisiliti kompaniju da zatvori svoje operacije u Rusiji.
Jedine druge novinske organizacije koje su okarakterisane kao "strani agenti" i kojima je naloženo da takođe tako označe svoj sadržaj, ali još nisu kažnjene, su VOA i mali češki emiter Middle-Orient. Niti jedan od ta dva medija trenutno nije fizički prisutan u Rusiji, kao RFE.
Nevladine organizacije za nadzor medija navode kako se čini da je ruski napor usmeren na zatvaranje svih operacija RFE u Rusiji, koje trenutno imaju medijski doseg do gotovo 6,7 miliona ljudi sedmično.
Odbor za zaštitu novinara rekao je da bi Rusija trebala ukinuti zakon o "stranim agentima" i osigurati da se državni regulator ne koristi za ukor novinara i uznemiravanje i prijetnju medijskim organizacijama".
Međunarodna organizacija Amnesty International je saopštila da ruski zakon o stranim agentima "dodatno narušava slobodu izražavanja i udruživanja" u toj zemlji.
