Srbija veruje da će sa novom metodologijom njen proces pristupanja Evropskoj uniji postati dinamičniji i brži, sa fokusom na suštinske reforme, izjavila je Jadranka Joksimović, ministarka Srbije za Evropske integracije, za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Oliver Varhelji, komesar za proširenje Evropske unije, u sredu 17. marta u Briselu je zemljama članicama predstavio takozvani "non-paper", neobavezujući zapis kojim je započet rad na dokumentu koji bi trebalo da bude izglasan u EU, o primeni nove metodologije u pristupnim pregovorima za Srbiju i Crnu Goru.
Njen osnovni princip je da bez ispunjavanja uslova za vladavinu prava nema daljeg puta ka Evropi, tako da zemlja kandidat neće moći da zatvori nijedno novo poglavlje pre nego što ispuni prelazna merila koja se tiču vladavine prava.
“Izmenjena metodologija za nas je samo dodatno pojačavanje već postojećih kriterijuma u pogledu važnosti reformi iz oblasti vladavine prava, imajući u vidu da je Srbija prva zemlja kandidat prema kojoj se već primenjuje rigorozan pristup”, izjavila je Jadranka Joksimović za RSE.
Na pitanje RSE o ključnom elementu najavljenog četvrtog principa nove metodologije za pristupanje EU, koji podrazumeva primenu korektivnih mera u slučaju problema tokom pregovora, Joksimović je u pisanom odgovoru navela da su one već sadržane u postojećem pregovaračkom okviru za Srbiju.
“Jedina suštinska novina jeste davanje formalnih obrisa za nešto što je već bilo odomaćena praksa u našem pregovaračkom procesu od samog početka, a to je politički upliv i nadzor procesa od strane država članica”, rekla je Joksimović.
Ona je dodala da četvrti princip predvidljivosti podrazumeva i da EU bude konkretnija u pogledu očekivanja od države kandidata.
“Dodatna transparentnost omogućiće da nam ona jasnije budu predočena, pre svega kada je reč o vladavini prava, pravosuđu, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala”, rekla je ministarka Srbije za evropske integracije.
Joksimović je ocenila i da su do sada korektivne mere EU bile veoma stroge i da je Srbija pod zahtevnim uslovima uz, kako je rekla, nesumnjivo ostvareni i konstatovani napredak u vladavini prava, regionalnoj saradnji i dijalogu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, otvorila više od polovine poglavlja.
“Nijedna država članica, niti kandidat za članstvo, nije imala ograničenje za otvaranje novih poglavlja ukoliko prethodno nije ostvaren dovoljan napredak u oblasti vladavine prava. Pored toga, ovde treba imati u vidu da je na Srbiju prvi put primenjena i obaveza da ukupni napredak u pregovorima mora da bude uslovljen i napretkom u Poglavlju 35”, navela je Joksimović.
Kroz specifično političko pregovaračko poglavlje 35 Evropska unija od Srbije, koja ne priznaje nezavisnost Kosova, traži sveobuhvatnu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. To poglavlje je takozvano kontrolno, kao i u oblastima 23 i 24 koje se tiču vladavine prava, što podrazumeva da se pregovori zaustavljaju ukoliko u njima nema napretka.
Po rečima ministarke Joksimović, uz veću transparentnost i redovnije kontakte sa zemljama Evropske unije, kako je predviđeno novom metodologijom za pristupanje, očekivanja država članica od Srbije biće jasnije formulisana i preciznije predočena.
“To i jeste suština podizanja kredibilnosti pristupnog procesa i političkog vođenja od strane Evropske unije i Srbije kao pristupajuće zemlje”, rekla je Joksimović.
Kako je istakla, predloženim evropskim principom za jači politički nadzor predviđeno je ojačavanje dijaloga država kandidata i država članica na redovnim političkim međuvladinim konferencijama koje će se održavati najmanje jednom godišnje. Sa predstavnicima institucija EU i visokim zvaničnicima država članica, naglasila je, razgovaraće se o strateškim političkim prioritetima koji treba da ubrzaju pregovarački proces.
“Ovakvi susreti imaće uticaja i na dinamiku pregovora, što ujedno predstavlja i treći princip nove metodologije. Grupisanje poglavlja u klastere, odnosno otvaranje više poglavlja odjednom, njegova je glavna odlika”, navela je Joksimović.
Status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji Srbiji je dodeljen u martu 2012, a u januaru 2014. počeli su pristupni pregovori na političkom nivou.
