Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić izjavio je da je u toku pripremna faza za međustranački dijalog i ocenio da se evroparlamentarcima ne žuri, jer, kako je rekao, oni žele da razgovaraju sa svima posle čega će biti napravljena dinamika, spisak tema i lista učesnika.
Dačić je gostujući na K1 televiziji precizirao da evroparlamentarci žele da razgovaraju i sa parlamentarnim i sa vanparlamentarnim strankama, kao i sa Vladom Srbije.
"Svaka stranka će da iznese šta ima na pripremnim sastancima, ali moj savet je da sve bude konkretno, da se vidi šta je realno, šta može da se uradi na poboljšanju izbornih uslova", rekao je Dačić.
Ponovio je da dijalog ne vodi Evropski parlament (EP) već Narodna skupština i da samim tim neće niko sa strane određivati učesnike, te ocenio da se stiče utisak da je evroparlamentarcima bitno da učestvuje samo nekoliko stranaka koje nisu u parlamentu.
Dačić je kazao da se na njegov poziv do sada odazvalo pet-šest stranaka koje su dostavile Narodnoj skupštini svoje platforme, među kojima su i manjinske, a koje imaju neka svoja pitanja koja se tiču izbora.
Video-konferencijom, održanom 1. marta, kojom su predsedavali predsednik Spoljnopolitičkog odbora Evropaskog parlamenta (EP) Dejvid Mekalister (David McAllister) i predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, na kojoj su učestvovali predstavnici Evropskog parlamenta (EP), pokrenute su pripremne aktivnosti za drugu fazu međustranačkog dijaloga u Srbiji, rekao je tog dana u obraćanju medijima iz Skupštine Srbije predsednik srpskog parlamenta.
Dačić je dodao da su na sastanku učestvovala i četiri predstavnika Evropskog parlamenta - Vladimir Bilčik i Tanja Fajon, kao i bivši evroparlamentarci Eduard Kukan i Knut Flekenštajn (Fleckenstein), koji su učestvovali i u prvoj fazi dijaloga.
On je tada pozvao sve političke stranke koje žele da učestvuju u dijalogu da odrede po dva svoja stalna predstavnika koji će od početka do kraja učestvovati u drugoj fazi dijaloga.
U Srbiji treba poboljšati izborni okvir, zbog čega je Evropski parlament spreman da nastavi međustranački dijalog koji bi mogao pomoći u pripremi reformi, ocenio je predsednik Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta, Dejvid Mekalister (David McAllister).
U intervjuu za magazin "Kord" (CorD), Mekalister je 3. marta rekao da je "ključno stvoriti poverenje u institucije i jednake uslove, uključujući nezavisno medijsko okruženje za sve političke aktere koji žele da potraže podršku građana".
Izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju Vladimir Bilčik izjavio je 24. februara za Radio-televiziju Srbije (RTS) da će 1. marta početi međustranački dijalog u Srbiji uz posredstvo Evropske unije (EU).
"Evropski parlament će imati četiri predstavnika (u dijalogu), što pokazuje našu posvećenost. Uz (poslanicu EP) Tanju Fajon i mene, učestvovaće i iskusni bivši poslanici, Knut Flekenštajn i Eduard Kukan", naveo je Bilčik.
Navodeći da je razgovor između njega i predsednika Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta (EP) Dejvida Mekalistera (David McAllister) označen kao početak druge faze dijaloga, Dačić je naveo da je on predložio neke termine i rokove za dijalog, i to od 15. do 19. marta, ali su, kaže, evroparlamentarci rekli da treba još sačekati.
Dačić: „Bojkot stranke“ - razmažena deca
Objašnjavajući ko su "razmažena deca" u opoziciji, Dačić je rekao da nije dobio nijednu platformu takozvanih "bojkot stranaka" (okupljenih oko nekadašnjeg opozicionog bloka Savez za Srbiju, SZS).
"Kome su ih slali i čemu služe te platforme? Možda su ih poslali predstavnicima Evropskog parlamenta? Kad kažem razmažena deca, to izgleda kao kad se neko žali mami i tati, pa oni treba da idu da prebiju nekog... Govorim sa aspekta da je to unutrašnja politička stvar naše zemlje i da niko ne sme da ponižava naše institucije", rekao je Dačić.
Dačić je rekao da je ponižavanje institucija Srbije situacija kada neko kaže da nema šta sa vama da razgovara, pa platformu daje Evropskom parlamentu, a onda očekuje da će evropske institucije nametnuti vlastima u Srbiji šta treba da rade.
Ocenio je u tom kontekstu da neće svi biti zadovoljni dijalogom jer su, kako je primetio, očekivanja pojedinih stranaka, posebno tzv. bojkot opozicije, zasnovana na tome da će se žaliti evropskim institucijama, a da će onda oni narediti Srbiji šta treba da se uradi.
''Dijalog podrazumeva da sednemo da razgovaramo konkretnim pitanjima, a ne da neko donese iz Brisela šta smatra da će pomoći pojedinim strankama'', rekao je Dačić i naglasio da je potreban objektivan pristup.
Inače, proces međustranačkog dijaloga u Srbiji počeo je u avgustu 2019 godine. Pre parlamentarnih izbora, održanih u junu 2020 godine, mesecima je vođen dijalog vlasti i opozicije uz posredovanje članova Evropskog parlamenta Tanje Fajon, Vladimira Bilčika i dotadašnjih evroparlamentaraca Knuta Flekenštajna i Eduarda Kukana.
Međutim, i posle ovog dijaloga jedan deo opozicije, koji je tada bio okupljen u bloku Savez za Srbiju, nije učestvovao na parlamentarnim izborima održanim u junu 2020. godine, smatrajući da nema uslova za slobodne i fer izbore.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u oktobru prošle godine da će vanredni parlamentarni izbori biti održani zajedno sa predsedničkim, najkasnije 3. aprila 2022. godine.
Dačić je naveo da u izveštaju Vladimira Bilčika o Srbiji, koji će Evropski parlament usvojiti krajem marta, ima materijalnih grešaka, i dodao da će Skupština Srbije razmotriti taj izveštaj .
''Donećemo stavove o nekim stavovima EP, mi smo slobodna država, niko nam neće određivati kakvu politiku ćemo da vodimo, ako postoje konkretne primedbe, treba da razgovaramo o tome'', rekao je Dačić.
U Izveštaju Vladimira Bilčika, izvestioca EP za Srbiju, koji je Spoljnopolitički odbor EP (AFET) 24. februara usvojio sa 57 glasova za, četiri protiv i devet uzdržanih, poslanici EP pozivaju Srbiju da pokaže jasnu posvećenost evropskim vrednostima, ocenjuju da će poštovanje osnovnih prava i normalizacija odnosa sa Kosovom odrediti i brzinu pregovora o članstvu Srbije u EU, i izražavaju zabrinutost zbog rastuće antievropske retorike i dezinformacija u Srbiji.
Poslanici u Izveštaju traže od Srbije da do kraja razreši aferu (zloupotreba u državnoj fabrici oružja) "Krušik" iz Valjeva, aferu "Jovanjica" (o navodnoj povezanosti vrha vlasti u Srbiji sa uhapšenima za proizvodnju droge), te aferu "Telekom" (o zloupotrebama novca tog državnog preduzeća).
Ponovljen je i poziv vlastima da reše slučaj nezakonitog rušenja u beogradskoj četvrti Savamala iz aprila 2016. godine.
Nakon glasanja u Spoljnopolitičkom odboru, izveštaj o Srbiji biće ponovno izglasan krajem marta na plenarnoj sednici u Evropskom parlamentu kada dobija verziju Rezolucije EP.
