Nezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija i Poslovno udruženje Asocijacije nezavisnih lokalnih medija "Lokal pres" istupili su 13. marta iz Radne grupe Vlade Srbije za bezbednost i zaštitu novinara.
Udruženja su iz Radne grupe istupila zbog, kako su naveli, ignorisanja napada i ugrožavanja sigurnosti novinara i medija u Srbiji.
Ministarstvo kulture i informisanja pozvalo ih je da "preispitaju svoju odluku".
Pet novinarskih udruženja i asocijacija je u zajedničkom saopštenju navelo da niko od članova Vlade nije reagovao na njihove, te pozive nevladinih organizacija da Radna grupa hitno reaguje i pokuša da spreči opasno ugrožavanje bezbednosti novinara redakcije Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) iz Beograda.
"Napadi na KRIK, ali i kontinuirani napadi na članove i članice ovih udruženja i asocijacija u medijima koji krše Kodeks novinara Srbije, ostaju bez adekvatne reakcije, ne samo Vlade Srbije već i nadležnih ministarstava, Skupštine Srbije i Regulatornog tela za elektronske medije", navodi se u saopštenju.
Dan ranije, 12. marta, iz Radne grupe za bezbednost novinara istupila je i Fondacija Slavko Ćuruvija jer to telo, kako su naveli, nije javno osudilo napade pojedinih tabloida na redakciju KRIK-a i dovođenje u vezu tog istraživačkog portala sa kriminalnom grupom Veljka Belivuka.
Na naslovnim stranama tabloida u Srbiji su 10. marta objavljeni neutemeljeni tekstovi o navodnim vezama istraživačkog portala KRIK sa grupom Veljka Belivuka, osumnjičenom za organizovani kriminal i teška krivična dela, a jedan od naslova bio je i da je KRIK "privatni Belivukov medij".
Pet novinarskih udruženja saopštilo je 13. marta da "organizovana kampanja protiv novinara i medijskih radnika vodi ka daljem urušavanju medijskih i novinarskih sloboda, a u poslednjim slučajevima čak i do ugrožavanja fizičke bezbednosti kolega".
"Zbog svih ovih razloga, upravni odbori pet udruženja i asocijacija ne vide više nikakvu svrhu učešća u Radnoj grupi", navodi se u saopštenju.
Radna grupa za bezbednost novinara formirana je 10. decembra 2020. godine odlukom premijerke Ane Brnabić.
"Iako su pokazala ozbiljnu nameru da se učešćem u Radnoj grupi unapredi, smatramo očiglednim da predstavnici institucija Grupi ne žele suštinski da se bave ovim problemom", saopštila su udruženja.
Dodaje se i da će "bez obzira na neaktivnost nadležnih, ova udruženja i asocijacije nastaviti da rade na unapređenju bezbednosti i položaja novinara i novinarki u Srbiji".
Ministarstvo pozvalo na preispitivanje odluke
Ministarstvo kulture i informisanje pozvalo je 13. marta udruženja i asocijacije koje su istupile iz Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara da još jednom "preispitaju svoju odluku", i da nastave zajednički rad "u cilju stvaranja boljeg medijskog okruženja".
"Za tri meseca rada ova radna grupa je pokazala da može zajedno ne samo svojim predlozima, već i konkretnim delovanjem u okviru svog mandata, da pruži veliki doprinos da se bezbednosni položaj novinara poboljša, kao i da se njihova zaštita podigne na jedan viši nivo", navedeno je u saopštenju.
Ministarstvo je navelo da je realizacija projekta 'SOS telefon' "mali, ali značajan korak u tom procesu kroz koji je put u ostvarivanju zaštite novinara precizno trasiran u cilju pravovremene i efikasne zaštite novinara".
Ministarstvo je navelo i da na narednom sastanku, koji je planiran ovog meseca, "ima prostora da se razmotre sve aktuelne teme koje su vezane za bezbednost i zaštitu novnara".
Fondacija Slavko Ćuruvija navela je 12. marta da je od formiranja Radne grupe za bezbednost novinara, broj pritisaka i pretnji novinarima u porastu i da je od početka 2021. godine u bazi Nezavisnog udruženja novinara Srbije registrovan 21 napad.
Od svih država Balkana, Srbija je prošle godine doživela najozbiljniji pad na listi međunarodne nevladine organizacije Reportera bez granica. Na lestvici koja je objavljena 21. aprila 2020. pala je za tri mesta u odnosu na izveštaj objavljen godinu dana ranije. Nalazi se na 93. poziciji, od ukupno 190 rangiranih država sveta.
