U Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta (AFET) izglasan je izveštaj o Srbiji u kojem se ističe da će tempo pristupnih pregovora sa Evropskom unjiom (EU) odrediti “istinsko poštovanje osnovnih prava i normalizacija odnosa sa Kosovom”.
Za ovaj izveštaj je glasalo 57 zastupnika, četvoro njih je bilo protiv, a devet uzdržanih.
Evropski zastupnici koji su članovi Spoljnopolitčkog odbora Evropskog parlamenta (EP) naglasili su važnost dodatne dinamike u pregovorima o članstvu između Srbije i EU te su pozvali zemlju da se nedvosmisleno obaveže da će ispuniti svoje obaveze “na vidljiv i poverljiv način” u procesu pristupanja u EU.
U ovom izveštaju, poziva se Srbija da pruži uverljive rezultate u oblastima kao što su pravosuđe, sloboda izražavanja i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala.
U izveštaju, evropski zastupnici izražavaju žaljenje što je jedan deo srpske opozicije bojkotovao izbore, te pozivaju ove snage da se vrate za pregovarački sto i učestvuju u političkim i parlamentarnim aktivnostima.
Posebno poglavlje u izveštaju se odnosi na antievropsku retoriku u Srbiji. S tim u vezi, pozivaju se srpske vlasti da aktivnije prenose svoju posvećenost evropskim vrednostima u javnoj raspravi i izražavaju zabrinutost da “mediji koji se finansiraju javnim sredstvima, a koji često citiraju nosioce funkcija, doprinose širenju retorike protiv EU u Srbiji”.
Takođe se ovim dokumentom izražava žaljenje zbog kampanje dezinformisanja državnih službenika tokom pandemije COVID-19 i pozivaju se vlasti u Beogradu da građanima pruži sve relevantne informacije o pandemiji.
Ponavlja se zahtev Srbiji da se uskladi sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU kao uslov procesa pridruživanja.
“Srbija ima najnižu stopu usklađivanja (spoljne politike) u regionu”, stoji u izveštaju u kojem se izražava zabrinutost podrškom Srbije Rusiji zbog aneksije Krima u Generalnoj skupštini Ujedinjenih Nacija. Zabrinjavajućim se takođe smatra sve veći uticaj Kine u Srbiji i širom Zapadnog Balkana, posebno zbog nedostatka transparentnosti i procene uticaja kineskih investicija i zajmova na životnu sredinu.
Autor izveštaja je izvestilac za Srbiju u EP, Vladimir Bilčik čiji je ovo prvi izveštaj. On je izjavio da izveštaj dolazi “u teškom trenutku kada se Srbija bori sa pandemijom”. Bilčik je u izjavi naglasio da je većina poslanika u Evropskom parlamentu podržala ovaj izveštaj, u kojem se navode glavna dostignuća i zadaci Srbije u procesu reforme zemlje.
“Želim da podvučem da izveštaj šalje jasnu poruku da je Evropski parlament spreman da podrži Srbiju na njenom putu ka EU”, izjavio je Vladimir Bilčik.
Zbog COVID mera ovogodišnje je glasanje o izveštaju o Srbiji bilo specifično. Prvo se u utorak u toku dana glasalo iz distance o amandmanima, a u toku noći se na isti način glasalo i o celopunom izveštaju. Među izglasanim amandmanima su se uvrstili i oni koji se tiču zahteva da se traže efikasne istrage slučajeva kao što su Krušik, Jovanjica i Telekom Srbija.
Nakon glasanja u Spoljnopolitičkom odboru, izveštaj o Srbiji biće ponovno izglasan na plenarnoj sednici u Evropskom parlamentu kada dobija verziju Rezolucije EP.
