Može li Adrijana Hodžić ispred Građanske inicijative „Ujedinjena zajednica“ da osvoji mandat u Skupštini Kosova garantovan za bošnjačku zajednicu, ukoliko je većinu glasova dobila iz opština sa srpskom većinom na Kosovu?
Ovo pitanje potresa kosovsku političku scenu nakon vanrednih parlamentarnih izbora, održanih u nedelju 14. februara.
Nevladine organizacije, njih 48 iz redova manjinskih zajednica, izrazili su zabrinutost zbog takvog stanja stvari, tvrdeći da se „vrše napori za uzurpaciju“ zagarantovanih mesta za bošnjačke i druge zajednice u Skupštini Kosova.
Prema njima, napori za uzurpaciju tih mesta se vrše glasovima drugih zajednica i do „predstavlja kršenje ustavnih odredbi i prava jedne nevećinske zajednice da izabere svoje predstavnike koje će braniti njihove interese“.
„Na osnovu preliminarnih rezultata, bošnajčke političke partije dobile su 7.000 više glasova od poslednjih izbora. Jedna lista koja se borila za bošnjačke garantovane mandate dobila je najveći broj glasova u zonama gde uopšte nema Bošnjaka na osnovu popisa“, stoji u saoptenju ovih organizacija.
Oni su pozvali nadležne institucije da se bave ovim problemom i „ponište neustavne mandate“.
Za šta optužuju Adrijanu Hodžić?
Na osnovu preliminarnih rezultata Centralne izborne komisije, lista Adrijane Hodžić je na izborima osvojila 6.739 glasova.
Međutim, na osnovu podataka CIK-a, preko 5.300 glasova ona je dobila u opštinama gde živi većinsko srpsko stanovništvo, kao što su Ranilug, Parteš, Štrpce, Klokot, Gračanica i drugi.
Na osnovu popisa stanovništva iz 2011., u Ranilugu je živeo jedan Bošnjak, u Gračanici 15, Štrpcu dva, u Klokotu ni jedan.
Druga bošnjačka koalicija Vakat dobila je 5.672 glasova, od kojih je oko 700 glasova evidentirano u opštinama gde takođe živi većinsko srpsko stanovništvo, kao što su Novo Brdo i Ranilug.
Dva ostala bošnjačka subjekta, Socijaldemokratska uniija (SDU) i Nova demokratska stranka (NDS) optužile su Adrijanu Hodžić da je glasove u srpskim sredinama osigurala preko Srpske liste, koja pokušava da „preko svog biračkog tema uspostavi uticaj i kontrolu nad nevećinskim zajednicama na Kosovu“.
Hodžić, međutim, iako je priznala da je glasove dobila iz srpskih sredina, odbacila je optužbe da joj je glasove osigurala Srpska lista, vodeća partija kosovskih Srba, i neguje jaku povezanost sa vlastima u Srbiji. Ta partija je i ovog puta osvojila svih 10 Ustavom Kosova zagarantovanih mesta u Skupštni Kosova.
"Gubitnici uvek pronađu okidač. Priznajem da su Srbi glasali za mene, ali i Albanci, Turci i druge zajednice. Glasali su za mene jer me ljudi znaju, nisam se menjala", izjavila je Hodžić prošle nedelje za RSE.
Kako izgleda Skupština Kosova za sada?
Hodžić je inače aktuelna zamenica gradonačelnika Severne Mitrovice na čijem je čelu Srpska lista, a bila je i šefica Administrativne kancelarije Vlade Kosova koja je radila na formiranju opštine Severna Mitrovica. Takođe, jedno vreme je bila i ministarka za administraciju lokalne samouprave u vladi Ramuša (Ramush) Haradinaja.
SDU i NDS, koje mogu ostati van Skupšitne, žalili su se pred Izbornim panelom za žalbe i predstavke, a najavili su da će se obratiti i Vrhovnom i Ustavnom sudu.
Zagarantovana mesta i njihova upotreba
Džulijeta Muškoljaj, bivša sutkinja Ustavnog suda Kosova u izjavi za RSE navodi da zagarantovana mesta koja pripadaju nevećinskim zajednicama, bez poštovanja autentičnosti glasanja, „ne samo da gube svoje značenje, već postaju ozbiljna prepreka funkcionisanju demokratije uopšte“.
„Možete zamisliti do kakve devijacije ustavnog sistema može doći ukoliko se, osim 10 zagarantovanih mesta za srpsku zajednicu čiju je volju u potpunosti zloupotrebio Vučić (Aleksandar, predsednik Srbije), sada još 10 zagarantovanih mesta ostalih zajednica uzurpiraju Vučićevim satelitima“, navodi ona.
Fljorent Spahija iz Demokratskog instituta Kosova navodi da, ukoliko određeni politički subjekat koji predstavlja nevećinsku zajednicu dobije glasove druge zajednice, ti glasovi jesu važeći. Dodaje, međutim, da to važi ukoliko su dobijeni slobodnom voljom građana sve dok se drugarčije ne dokaže, i to pred sudom pravosnažnom odlukom.
Spahija navodi da u konkretnom slučaju mora da deluje država i uspostavi standard onako kako je on propisan u Skupšitni. Kako kaže, Ustav nalaže da zajednice predstavljaju partije koje dolaze iz redova zajednica i dobijaju njihove glasove.
„Ukoliko se to tako ne desi, onda smatram da su glasovi zakonski za bilo koju partiju koja nije dobila glasove svoje zajednice, ali ti glasovi moraju da pređu izborni prag od 5 odsto i da se uračunaju među onih 100% za kojima teže albanske partije“, navodi Spahija.
Spahija dodaje da rizik po političku stabilnost proizlazi iz toga što se stvaraju uslovi za presedan, koji opisuje kao „opasan“:
„Ukoliko ovo prođe, onda to može biti opasan presedan i za ostale zajednice, jer može se desiti da se njihov glas uopšte ne čuje, ali i za samu srpsku zajednicu kao najveću zajednicu koja, može se desiti, više ne bude predstavljena. Na istu kartu može da igra i albanska zajednica. Da odredi pojedine ličnosti (iz srpske zajednice) za koju će onda glasati albanska zajednica i uzeti mandate srpske zajednice, ili većinu mandata, koji su Albancima potrebni za bilo kakve ustavne ili zakonske izmene. Ahtisarijev plan, ali i sam Ustav zahteva da postoji efektivno predstalvjanje samih zajednica. A ne da se ide korak napred i da jedna zajednica glasa i odluči za drugu zajednicu ili za predstavnike druge zajednice“, navodi Spahija.
Premijer Kosova na dužnosti Avdulah (Avdullah) Hoti je u izjavi za kosovske medije rekao da odgovarajuće institucije, domaće i strane, treba da tretiraju ovo pitanje. Prema njemu, predstavljanje nevećinskih zajednica treba da bude izabrano od odgovarajuće zajednice bez ikakvog mešanja, dok, kako je dodao, „jasno je da je na ovim izborima bilo mešanja“, navodeći da je to neprihvatljivo i u suprotnosti sa duhom Ustava.
Šta kaže Ustav?
Na osnovu Ustava u Skupštini Kosova, 20 od 120 mandata je garantovano za predstavnike zajednica koje nisu većina na Kosovu.
Tih 20 mesta se dodeljuju političkim subjektima koji predstavljaju zajednice, u skladu sa ukupnim brojem važećih glasova koje je osvojio svaki politički subjekt.
Na osnovu Zakona o izborima, svaki politički subjekat u svom zahtevu naglašava da li želi da učestvuje na izborima za neko od mesta rezervisanih za predstavnike zajednica.
