Na Kosovu je tokom 2020. godine zabeležena 35 slučajeva napada na novinare, podignuto je pet optužnica i donesena jedna presuda.
Jedan od novinara koji je napadnut je Škumbin (Shkumbin) Kajtazi sa portala Reporteri.net, kome su u junu prošle godine napadači pokušali da zapale auto, odnosno, polili su ga benzinom, ali na kraju nisu uspeli da ga zapale.
Policija Kosova je pronašla osumnjičene koji su povezani sa ovim slučajem i protiv jedne osobe je podignuta optužnica.
Međutim, već u oktobru iste godine u južnoj Mitrovici je na Kajtazijev auto pucano iz vatrenog oružja.
„Čuo sam pucnje, ali nisam mislio da su u pravcu mog automobila. Kad sam izašao iz automobila, video sam da ima najmanje pet rupa. Pronađeni su i meci. Sumnja se da je pucano iz drugog automobila oružjem iz kog ne izlaze čaure, dakle čaure nisu pronađene na mesto događaja, već samo delovi metaka“, priča Kajtazi za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Kosovski tužilac Besim (Kelmendi) Keljmendi navodi da ovi napadi na novinara Škumbina Kajtazija spadaju u preko 35 slučajeva koji su se desili tokom 2020. godine.
„Optužnice su podignute u pet slučajeva. U 14 slučajeva krivični postupak uopšte nije pokrenut, jer novinari slučajeve nisu prijavili policiji ili tužilaštvu ili jednostavno tužilac nije pronašao elemente krivičnog dela. Dok su za 17 drugih slučajeva u toku postupci verifikacije informacija, za neke je u toku istraga nakon čega ćemo znati da li će optužnica biti podignuta ili će se prekinuti istraga. Samo za jedan slučaj iz 2020. godine je doneta presuda“, rekao je tužilac Keljmendi za RSE.
Kakvu poruku šalje pravosuđe?
Gentiana (Begolli) Begoli, predsednica Udruženja novinara Kosova, navodi da su prema njihovim informacijama u porastu napadi na novinare, bilo da su u pitanju verbalne pretnje, psihički ili fizički napadi.
„U 2018. godini Udruženje novinara Kosova je identifikovalo 17 slučajeva na koje smo reagovali. U 2019. godini identifikovan je 21 slučaj (napada) a u 2020. godini zabeležena su 24 slučaja. Za sada, u prva dva meseca 2021. godine, identifikovana su ukupno dva napada“, precizira Begoli.
Ehat Miftaraj, sa kosovskog Instituta za pravdu, ukazuje da su ranije novinarima upućivane samo pretnje putem društvenih mreža ili na neki drugi način ali da “smo sada svedoci da se novinari napadaju na ulicama i bivaju tučeni dok im ne pođe krv”. Kako kaže, izolovani napadi na novinare postaju fenomen.
„Sama činjenica da je u roku od godinu dana podignuto pet optužnica za napade na novinare i civilno društvo, pokazuje da se ovi slučajevi ne treiraju kao prioritetni. Podsećam vas da sudovi ovim slučajevima ne pridaju značaj. Na osnovu onoga što smo zabeležili tokom suđenja, kazne za napade na novinare su uglavnom uslovne ili novčane. Tako pravosudni sistem šalje poruku napadačima da to mogu da ponove, jer će jednostavno biti amnestirani", poručuje Miftaraj.
Da li su napadi na novinare fenomen?
Poslednji slučaj fizičkog napada na novinara na Kosovu zabeležen je u noći između 24. i 25. februara ove godine u Kosovu Polju. Visara Durićija, novinara portala Insajderi su fizički napale tri nepoznate osobe i tom prilikom mu je polomljen nos, a izbijena su mu i tri zuba.
Policija Kosova je navela da je istraga u toku i da je slučaj predat Tužilaštvu.
Durići za Radio Slobodna Evropa navodi da su ljudi koji su ga napali bili maskirani i da su nosili kape.
Ipak, on smatra da fizički napadi na novinare na Kosovu nisu fenomen.
„Mislim da ima više izolovanih slučajeva, poput ovog mog, nego sistemskih slučajeva, odnosno da se krši sloboda govora. Interesne grupe više krše slobodu govora kroz finansije, marketing, tendencije da finansijski kontroliš, nego što su novinari izloženi napadima“, navodi Durići.
Sa druge strane, Gentiana Begoli iz Udruženja novinara Kosova misli drugačije. Prema njenoj oceni, verbalni i fizički napadi na novinare prerastaju u fenomen.
„Ne bih rekla da su to izolovani slučajevi, s obzirom na to da su ovo samo neki statistički podaci koji su stigli do Udruženja novinara Kosova. Dobro znamo da postoji mnogo naših kolega koji čak i ne prijavljuju slučajeve pretnji ili napada. Ovo se uvek zasniva na vrlo sporom delovanju pravosuđa i u mnogim slučajevima na vrlo malim kaznama protiv počinilaca, napadača ili zastrašivača“, naglašava Begoli.
Tužilac Besim Keljmendi takođe ocenjuje da su napadi na novinare izolovani slučajevi, te dodaje da „svaka pretnja, ma koliko ona u početku izgledala naivno, može predstavljati rizik po život novinara“ i zato ih “tužioci istražuju sa velikom pažnjom”.
Tužilaštvo nezadovoljno sudovima
Međutim, Keljmendi poručuje da Državno tužilaštvo Kosova nije zadovoljno radom suda jer se procesi često odlažu bespotrebno.
„U slučajevima u kojima je identitet (napadača) poznat i dokazi postoje, nedopustivo je odlaganje postupka, iako je Zakonik o krivičnom postupku predviđa da proces može da traje do dve godine a u komplikovanim slučajevima se uz dozvolu suda produžava za još šest meseca. Ali, u slučaju novinara, vrlo retko postoji potreba za produženjem ovog roka, kada se zna identitet onih koji su počinili krivična dela“, naglasio je tužilac Keljmendi.
Kajtazi: Posle napada, tužilaštvo me nije kontaktiralo
Novinar Škumbin Kajtazi, koji je dva puta napadnut, navodi da je optužnica podignuta kada mu je automobil prvi put oštećen, ali da ga je tužilaštvo kontaktiralo tek tri meseca kasnije.
A kada je na njegov automobil pucano i iz vatrenog oružja, tužilaštvo ga uopšte nije kontaktiralo.
„Imao sam kontakt sa policijom, posebno drugi put. Policija mi je ponudila neku vrstu zaštite. Međutim, tužilaštvo me nije kontaktiralo i ne znam ko je tužilac u tom slučaju. Prošlo je skoro pet meseci od kada se to dogodilo, a nisam dobio nijedan telefonski poziv od tužilaštva", naglašava Kajtazi.
Ehat Miftaraj iz kosovskog Instituta za pravdu navodi da ni Tužilaštvo Kosova ne obavlja svoj posao kako treba. Ocenjuje da je „u većini slučajeva državni tužilac vrlo selektivan u istrazi krivičnih dela“. To su, kaže, podaci Instituta iz kog dolazi, a koji je Tužilaštvu prosledio dokaze o pretnjama novinarima.
„Dok je Policija vodila istragu, tužilac je jednostavno zatvorio slučaj jer ne postoje mogući elementi krivičnog dela. Novinar uopšte nije ispitan, a ni članovi Instituta. Glavni krivac je tužilaštvo. Krivim sud samo kad objavi uslovne kazne. Kad optužnice propadnu, kriv je tužilac, a ne sudovi, jer su za podizanje optužnice potrebne činjenice i dokazi. Prema mom iskustvu i iskustvu mnogih novinara, tužilaštvo vas uopšte ne poziva na razgovor“, kaže Miftaraj.
Nakon poslednjeg napada na novinara Visara Durićija, visoki zvaničnici na Kosovu i predstavnici civilnog društva su reagovali i oštro osudili taj incident.
***Priredila Sandra Cvetković
