Lideri Evropske unije obećali su se da će ubrzati proizvodnju i distribuciju vakcina protiv COVID-19, jer širenje novih varijanti virusa na kontinentu predstavlja novi izazov u odbrani od pandemije.
Okupljeni na virtuelnom samitu 25. februara, lideri EU takođe su raspravljali o ideji „sertifikata o vakcinama“ koji bi građanima olakšao putovanja, odlazak u restorane ili bioskope.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel (Charles Michel) ekao je na konferenciji za novinare da je među 27 lidera bilo "sve više saglasja" o ustanovljavanju uverenja za lica koja su primila vakcinu, obavila PCR test ili preležala zarazu pa su imuna, tako da mogu da slobodno putuju, što je pre svega zahtev Grčke, Španije i drugih članica EU koje imaju velike prihode od turizma.
Takvo uverenje bi trebalo da se uvede u roku od tri meseca, a preko sistema "HERA inkubatora" treba da bude obezbeđen protok svih podataka da se otkriju novi sojevi virusa i načini da se oni preduprede ili spreče vakcinacijom.
Međutim, po njegovim rečima sada najveći prioritet ostaje ubrzanje distribucije vakcina.
Evropska komisija, kao i države članice, suočile su se sa kritikama zbog manjkavog zajedničkog programa nabavke i dostave vakcina. Kao odgovor, izvršni direktor EU obavezao se da će eliminisati ta uska grla u snabdevanju, ali države članice žele uveravanja da će isporuka biti efikasnija te da se se nove vakcine mogu brzo proizvesti da bi se izašlo na kraj sa novim sojevima virusa.
Tek nešto više od 6 procenata odrasle populacije EU dobilo je jednu dozu vakcine, što je mnogo manje nego u razvijenim zemljama poput SAD, Velike Britanije i Izraela.
Uprkos sporom napretku, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) rekla je da blok i dalje planira da vakciniše 70 odsto odraslih - oko 255 miliona ljudi - do septembra.
„Ovo je cilj za koji smo uvereni da ćemo ga postići“, rekla je ona.
Lideri su takođe razmatrali na koji način održati ravnotežu između restriktivnih mera u cilju sprečavanja pandemije i potrebe da granice ostanu otvorene za nesmetan protok roba i usluga u okviru jedinstvenog tržišta bloka.
Iako stope zaraze padaju u oko 20 država članica bloka, postoji zabrinutosti zbog novih skokova jer britanska varijanta virusa preti da postane dominantna. Varijante koje su prvi put otkrivene u Južnoj Africi i Brazilu takođe se brzo šire u EU.
Nesuglasice između članica EU, uključujući Nemačku, Austriju, Belgiju i Češku, zbog restriktivnih mera u cilju usporavanja prenošenja novih variajtni virusa, ponovo su povećale mogućnost podrivanja režima unutrašnjeg tržišta EU bez granica.
Mišel je rekao novinarima da će „možda i dalje biti neophodno ograničiti putovanja koja nisu neophodna, ali da mere treba da budu proporcionalne“.
U međuvremenu, ideja o nekoj vrsti sertifikata o vakcini ili „zelenoj propusnici“ dobija na snazi, jer su mnogi Evropljani sve nestrljiviji i nervozniji, živeći skoro godinu dana pod ograničenjima.
Fon der Lajen je rekla da su potrebne tehničke pripreme za primenu takve šeme, napominjući da "i dalje postoji niz otvorenih političkih pitanja".
Austrijski kancelar Sebastian Kurc je istakao da će, ako se EU ne uspe dogovoriti o olakšicama za ljude koji su vakcinisani, testirani ili imuni na korona virus, njegova država i istomišljenici uskoro krenuti u preduzimanje takvih mera.
„Mislim da ovaj projekat mora da se primeni na proleće - ako ne u celoj Evropi, moraćemo to da uradimo na nacionalnom nivou i uz dogovore sa drugim zemljama koje imaju slične politike“, rekao je Kurc.
Ali, drugi lideri EU su upozorili su da još uvek nije jasno da li vakcinisane osobe mogu da šire virus i koliko dugo cepivo pruža zaštitu, posebno protiv novih sojeva virusa.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je upozorila je da će zemlje možda morati da budu spremne "da sprovode vakcinaciju protiv koronavirusa dugi niz godina" zbog mutacija.
