„To je prgršt informacija koje se stalno menjaju, smenjuju, pobijaju jedne druge – ove utiču na sterilitet, ove ne, ove su ispitane“, tako objašnjava svoju odluku dvadesetdevetogodišnji Emil iz Niša.
On je jedan od preko 5,5 miliona građana Srbije koji se do sada nisu prijavili za vakcinaciju, online putem.
Država od oko 6,9 miliona ljudi započela je optimistično masovnu vakcinaciju u januaru. Građani se od tada prijavljuju preko portala elektronske uprave i biraju jednu od četiri vakcine odobrene u Srbiji.
Međutim, zvanični podaci govore da se do 20. februara za vakcinu prijavilo tek nešto više od 1.060.000 građana.
Uprkos tome, član Kriznog štaba Vlade Srbije, Branislav Tiodorović, očekuje da će Srbija u leto ući sa tek sporadičnim slučajevima.
„Bitno je da se što veći broj građana vakciniše, kako bi stvorili kolektivni imunitet, da on pređe 60 ili 70 odsto, i da na taj način zaustavimo ovu tešku bolest“, rekao je Tiodorović 20. januara za televiziju N1.
Ivana Prokić, epidemiološkinja i koordinatorka epidemiloškog tima Ujedinjeni protiv kovid za Radio Slobodna Evropa (RSE) ocenila je da je promocija vakcinacije mukotrpan posao za zdravstvene radnike u društvu gde, kako je istakla, postoji jak antivakserski lobi i generalna infodemija.
Šta je razlog antivakserskog raspoloženja?
Ona je navela i da na stanovništvo ima veliki uticaj i javno lobiranje protiv vakcina od strane nekih lekara od ugleda.
„Zdravstvene vlasti bi trebale da imaju jasnu i agresivnu kampanju promocije vakcinacije. Jedna stvar koju bi mogli da urade je da Lekarska komora Srbije odreguje po pitanju prijave koju su Ujedinjeni protiv kovida podneli sudu časti protiv dr Nestorovića. Ovakvi ljudi, koji ma koliko stručni bili u svojoj oblasti, ako prenose naučne neistine i nepotvrđene informacije na televizijama sa nacionalnim frekvencijama u direktnom su sukobu sa lekarskom etikom i državnim interesom a to je brza vakcinacija stanovništva“, navela je Prokić.
Podsetimo, udruženje Ujedinjeni protiv kovida, koje okuplja nekoliko hiljada lekara i medicinskog osoblja nezadovoljnih odgovorom vlasti u Srbiji na pandemiju, podnelo je 8. februara Prvostepenom sudu časti Lekarske komore Beograd prijavu protiv doktora Branimira Nestorovića, koji je i član Vladinog Kriznog štaba, zbog navodne povrede Etičkog kodeksa.
Nestorović je, prema oceni tog udruženja, iznosio brojne navodno naučno i stručno neistinite i nedokazane tvrdnje, davao profesionalno neutemeljene savete i pronosio poluistine.
U odgovoru na prijavu, Nestorović je na svoj Fejsbuk (Facebook) nalogu pozvao predstavnike Ujedinjih protiv kovida na televizijsko sučeljavanje.
Širokoj javnosti Nestorović je postao poznat krajem februara prošle godine, dve sedmice pred proglašenje pandemije, kada je na pres konferenciji kojoj je prisustovao i predsednik države Aleksandar Vučić pozivao žene da idu u šoping u Italiju. Sve se događalo u trenutku kada je korona virus žestoko pogađao sever te države.
Da li je moguća obavezna vakcinacija?
Ivana Prokić navodi da u slučaju da zdravstvene vlasti ne uspeju da podstaknu ljude da se vakcinišu, oni koji su to već učinili biće „taoci društva“, jer će se čekati duže na kolektivni imunitet.
Sa druge strane, edukacija u pogledu vakcinacije je bitna, navodi ona, i dodaje da će Ujedinjeni protiv kovida u narednom periodu raditi na informisanju stanovništva - pojašnjavaće dileme, razbijati mitove o vakcinama i ukazivati na bezbednost i važnost vakcinacije.
Ipak, ukoliko to ne dođe do većeg broja ljudi – jedina opcija je uvođenje obavezne vakcinacije, ističe Prokić:
„Barem za najrizičnije grupe, ili u slučaju putovanja, što nikako nisu strani koncepti, jer već postoje kod drugih vakcina i putovanja u određene zemlje. Blaža varijanta bi bila neobavezna vakcinacija, ali zabranjen pristup nevakcinisanima državnim institucijama, obrazovnim ustanovama, radnom mestu, javnom prevozu.“
Vakcinacija u Srbiji je došla u fokus i svetskih medija, koji su upoređivali uspeh te države Zapadnog Balkana sa problemima sa kojima su se suočile razvijenije države Evropske unije, u kojima vakcina još uvek nije široko dostupna.
Prokić kampanju vlasti da je Srbija među prvim zemljama po broju vakcinisanih ocenjuje kao pogubnu.
„Kampanja takođe utiče na one koji se dvoume da pomisle da možda i nije neophodno da se vakcinišu“, istakla je epidemiološkinja.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je na sednici Predsedništva Srpske naredne stranke 23. februara da Srbija može bez ikakvih problema da vakciniše 2.5 miliona građana i građanki Srbije. Dan ranije premijerka Ana Brnabić izjavila je za televiziju Happy da je Srbija poručila više od 12 miliona doza vakcina različitih proizvođača.
Da li ste se prijavili za vakcinisanje?
Emil iz Niša za RSE ukazuje i na faktor nepoverenja za svoju odluku da se ne prijavi za vakcinu.
„Ukratko nepoverenje – nekako nije samo poverenje, nego i nesigurnost da i same te osobe znaju šta pričaju“, navodi Emil.
Nevena je dvadesetosmogodišnja trudnica i kaže da je to glavni razlog zašto se nije prijavila za vakcinu jer ne zna kako to utiče na plod. Međutim, nedovoljno vreme testiranja vakcine odvukli bi je od prijave i da nije u drugom stanju.
„Najmanje godinu dana je potrebno da se testira vakcina kako bi ušla u upotrebu, da bi bila sigurna. Mnogi naučnici kažu da još uvek nije sve to ispitano“, kaže Nevena.
Miroslav, šezdesetpetogodišnjak iz Niša, kaže da ga je sin odmah prvog dana prijavio za vakcinu i dodaje da je to bila njegova odluka.
„Već u zadnjih desetak dana povećan je broj obolelih od korona virusa, pa iz preventivnih razloga sam odlučio da se vakcinišem. Što zbog sebe, što zbog svojih najbiližih“, pojašnjava Miroslav.
Šta je potrebno za kolektivni imunitet?
Epidemiološkinja Ivana Prokić podseća da se kolektivni imunitet može postići kada 70 do 80 procenta stanovništva ima razvijen imunitet na virus. Ona naglašava da se to postiže ili aktivnim zaražavanjem ili pasivnom vakcinacijom, gde je ovaj drugi način bez posledica.
Kako Srbija ima oko sedam miliona stanovnika, neka optimalna brojka za kolektivni imunitet, prema njenom objašnjenju, je 5.25 miliona stavnovnika koji su imuni na korona virus.
U Srbiji je od početka pandemije registrovano oko 443 hiljade, iako Prokić navodi da veruje da ima više koji nisu pokazali da su pozitivni na testiranju i koji nemaju simptome.
Do 26. februara, prema zvaničnoj objavi ministarke za lokalnu samoupravu Marije Obradović, prvu dozu vakcine protiv korona virusa u Srbiji su primile 866.563 osobe, dok je 497.310 ljudi revakcinisano.
Politizovanje vakcinacije
Problem sa vakcinacijom, prema mišljenju sociologa Darija Hajrića, jeste i to što je to pitanje politizovano. Hajrić navodi da veliki broj vakcinisanih bira po političkim stavovima zemlju porekla vakcine koju će primiti.
„Veliki je problem to što je odnos prema vakcinama tako postavljen sa zvaničnih strana od starta i što su oni odmah počeli da govore o kineskim, ruskim vakcinama, a ne da ih zovu Sinofarm (Sinopharm), Sputnik V ili AstraZeneca. Odmah je akcenat bačen na zemlju porekla što, zapravo, nema suštinske veze sa time da li je vakcina dobra - sve vakcine su dobre i to je poruka koja je trebala da bude poslata od starta“, pojašnjava za RSE Hajrić.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije i Evropske agencije za lekove, zvanične dozvole ovih međunarodnih institucija dobile su za sada samo vakcine proizvođača Pfizer/Biontech i AstraZeneca.
Hajrić je ocenio i da prebacivanje na teren nacionalnog ljudima koji su medicinski laici ostavlja jedino mogućnost da politički i ideološki odaberu vakcinu.
Kao važan faktor Hajrić ističe i nepoverenje u državu. On navodi da to stvara otpor kod opoziciono orijentisanih građana jer je po njegovom mišljenju vladajuća stranka pretvorila nabavku vakcina u svoj lični posao za koji bi građani trebalo da su zahvalni. To sve utiče na poverenje u sam proces vakcinacije i kvalitet iste, dodaje on.
„Prvo smo imali ono sramotno podsmevanje virusu, pa smo imali izvesnog doktora Nestorovića kojeg su promovisali u medijsku zvezdu, imali žongliranje stvarnim brojevima zaraženih i umrlih pred izbore, nabavka vakcine je pretvorena u lični podvig predsednika. Sve je to narušilo poverenje u državu, u krizni štab, u zdravstveni sistem“, pojašnjava Hajrić.
Infodemija na društvenim mrežama i te kako utiče, navodi sociolog, da mnogi pre poveruju u dezinformacije nego u zvanične izvore. To je, navodi on, još jedna vidljiva posledica nepoverenja u institucije.
Društveni problem kada je vakcina u pitanju jeste i mehanizam straha, dodaje Hajrić. Mnogi će se, pojašnjava, odlučiti da ne prime vakcinu jer tako ne može doći do nekih kontraindikacija, iako je zabeleženo da ih nema.
„Mehanizam straha je nešto što koči mnogo ljudi i što je na primeru vakcine, koje su par ekselans, zdravstveno pitanje. Ljudi više veruju opskurnim fejsbuk grupama nego što veruju Svetskoj zdravstvenoj organizaciji što je širi problem od same Srbije“, navodi Hajrić.
Koliko vakcina je stiglo u Srbiju?
U Srbiju je, prema zvaničnim podacima, stiglo oko dva miliona doza vakcina – najviše kineskog proizvođača Sinofarm. Srbija je bila među prvim u Evropi koji su se odlučili na vakcinaciju stanovništva tom vakcinom, uprkos sumnjama naučnika zbog manjka zvaničnih informacija o kvalitetu vakcine.
Pored te, u Srbiju je stiglo i preko 150 hiljada doza američko-nemačkog proizvođača Pfizer/Biontech, kao i ruskog Sputnjika V, koji takođe nema dozvolu svetskih agencija.
Građanima je od nedavno dostupna i vakcina AstraZeneka, britanskog Oxforda.
Prema poslednjim podacima, u Srbiji je u poslednja 24 časa, potvrđeno 3.588 novoobolelih od korona virusa u Srbiji, dok je 15 ljudi umrlo.
Facebook Forum