Kosovska skupština izabrala je u nedelju uveče (4. aprila) Vjosu Osmani za predsednicu Kosova.
U obraćanju poslanicima Osmani je izjavila da je njenim izborom na poziciju predsednice Kosovo pokazalo primer kako žene treba da budu predstavljene na institucionalnom nivou.
Osmani je, pored Atifete Jahajge, druga žena koja je izabrana za predsednicu Kosova.
„Institucije naše zemlje sve više odražavaju strukturu našeg društva i našu raznoliku istoriju, ali takođe imamo i mnogo posla“, rekla je Osmani.
"Ovo nisu laka vremena, izazovi su veliki, posebno kada je u pitanju pandemija koja zahteva da se udružimo u borbi protiv nje", rekla je nova predsednica Kosova.
Ona je spomenula i Vasfiju Krasnići, poslanicu Pokreta Samoopredeljenje, koja je bila žrtva seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu.
„U Vladi danas imamo i one koji su preživeli masakr u Dubravi, na čelu Vlade je naš premijer, bivši politički zatvorenik. Svako od njih i mnogi drugi u ovoj sali su izgubili svoje najdraže, ali danas otvaramo novu stranicu u istoriji Kosova. Zajedno smo pretvorili bol u snagu”, rekla je Osmani i dodala da je „Kosovo ponovo primer demokratije“.
Osmani je rekla kako su SAD, Evropska unija, Velika Britanija i Albanija najvažniji saveznici Kosova i dodala da kao predsednica Kosova poziva sve političare na saradnju i toleranciju.
Navela je i da pravda neće biti dostignuta dok Srbija ne bude odgovarala za zločine koji su počinjeni na Kosovu. Kako je rekla, pred Kosovom je i dijalog “koji se mora voditi na ravnopravan način”.
"Mir se može postići samo kada budemo videli da Srbija žali, kada zatraži oprost i kada bude dostignuta pravda za one koji su patili od njihovih zločina", navela je Osmani.
Ona je "obećala da će raditi na jačanju države, vladavini prava, da će zaštititi svaki centimetar zemlje".
"Biću predsednik svih. Nema nas previše da bi bili podeljeni na nas i njih. Moja vrata će biti otvorena za sve", podvukla je Osmani.
Osmani je za predsednicu izabrana u trećem krugu glasanja. Za njen izbor glasao je 71 poslanik, a 11 listića je bilo nevažećih. Glasanju su prisustvovala 82 poslanika.
Pokret Samoopredeljenje, koji je osvojio najviše glasova na nedavno održanim parlamentarnim izborima, kandidovao je za mesto predsednika Vjosu Osmani i Nasufa Bejta.
Ambasador Sjedinjenih Država na Kosovu Filip Kosnet (Philip Kosnett) čestitao je Vjosi Osmani na izboru za novu predsednicu Kosova.
„Sjedinjene Države ostaju posvećene bliskom partnerstvu sa Kosovom ka izgradnji budućnosti mira, pravde i prosperiteta za sve građane“, napisaoje Kosnet na svom Twiter nalogu.
Pokušaj prethodnog dana
Skupština je i dan pre (3. aprila) pokušala u prvom krugu izabrati predsednika, ali je sednica prekinuta kasno uveče, jer nije bilo kvoruma za odlučivanje.
Poslanici opozicionog Demokratskog saveza Kosova (DSK) Avdulah Hoti (Avdullah Hoti), Driton Seljmanaj (Driton Selmanaj) i Agim Veljiu (Agim Veliu) odbili su u subotu da glasaju jer su se protivili kandidaturi Vjose Osmani.
Prethodno je i vršilac dužnosti predsednika Demokratske partije Kosova (DPK) Enver Hodžaj (Enver Hoxhaj) rekao da se njegova stranka protivi izboru Vjose Osmani za predsednicu Kosova jer smatra da Osmani nije osoba koja će ujediniti narod Kosova.
Osam poslanika iz redova nesrpskih manjinskih zajednica su pre početka sednice saopštili da će glasati za izbor predsednika, odnosno za Vjosu Osmani. Na vanrednoj sednici nisu bili poslanici Srpske liste, koja je dobila deset mesta u Skupštini Kosova rezervisanih za srpsku zajednicu.
Ko je Vjosa Osmani?
Vjosa Osmani se na februarskim izborima kandidovala za predsednicu Kosova na listi Pokreta Samoopredeljenje i dobila preko 300.000 glasova građana.
Rođena je 17. maja 1982. godine u Mitrovici. Pravni fakultet je završila na Univerzitetu u Prištini, dok je master studije i doktorat završila na Univerzitetu u Pittsburghu (SAD).
Osmani je bila deo kosovske delegacije, koja je pred Međunarodnim sudom pravde branila proglašenje nezavisnosti 2008. godine. Kosovo je tada dobilo slučaj protiv Srbije, odnosno Međunarodni sud pravde je utvrdio da proglašenje nezavisnosti Kosova nije protiv međunarodnog prava.
Dugi niz godina je bila aktivistkinja DSK da bi 2009. godine bila postavljena na mesto šefice kabineta tadašnjeg predsednika Kosova Fatmira Sejdiua. Bila je izričito protiv izbora Hašima Tačija (Hashim Thaci) za predsednika Kosova 2016. godine zbog čega je došla u sukob i sa svojom strankom.
U tri mandata je bila poslanica u Skupštini Kosova ispred DSK-a a na oktobarskim parlamentarnim izborima 2019. godine je bila i kandidatkinja za premijerku ispred te stranke. Dobila je preko 175.000 glasova i postala najistaknutija žena u parlamentarnoj istoriji Kosova.
DSK je na tim izborima bio na drugom mestu i formirao je koalicionu vladu sa pobedničkom partijom, Pokretom Samoopredeljenje Aljbina Kurtija (Albin Kurti). Kurti postaje premijer a Vjosa Osmani je izabrana za predsednicu Skupštine Kosova.
Međutim, u martu 2020. godine, Vlada na čelu sa Aljbinom Kurtijem je srušena upravo na zahtev koalicionog partnera Demokratskog saveza Kosova, čemu se Vjosa Osmani oštro protivila.
Već u julu 2020. godine Osmani je smenjena sa svih vodećih mesta u DSK a na predlog tadašnjeg predsednika stranke Ise Mustafe. Mustafa je tvrdio da je Osmani prekršila statut stranke, kada je govorila protiv vlade koju je predvodio njen do tada stranački kolega Avdulah Hoti.
Novembra 2020. godine, kao predsednica Skupštine Kosova, Vjosa Osmani preuzima funkciju vršiteljke dužnosti predsednice Kosova a nakon što je Hašim Tači podneo ostavku jer su Specijalizovana veća protiv njega potvrdila optužnicu za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Na poslednjim parlamentarnim izborima 14. februara 2021. kandidovala se za predsednicu Kosova na listi Pokreta Samoopredeljenje. Dobila je preko 300.000 glasova i postala ponovo najistaknutija žene u politici Kosova ali i kandidat uopšte.
Propale izmene Zakona o opštim izborima
Pokret Samoopredeljenje je 2. aprila, pre sednice o izboru predsednika, inicirao vanrednu sednicu o izmenama Zakona o opštim izborima u petak (2. aprila) što je naišlo na veliko protivljenje opozicionih albanskih partija.
Taj Zakon bi građanima, koji žive van teritorije Kosova, omogućio da glasaju u kosovskim ambasadama a ne putem pošte, kako je do sada bila praksa. Inače, glasanju putem pošte prethodi period prijave i verifikacije birača.
Demokratski savez Kosova (DSK) Ljumira Abdidžikua (Lumir Abdixhiku), koji je ranije saopštio da će ta partija učestvovati u procesu izbora predsednika, je potom u petak naveče zatražio od premijera Aljbina Kurtija da odustane od izmena Izbornog zakona i "ucene opozicije". U suprotnom, rekao je Abdižiku, Kurti namerno šalje zemlju na vanredne izbore.
Slično su reagovale i druge dve opoziciona partije, DPK Envera Hodžaja i Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja (Ramush Haradinaj). Međutim, te dve partije su i pre inicijative o izmeni Zakona o izborima rekle da neće podržati Vjosu Osmani za predsednicu Kosova a Ramuš Haradinaj je i sam bio kandidat za predsednika na izborima 14. februara.
Uprkos pozivima opozicije i civilnog sektora da se povuče sporni Zakon, Pokret Samoopredeljenje nije odustajao od njegovog usvajanja po hitnom postupku ali je taj pokušaj na kraju propao. Izmene Zakona o opštim izborima sada bi pred poslanicima Skupštine Kosova trebale da se nađu u redovnoj proceduri.
Kosovo je bilo bez predsednika od 5. novembra 2020. godine kada je Hašim Tači podneo ostavku na tu poziciju jer su Specijalizovana veća protiv njega potvrdila optužnicu za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Istog dana je Vjosa Osmani, kao predsednica Skupštine Kosova, preuzela funkciju vršiteljke dužnosti predsednice Kosova koju je potom 22. marta predala novom predsedniku kosovskog Parlamenta Gljauku Konjufci (Glauk Konjufca).
