„Doživela sam da pokušam sebi da oduzmem život dva puta”, napisala je na Tviteru osoba koja navodi da je žrtva zloupotrebe privatnih fotografija na internetu.
Tu poruku je postavila na ovu društvenu mrežu nakon što su neki od korisnika objavili informacije o postojanju grupe na društvenoj mreži Telegram, u kojoj su postavljene privatne fotografije žena, a u kojoj je oko 30.000 članova. Među njima neki od njih su predstavljeni sa punim imenom, prezimenom i fotografijom.
U Srbiji je uoči Dana žena na društvenim mrežama objavljeno postojanje nekoliko grupa sa istim ciljem. Jedna od tih Telegram grupa, pod nazivom „Ex YU balkanska soba“ imala je skoro 36.000 članova.
Grupa je, u međuvremenu, nakon reakcije javnosti na mrežama promenila naziv i izbrisala sve objave sa grupe. Međutim, do tog trenutka u njoj su se, bez dozvole, delile privatne fotografije i video snimci devojaka iz Srbije i drugih država regiona, a takođe su se mogli videti i lični podaci o njima, čak i adrese.
Da se radi o pitanju čije tolerisanje može imati teške posledice po život, pre svega žena, žrtava zloupotrebe ličnih podataka, pokazuje iskustvo koje je tviterašica sa početka priče ovako opisala:
“Naišla sam na prozivanje i osuđivanje male okoline jer je procurela moja gola slika na internetu. Problem je nastao onog momenta kada su mene odbacili najbolji prijatelji, prozivao me ko je kako stigao, delilo se sa svima…Stvarno nije bilo lako proći kroz to, a znam da nisam jedina.“
Odgovorile policije Hrvatske i Srbije
Informacije o postojanju ovakvih grupa na Telegramu, među prvima je objavio profil na društvenim mrežama „Kritički“. Taj profil je objavio mejl upućen nadležnim insitucijama na Balkanu sa informacijom o njihovom postojanju.
Nikolina, kako se predstavila zbog zabrinutosti za svoju bezbednost, stoji iza ovog profila.
„Ipak, ja sam svakom MUP-u regiona poslala još jedan mejl sa dokazima, gdje su mi čitatelji i čitateljke slale slike i snimke koje se nalaze na tim grupama. Svakako, u ovoj situaciji je najbitnija reakcija nadležnih, i nadamo se da ćemo je dobiti brzo i da će biti adekvatna“, navodi Nikolina i dodaje za Radio Slobodna Evropa (RSE) da joj je odgovorilo Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Hrvatske i zahvalilo na informaciji.
U saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP) od 9. marta navodi se da je Upravi kriminalističke policije dat nalog da istraži slučaj Telegram grupa na kojima su objavljivani privatni snimci i fotografije žena.
Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin rekao je da je razgovarao sa direktorom policije Vladimirom Rebićem tokom jutra 9. marta, stoji u Saopštenju MUP-a.
Kako je Vulin naveo, Rebić je već dao naređenja da se slučaj Telegram grupa obradi i pronađu oni koji su odgovorni.
RSE je pitanja o slučaju uputio Posebnom odeljenju za visokotehnološki kriminal, ali odgovori nisu stigli do zaključenja ovog teksta.
Prve tužbe
Osim reakcija na društvenim mrežama, naročito na Tviteru, došlo je i do privatnih krivičnih prijava protiv administratora i članova grupa na Telegramu.
Miloš, koji je želeo da bude predstavljen samo imenom uz objašnjenje da želi da se priča o žrtvama, podneo je 8. marta krivičnu prijavu Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal preko Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.
On je zatražio da sprovedu detalju istragu i utvrde identitet svih učinilaca tog krivičnog dela i da nakon tog postupka podignu optužnice i u sudskom postupku dokažu njihovu odgovornost.
Za RSE Miloš kaže da je njegova dužnost kao građanina da prijavi svako krivično delo za koje ima informacije. Osim toga, ističe da je društvo postalo netrpeljivo prema ženama, pa je solidarnost sa žrtvama bila presudna za ovaj korak.
„Iskren da vam kažem, bio sam šokiran i zaprepašćen činjenicom da u našem društvu postoji pedesetak hiljada ljudi koji su članovi raznih grupa u kojima se na takav bezobziran način zloupotrebljava nečija privatnost i dele se intimne fotografije, otkrivaju se podaci o ličnosti, adrese stanovanja“, pojašnjava on.
Nikolina je saglasna da je reagovanje institucija važno i da je to prvi korak. Ipak, ona navodi da je problem dublji i da društvo u kome postoji 30.000 ljudi koji ne vide problem u deljenju intimnih fotografija ukazuje na rasprostranjenu mizoginiju.
„Da bi se problem iskorijenio, tu mora da igra važnu ulogu i obrazovanje, i medijska pismenost, i empatija. Nedostatak empatije koje hiljada muškaraca pokazuje ovim djelima je blago rečeno zabrinjavajuć“, zaključuje Nikolina.
Pretnje pokretačima akcije
I njoj i Milošu su tokom 8. i 9. marta stizale pretnje zbog akcije protiv ovakvih grupa na Telegramu.
Međutim, to nije zaustavilo akciju i korisnici društvenih mreža su ukazali na postojanje desetak grupa na Telegramu na kojima se dele intimne fotografije žena. Broj članova tih grupa kreće se od 3, pa do 30 hiljada.
Podrška žrtava
I Milošu i Nikolini javio se veliki broj devojaka i žena.
„Mnogo žena i djevojaka su bile žrtve ovih muškaraca, pa su mi slale svoja iskustva. Dosta njih je i ćutalo o tome do sad - iz straha jer znamo da naše društvo voli da krivi žrtve“, navodi Nikolina.
Devojke i žene koje su se Milošu javile pričale su o sličnim iskustvima i ucenama sličnim sadržajem od strane bivših i sadašnjih partnera. Ipak, ističe da se ni jedna od njih nije prepoznala u fotografijama sa ovih Telegram grupa.
„To ne znači da se to neće desiti ili da toga nema, prosto sam se lično uverio da i dalje je to dostupno, sve te grupe i dalje postoje i može se videti veliki broj fotografija, instagram profila, adresa“, kaže Miloš.
Koliko je teško doći do odgovornih?
Jovan Šikanja, osnivač udruženja e-Sigurnost, za RSE navodi da na osnovu printskrinova sa društvenih mreža neće biti teško doći do onih koji su delili privatne fotografije devojaka, naročito jer se prijava vrši sa brojem telefona.
„Dosta ljudi se nalazi tamo sa svojim imenom i prezimenom, čak i sa profilnim fotografijama. Sva ona dodatna zaštita i privatnost od prisluškivanja koju pružaju aplikacije kao što su Telegram i Signal sa dobrom praksom i dobrom ekripcijom, onda ne važi“, uveren je Šikanja.
Priča o sigurnosti na ovim aplikacijama, po oceni Šikanje, možda je stvorio problem u shvatanju funkcionisanja tih aplikacija, pa su se članovi grupa opustili.
Kada je reč o onima koji su delili privatne sadržaje pod pseudonimima, Šikanja navodi da nije siguran kakva je politika Telegrama, ali da na osnovu iskustava sa drugih aplikacija, navodi da ne bi trebalo da bude problema:
„Znam da za većinu nekih drugih aplikacija na osnovu zvaničnog zahteva nadležnih organa, kao kada su u pitanju pretnje smrću ili ugrožavanja sigurnosti na društvenim mrežama, njima će zvaničnici dostaviti sve podatke koje oni imaju o toj osobi.“
Kakve kazne predviđa zakon?
Osim ako nisu maloletne, prema Krivičnom zakoniku Srbije devojke i žene koje se prepoznaju na ovim fotografijama, ne mogu očekivati gonjenje po službenoj dužnosti onih koji su njihove fotografije delili u ovim grupama.
Ipak, one se mogu pozvati na Član 144 Krivičnog zakona Srbije ukoliko su ih slikali ili snimali bez njihovog znanja. Ovaj član se odnosi i na pokazivanje trećem licu tih fotografija i snimaka.
Za ovakvo krivično delo predviđena je novčana kazna ili zatvor do godinu dana.
Sa druge strane, Članom 145 ovog zakona predviđena je novčana kazna ili zatvor do dve godine ukoliko neko objavi ili prikaže privatne fotografije, audio i video snimke bez pristanka onog ko je na njima.
Nakon što je ceo slučaj Telegram grupe postao glavna tema na društvenim mrežama, jedna advokatska kancelarija iz Beograda pozvala je sve žene čije su se fotografije bez njihove saglasnosti delile po mrežama da im se jave i da će ih besplatno zastupati.
U kakvoj su poziciji žrtve?
Ana Toskić Cvetinović, pravnica i izvršna direktorka organizacije Partneri Srbija za RSE navodi da je u ovom i sličnim slučajevima potrebno imati odgovornost za ponašanje i zaštitu privatnosti, ali da se ne sme prebaciti odgovornost na žrtve.
„To je zamka u koju ne smemo da upadnemo, kao društvo i kao korisnici u ovom i ovakvim slučajevima da prebacujemo odgovornost na one devojke, žene, osobe koje dele određene sadržaje, već je odgovornost na onima koji sadržaje zloupotrebljavaju. Mislim da fokus treba da bude na onima koji zloupotrebljavaju takve sadržaje, koriste ih za maltretiranje, za dodatno zlostavljanje devojaka i žena“, ističe ona.
Toskić Cvetinović navodi da je potrebno da nadležni i institucije hitno reaguju na ovakve pojave. Međutim, dodaje ona, treba raditi i na edukaciji kako se ponašati na društvenim mrežama. Ipak, podvlači da je bitno procesuirati odgovorne i zbog žrtava, ali i zbog toga što su neki sa ovih grupa najavili da ne žele da se zaustave.
Brza reakcija Severne Makedonije
Sličan slučaj dogodio se krajem januara 2021. godine u Severnoj Makedoniji, kada je u javnosti objavljena informacija da se u grupi na aplikaciji društvene mreže Telegram razmenjuju i zloupotrebljavaju privatni sadržaji makedonskih građana, uključujući i maloletnike.
Vlada Severne Makedonije i Ministarstvo unutrašnjih poslova reagovali su na postojanje tih grupa u kojima su osim privatnih fotografija deljena i imena, brojevi i adrese devojaka. Već početkom februara pokrenuta je istraga, a organizacija Platforma za rodnu jednakost je 3. februara organizovala protestni marš.
Kompanija Telegram, kada je reč o slučaju u Severnoj Makedoniji, nije se oglašavala. Ministar unutrašnjih poslova Oliver Spasovski rekao je povodom ovog slučaja da je ova makedonska grupa ugašena, ali da nije došlo ni do kakve komunikacije nadležnih i kompanije, iako je Telegram bio kontaktiran.