Jermenski premijer Nikol Pašinjan osudio je, kako je rekao, pokušaj puča nakon što je vojska zatražila od njega u četvrtak da podnese ostavku.
On je kazao na mitingu u Jerevanu, na kome se okupilo 20 hiljada njegovih pristalica, da samo građani mogu da odluče o njegovoj budućnosti, prenosi Rojters.
„Kao izabrani premijer, naređujem svim generalima, oficirima i vojnicima: obavite svoj posao zaštite granice zemlje i teritorijalnog integriteta“, rekao je tokom skupa i naglasio da vojska "mora da služi narodu i izabranim vlastima".
Pašinjan je pozvao pristalice da se okupe kako bi ga podržale u glavnom gradu Jerevanu, gde je održao vatreni govor odbacujući zahteve generala.
„Vojska ne može biti uključena u političke procese, ona treba da se pokorava narodu i političkoj vlasti koju su ljudi izabrali“, rekao je on.
Pašinjan (45) se od novembra suočio sa pozivima da se povuče zbog načina na koji je vodio zemlju tokom šestonedeljnog oružanog sukoba sa Azerbejdžanom oko enklave Nagorno-Karabah i okolnih područja u kojima su azerbejdžanske snage ostvarile teritorijalni dobitak.
Vojska: Vlasti dovele zemlju na ivicu kolapsa
Ali, vojska je po prvi put javno zatražila od premijera da podnese ostavku.
„Neefikasno upravljanje sadašnjih vlasti i ozbiljne greške u spoljnoj politici doveli su zemlju na ivicu kolapsa“, navodi se u saopštenju generalštaba vojske i drugih visokih vojnih zvaničnika.
Dvojica bivših predsednika Jermenije, Robert Kočarian i Serž Sarksian, oglasili su se pozivom građanima da podrže vojsku.
Nije bilo jasno da li je vojska voljna da upotrebi silu da bi realizovala svoj stav.
Zahtev vojske izazvao je novu političku krizu u siromašnoj bivšoj sovjetskoj republici sa manje od 3 miliona stanovnika, samo nekoliko meseci nakon što su etničke jermenske snage izgubile rat i teritoriju od Azerbejdžana.
Pašinjan odbija da se povuče
Pašinjan, bivši novinar koji je na vlast došao mirnom revolucijom u maju 2018. godine, rekao je da preuzima odgovornost za ono što se dogodilo, ali odbija da se povuče, dodajući da je potreban da bi se osigurala bezbednost zemlje.
„Najvažnije pitanje sada je da se zadrži vlast u rukama građana, jer ono što se dešava smatram vojnim pučem“, rekao je Pašinjan.
On je gajio imidž političara bliskog narodu došavši na vlast 2018. godine na talasu protesta poznatih kao kao “Jermenska baršunasta revolucija”, često noseći bejzbol kapu i kritikujući korupciju državnih zvaničnika.
Pašinjan je u četvrtak predvodio marš nekoliko hiljada pristalica kroz Jerevan, dok je preko megafona koji je nosio u rukama pozdravljao prolaznike.
Pašinjan traži smenu načelnika generalštaba
"Vojska nije politička institucija i pokušaji da je se uvuče u političke procese su neprihvatljivi. Svaki takav pokušaj je pretnja stabilnosti i bezbednosti Jermenske Republike", saopštilo je Ministarstvo, prenosi agencija Frans pres (AFP).
U direktnom prenosu, rekao je da je otpustio šefa generalštaba oružanih snaga, potez koji predsednik zemlje još uvek mora da potpiše. Pašinjan je rekao da će zamena biti najavljena kasnije i da će kriza biti prevaziđena ustavnim putem.
Predsednik Jermenije Armen Sarkisian rekao je u četvrtak da preduzima hitne korake za okončanje političke krize.
"Pozivam sve - državne organe, agencije za sprovođenje zakona, političke snage, sve građane - da pokažu uzdržanost i zdrav razum. Svaka nepromišljena reč ili akcija povećava tenzije i produbljuje krizu", rekao je Sarkisian, navodi se u saopštenju.
Predsednik Jermenije je dodao da preduzima hitne mere kako bi ublažio tenzije i našao način za mirno rešenje situacije.
Opozicija: Pašinjan da ne vodi zemlju ka građanskom ratu
Na suparničkom skupu u Jerevanu moglo se videti nekoliko hiljada pristalica opozicije kako uzvikuju i plješću dok je borbeni avion leteo iznad njih, što je prenela ruska agencija RIA.
Na tom skupu, opozicioni Vazgen Manukian optužio je vladu da pokušava da okrene narod protiv vojske. U jednoj ulici demonstranti su postavljali barikade koristeći kante za smeće, prenosi Rojters.
Najveća jermenska opoziciona stranka dala je premijeru ultimatum da podnese ostavku i spreči građanski rat.
"Pozivamo Nikolu Pašinjana da zemlju ne vodi prema građanskom ratu i da izbegava krvoproliće. Pašinjan ima poslednju šansu da izbegne previranja", navodi se u izjavi stranke Prosperitetna Jermenija.
Pašinjan je pozvao opoziciju da okonča proteste predlažući razgovore, ali je takođe zapretio da će uhapsiti bilo kog od svojih protivnika koji budu povlačili poteze izvan političkih okvira, prenosi agencija Frans pres (AFP).
Rusija i SAD pozivaju na mirno razrešenje situacije
Araiik Harutiunian, predsednik enklave Nagorno-Karabah, ponudio je da deluje kao posrednik između Pašinjana i generalštaba.
"Već smo prolili dovoljno krvi. Vreme je da prevaziđemo krize i krenemo dalje. Nalazim se u Jerevanu i spreman sam da prhvatim ulogu posrednika kako bi prevazišli ovu političku krizu", rekao je on.
Rusija, koja je tradicionalno bliski saveznik i ima vojnu bazu u Jermeniji, saopštila je da je uznemirena događajima. Moskva je navela da je to unutrašnje pitanje Jermenije koje treba da se rešava mirno i u skladu sa ustavom.
Ruski predsednik Vladimir Putin je razgovarao telefonom sa Pašinijanom.
„Putin se založio za održavanje reda i mira u Jermeniji i rešavanje situacije u skladu sa zakonom“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
„Predsednik Putin podržava legitimne jermenske vlasti i nada se što skorijem popravljanju situacije.
Sjedinjene Američke Države, koje imaju prijateljske veze sa Jermenijom, upozorile su vojsku i pozvale sve strane da izbegavaju nasilje.
"Podsećamo sve stranke na osnovni demokratski princip da oružane snage ne bi trebalo da intervenišu u unutrašnjoj politici," rekao je portparol Stejt departmenta Ned Prajs (Price).
Turska je u četvrtak "najoštrije osudila" ono što je opisala kao pokušaj puča u susednoj Jermeniji.
"Oštro osuđujemo pokušaj državnog udara u Jermeniji", rekao je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu na konferenciji za novinare u Budimpešti.
„Apsolutno smo protiv državnih udara i pokušaja puča bilo gde u svetu", naglasio je.
O Nagorno-Karabahu
Talas demonstracija protiv Pašinjana krenuo je u novembru, nakon što je premijer potpisao sporazum o prekidu vatre sa Azerbejdžanom prema kojem je predat veći deo teritorija koju su do tada kontrolisale jermenske snage, tačnije deo Nagorno Karabaha i šest susednih distrikta.
Deo Nagorno Karabaha oko njegovog glavnog grada Stepanakerta, i dalje je pod kontrolom etničkih Jermena i zadržana je njegova veza sa Jermenijom koridorom koji kontrolišu ruske mirovne snage.
Sporazumom je okončan sukob koji je trajao šest sedmica u Nagorno-Karabahu. U okršajima su poginule hiljade ljudi.
Sukob u Nagorno-Karabahu počeo je u februaru 1988. godine, kada je ta autonomna oblast objavila otcepljenje od Azerbejdžanske SSR.
Posle rata 1992-1994, u kome je poginulo oko 30 hiljada ljudi, Baku je izgubio kontrolu nad Nagorno-Karabahom i sedam susednih regiona. Uspostavljeno je neizvesno primirje.
Nagorno Karabah, u kome je većinsko jermensko stanovništvo, proglasilo je nezavisnost, ali je niko u svetu ne priznaje.
U poslednjih 26 godina bilo je sporadičnih sukoba dok se od 1992. godine vode pregovori o mirnom rešavanju sukoba u okviru Minske grupe Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na čijem su čelu tri kopredsedavajuća – Rusija, SAD i Francuska.
