Ministarka za evropske integracije u Vladi Srbije Jadranka Joksimović odbacila je kritike koje je na račun Brisela i raspodele vakcina uputio njen kolega ministar policije Aleksandar Vulin.
Navodeći da je istina da Srbija kroz COVAX mehanizam (evropski sistem za ravnomernu raspodelu vakcina), do sada nije kupila ni jednu dozu, Joksimović je za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekla da to ne znači da je "EU nesolidarna sa nama, već da taj sistem ne funkcioniše onako kako je očekivano".
"I to je zaista svima jasno. Nismo zbog toga optuživali EU ni jednog trenutka, ni predsednik niti premijerka, već smo radili najbolje što smo mogli kako bismo obezbedili vakcine za naše građane", navela je Joksimović.
Prethodno je 21. februara Vulinova stranka Pokret socijalista, jedna od parija koja učestvuje u vlasti sa naprednjacima predsednika države Aleksandra Vučića, saopštila da "poslanici EU, ako već nisu mogli ili nisu hteli da pošalju Srbiji vakcine, nisu morali da joj šalju ni amandmane".
Vulin je tako reagovao na tekst amadmana novog izveštaja Evropskog parlamenta (EP) o napretku Srbije.
Među usaglašenim amandmanima oko kojih su se složile najveće grupe u EP Srbiji su, pored ostalog, upućene zamerke zbog nerazrešenih afera, napada na političke protivnike i novinare, ali i antievropske retorike.
"Pošto ste medicinsku opremu i vakcine sačuvali za sebe, molim Evropljane da svoje političke stavove, pritiske na naše pravosuđe i licemerje, takođe zadrže za sebe. Ako ne možete da nam date ono što nam treba, slobodno sačuvajte ono što nam ni malo nije potrebno", rekao je Vulin.
U odgovoru na pitanje o Vulinovom saopštenju, Jadranka Joksimović je podsetila i da je Srbija evrointegracije svrstala među svoje prioritete.
"Aleksandar Vulin je ministar koji predvodi svoju političku stranku sa sopstvenim programom, ali jasno je da je politika Vlade Srbije definisala evropske integracije kao jedan od šest svojih strateških ciljeva i svaka institucija Vlade ima svoj udeo u realizaciji tog cilja", rekla je ministarka za evropske integracije Srbije.
Podsetimo, Srbija je do sada na osnovu pojedičanih ugovora sa proizvođačima i/ili državama nabavila vakcine protiv korona virusa američkog Pfizera, ruskog Sptnika V, kineskog Sinopharma i britanske AstraZenece.
Srbija je ujedno i deo evropskog COVAX sistema, a predsednik Aleksandar Vučić je više puta podvukao da preko ovog sistema zemlja nije dobila ni jednu vakcinu.
Sa kašenjenjem u isporukama suočavaju se mnoge države članice EU, zbog čega su reagovale vlade i Evropska komisija.
Zamena teza i kritike na račun EU
"Pitanje nabavke vakcina nema nikakve veze sa procesom evropskih integracija Srbije, a pogotovo nema veze sa tim da li Srbija ispunjava svoje obaveze", rekao je za RSE programski direktor nevladinog Centra savremene politike Nikola Burazer.
On podseća da se opredeljenjem ka članstvu u EU Srbija obavezala na ispunjavanje određenih uslova.
"Ovo je pokušaj da se relativizuje kritika koja dolazi iz Evropske unije i da se diskusija prebaci na teren koji je trenutno poželjan za Vladu Srbije, a to je pitanje nabavke vakcina i odsustvo vakcina iz Evropske unije, što se često namerno koristi radi kritike EU, bez obzira na prave razloge zbog čega je to tako", podvlači Burazer.
Uz zahvalnost Kini i Rusiji na vakcinama, pojedini zvaničnici u Srbiji nastavili su glorifikaciju pomoći ovih država naspram Evropske unije, koja je obeležila i početak pandemije.
Tada su se uz doček kineske pomoći, u martu 2020. u Beogradu pojavili bilbordi sa porukom "Hvala brate Si" (kineski predsednik Si Đinping).
Ovakav odnos isprovocirao je mnoge evropske zvaničnike, pa je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj (Josep Borell) u aprilu upozorio na "borbu narativa" u kojoj se pomoć koja se pruža zemljama Zapadnog Balkana, ne uzima u obzir.
"Ovakva retorika definitivno utiče na imidž Evropske unije u Srbiji. Istraživanja pokazuju da 75 posto građana veruje da je Kina najviše pomogla tokom pandemije, a samo tri posto veruje da je to Evropska unija, iako podaci govore sasvim drugačije", rekao je Nikola Burazer.
EU odobrila je Srbiji na početku pandemije 7,5 miliona evra bespovratnih sredstava za borbu protiv korona virusa. Iz tih sredstava finansirano je i deset letova teretnih aviona sa medicinskim uređajima i opremom za Srbiju. Nekoliko dana kasnije, 25. marta, EU objavila je i paket pomoći vredan 93 miliona evra.
U prethodnih 20 godina, EU je donirala više od 200 miliona evra i dala kredite u iznosu od 250 miliona drugima da bi poboljšala sistem zdravstvene zaštite u Srbiji.
Na odnos prema pomoći koja u Srbiju stiže iz EU, ukazuje se i u tekstu amandmana na izveštaj Evropskog parlamenta.
"(EP) žali zbog kampanje dezinformiracija o pomoći EU tokom pandemije i naglašava da su poverenje i transparentnost od posebnog značaja u naporima za suzbijanje pandemije COVID-19. Stoga (EP) poziva srpsku vladu da građanima pruži sve relevantne informacije o pandemiji", navodi se u izveštaju.
Afere 'Jovanjica', 'Krušik' i 'Telekom' prvi put u izveštaju EP
Među predloženim amandmanima, EP poziva vlasti u Srbiji da, pored ostalog, pokažu rezultate u istragama više afera koje su tokom 2019. godine potresle Srbiju.
EP je u dokumentu naveo aferu (zloupotreba u državnoj fabrici oružja) "Krušik" iz Valjeva, aferu "Jovanjica" (o navodnoj povezanosti vrha vlasti u Srbiji sa uhapšenima za proizvodnju droge), te aferu "Telekom" (o zloupotrebama novca tog državnog preduzeća).
U amandmanu je ponovljen poziv vlastima i da reše slučaj nezakonitog rušenja u beogradskoj četvrti Savamala iz aprila 2016. godine.
Vlast se takođe poziva da "istraži sve slučajeve o kojima je dobila informacije od uzbunjivača i istraživačkih novinara".
Odgovarajući na ove navode, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 21. februara da je "država razrešila aferu Jovanjica tako što je pohapsila odgovorne".
"Mislite da lažima neko može da ostvaruje politički profit, ne može, pa makar bio iz Evropskog parlamenta", rekao je Vučić.
Koji je epilog afera u Srbiji?
Afera "Jovanjica" otvorena je novembra 2019. godine kada je policija na poljoprivrednom dobru kod Stare Pazove u Srbiji pronašla plantažu marihuane i uhapsila više osoba, među kojima i vlasnika imanja Predraga Koluviju, koji je prilikom hapšenja imao lažnu policijsku značku.
Saznanja da je državni vrh upleten u proizvodnju marihuane, te da je Koluvija nakon hapšenja zvao brata predsednika Srbije Andreja Vučića, izneo je poslanik opozicione Narodne stranke Miroslav Aleksić.
Tužilaštvo za organizovani kriminal je u januaru 2020. saopštilo da "ne postoje osnovi sumnje" da su Aleksandar i Andrej Vučić bili u bilo kakvom kontaktu ili komunikaciji sa Predragom Koluvijom.
Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal potvrdilo je optužnicu protiv Koluvije, i protiv još devet osoba. Među optuženima koji su pušteni da se brane sa slobode, osim civila su i pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP) i Bezbednosno-informativne agencije (BIA).
Afera "Krušik" otvorena je u oktobru 2019. godine kada je tadašnji radnik ove državne fabrike Aleksandar Obradović medijima dostavio dokumentaciju koja ukazuje na povašćen položaj nekih firmi koje se bave trgovinom oružjem.
Među njima je i firma GIM koja se vezuje za ime pokojnog oca tadašnjeg ministra policije (danas odbrane) Nebojše Stefanovića.
Aleksandar Obradović je zbog "odavanja poslovne tajne" proveo tri meseca, što u kućnom pritvoru što u zatvoru.
Iako je nadležno tužilaštvo u novembru 2019. pokrenulo istragu o poslovanju fabrike "Krušik" sa privatnim trgovcima oružja, do danas nema rezultata.
U aferi "Telekom", opozicija u Srbiji optužuje vlast da novcem tog državnog preduzeća privatizuje medije kako bi obezbedila apsolutnu kontrolu.
"Neću pred strancima da govorim o tome", rekao je predsednik Srbije 21. februara odgovarajući na poziv EP da Srbija razreši ovu aferu.
On je dodao da je "Telekom 15 godina razaran zarad interesa tajkuna".
"Ovo nije prvi put da se pokušava skrenuti pažnja sa kritike. Time se, međutim, ne može promeniti činjenica da stanje u Srbiji sve više privlači pažnju različitih poslaničkih grupa u Briselu i da te ocene postaju sve oštrije i oštrije", rekao je Nikola Burazer.
Ministarstvo: Srbija dostavila relevantne činjenice
Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović za RSE navodi da je Skupština Srbije od početka upoznata sa procedurom pripreme Rezolucije Evropskog parlamenta, čije sastavljanje koordinira izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik i da je sa evropskim parlamentarcima na više nivoa i u više navarata razgovarano o podnetim amandmanima.
"Dostavili smo relevantne i istinite činjenice o svim reformama, kako bi poslaničke grupe u EP mogle da imaju potpuni uvid u faktografiju”, rekla je Joksimović i dodala da je nedavno imala video sastanak sa Bilčikom na kom ga je informisala “o svim važnim pitanjima".
"Sama Rezolucija odraz je usaglašavanja najrazličitijih političkih grupa u EP. Njihovi amandmani često imaju i politički prizvuk, pa su nekada delom i rezultat različitih ideoloških i političkih platformi koje pojedine političke grupacije iz različitih država članica EU ne dele sa političkom platformom vodeće stranke u Srbiji", rekla je Joksimović.
Kritike napada na neistomišljenike
U kompromisnim amandmanima EP, Srbiji je upućena kritika izbornih uslova, uz poziv za što skoriji nastavak međustranačkog dijaloga.
Amandmanima se osuđuju i "nedopustivi verbalni napadi" upućeni jednoj od evropskih posrednica u tom dijalogu (Tanji Fajon), ali i napadi na političke protivnike i medije koji dolaze iz parlamenta.
"Kampanje nasilja, zastrašivanja i klevetanja političkih protivnika i predstavnika medija koje poslanici iznose na sednicama Skupštine predstavljaju kršenje demokratske prakse i osnovnih demokratskih vrednosti koje treba najoštrije osuditi i sankcionisati u skladu sa poslovnikom", navodi se u jednom od amandmana.
U delu o medijima, jedan od amandmana naglašava pogoršavanje situacije, a okruženje u kome rade organizacije civilnog društva opisano je kao "zatvoreno za kritiku".
Nekoliko amandmana posvećeno je komunikaciji o EU integracijama u Srbiji, a vlasti se pozivaju da aktivnije govore o prednostima članstva u javnoj debati.
Takođe se izražava zabrinutost zbog činjenice da "mediji koji se finansiraju iz budžeta, često citirajući nosioce javnih funkcija, doprinose anti-EU retorici u Srbiji".
Primećuje se "disproporcionalna vidljivost" koju dobijaju treće države i pozivaju se vlasti, ali i Evropska komisija, da stave više fokusa na prednosti partnerstva Srbije i EU, uključujući i projekte koje EU finansira u Srbiji.
U kompromisnom amadmanu o napretku Srbije izražava se žaljenje što je tempo usvajanja pravnih tekovina EU "značajno sporiji od onoga što je Vlada predvidela".
Ministarka Jadranka Joksimović navodi da je ubrzanje reformi sa ciljem bržeg pristupanja Srbije Evropskoj uniji "najvažniji i neupitan spoljnopolitički cilj Srbije".
"Ministarstvo za evropske integracije apsolutno ima kapacitete da koordinira, kao i do sada, pregovarački proces i usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovina EU, kao i planiranje i programiranje razvojne pomoći EU našoj zemlji. Već sam najavila da je pri kraju izmena i osnaživanje i naše pregovaračke strukture u skladu sa načelima nove metodologije politike proširenja EU", rekla je Joksimović.
Ona je dodala da "kada istupaju po ovim pitanjima, neki poslanici EP jednostavno nekritički usvajaju stavove iz jednog spektra političkih i interesnih grupa u Srbiji".
Srbija i Kosovo na putu ka članstvu
Podsećajući da je dogovor Srbije i Kosova od suštinske važnosti za evrointegracije, u kompromisnim amandmanima "pozdravlja se aktivno i konstruktivno učešće Beograda u dijalogu sa Prištinom i primena obaveza preuzetih Briselskim sporazumem" i naglašava neophodnost primene dosadašnjih sporazuma.
"Normalizacija odnosa između Srbije i Kosova je prioritet i preduslov za pristupanje obe države EU, što bi takođe bilo od ključne važnosti za stabilnost i prosperitet šireg regiona", navodi se u jednom od amandmana.
EP je naglasio važnost regionalne saradnje po pitanju ratnih zločina i istraga o nestalima, te izrazio žaljenje što neki predstavnici vlasti i političari u Srbiji i dalje negiraju genocid u Srebrenici.
Rastući uticaj Kine
U tekstu usaglašenih amandmana se izražava zabrinutost zbog rastućeg uticaja Kine u Srbiji i širom Zapadnog Balkana, uključujući nedostatak transparentnosti i procene o uticaju kineskih investicija i zajmova po društvo i životnu sredinu.
Takođe, EP izražava zabrinutost zbog sve veće zavisnosti Srbije u odbrani i bezbednosti od opreme i tehnologije iz Kine, uključujući sistem (kamera) masovnog nadzora u Beogradu i masovno prikupljanje ličnih podataka bez odgovarajućih mera zaštite, te nedovoljnu transparentnost prakse javnih nabavki u sektoru bezbednosti.
EP navodi da je "i dalje je zabrinut zbog bliske političke i vojne saradnje Srbije sa Rusijom" i poziva Srbiju da uskladi bezbednosnu i odbrambenu politiku sa EU.
EP primećuje da neki vladini zvaničnici i političari i dalje povremeno daju izjave koje dovode u pitanje spoljnopolitičku orijentaciju Srbije, te izražava zabrinutost zbog ponovljene podrške Srbije Rusiji povodom aneksije ukrajinskog poluostrva Krim u Generalnoj skupštini UN.
U amandmanima se ukazuje i na potpisivanje sporazuma o ekonomskoj normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova 4. septembra u Vašingtonu, međutim, kako piše, EP "žali zbog odredbi kojima se traži da Kosovo prestane da traži članstvo u međunarodnim organizacijama".
"EP pozdravlja obnovljeni angažman Sjedinjenih Država i podvlači potrebu da EU i Sjedinjene Države ojačaju svoje partnerstvo i koordinaciju na Zapadnom Balkanu i naglašava vodeću ulogu EU kao posrednika u procesu normalizacije odnosa između Srbije i Kosova", navodi se u jednom od amandmana.
Osim toga, naglašava se da pomeranje Ambasade Srbije u Izraelu iz Tel Aviva u Jerusalim nije u skladu sa pozicijom Evropske unije o rešavanju konflikta Izraela i Palestine.
Na izveštaj izvestioca EP za Srbiju Vladimira Bilčika čiji je nacrt predstavljen u novembru 2020, evropski poslanici podneli su skoro 400 amandmana.
Mnogi od njih su na sastanku predstavnika svih poslaničkih grupa objedinjeni u 38 kompromisnih amandmana, o kojima će Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta glasati 23. februara.
Evropski parlamenti će se o dokumentu izjasniti na plenarnoj sednici zakazanoj za 24 i 25. mart.