Narodna banka Srbije (NBS) objavila je da očekuje potpun ekonomski oporavak Srbije, uz procenu da će bruto domaći proizvod (BDP) dostići pretkrizni nivo u drugom tromesečju ove godine, te na nivou godine imati rast od pet do šest odsto.
„Nešto sporiji rast u prvom tromesečju usled novog talasa pandemije i zatvaranja velikog broja evropskih zemalja trebalo bi da bude nadoknađen od drugog tromesečja, pri čemu bi dobar tempo vakcinacije u našoj zemlji i svetu mogao godišnju stopu rasta da približi nivou od šest odsto“, navedeno je u februarskom Izveštaju o inflaciji NBS.
Očekuje se da će rast biti vođen domaćom tražnjom i izvozom, za šta je neophodan i privredni rast zone evra, koji se u ovom trenutku procenjuje na oko četiri odsto u 2021. godini.
Rizici projekcije za 2021. su, ukupno posmatrano, simetrični i u najvećoj meri se odnose na tok pandemije i efikasnost njenog suzbijanja, naveli su iz NBS.
„S obzirom na najavu novog paketa ekonomske pomoći i brz tempo vakcinacije stanovništva u našoj zemlji, oporavak domaće tražnje mogao bi biti i brži od očekivanog. Vakcinacija uliva optimizam, a naročito činjenica da je Srbija među vodećim zemljama u Evropi i svetu po broju vakcinisanih građana u odnosu na ukupan broj stanovnika“, istakla je guvernerka Jorgovanka Tabaković, saopštila je NBS.
Uprkos obimnom paketu ekonomskih mera, svi ekonomski pokazatelji, a pre svega učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu, ostali su u održivim okvirima, što je od izuzetne važnosti za očuvanje povoljnih izgleda za stabilan privredni rast u srednjem roku, navedeno je u izveštaju.
Dodaje se da su inflatorni pritisci ostali niski, a usporavanje međugodišnje inflacije na 1,3 odsto u decembru vođeno je pre svega nižim cenama neprerađene hrane – povrća i svežeg mesa.
Cene hrane, uz cene energenata, u najvećoj meri su odredile dinamiku inflacije unutar godine, koja je u proseku u 2020. iznosila 1,6 odsto, pokazao je Izveštaj NBS.
Toliko je iznosila i prosečna bazna inflacija, koja je krajem godine blago ubrzala (na 2,1 odsto međugodišnje), usled rasta tražnje za proizvodima koji omogućavaju rad od kuće (računari, mobilni telefoni).
Istaknuto je da je značajan faktor niske i stabilne bazne i ukupne inflacije u Srbiji bila relativna stabilnost deviznog kursa, kao i usidrenost inflacionih očekivanja.
„I u naredne dve godine očekujemo da će se inflacija kretati u donjoj polovini ciljanog raspona. Pritom, neznatno viša projektovana inflacija u 2021. godini u odnosu na prethodnu projekciju biće privremenog karaktera, s obzirom na to da se radi u najvećoj meri o jednokratnom efektu povećanja cene električne energije i očekivanom rastu cena naftnih derivata, što će biti posledica rasta svetske cene nafte“, kazala je guvernerka NBS.
Dodala je da se ni u narednim godinama ne očekuju veći pritisci na inflaciju, s obzirom na to da je realno očekivati da će BDP rasti brže od potrošnje, što će, uz bazni efekat kod cena hrane i energenata, uticati na to da se inflacija u 2022. nađe na nižem nivou nego ove godine.
Precizirano je da se neizvesnost, u pogledu ostvarenja projekcije inflacije u kratkom roku, u najvećoj meri odnosi na kretanje svetske cene nafte i cene voća i povrća, a u srednjem roku na rizike iz međunarodnog okruženja – na brzinu oporavka zone evra, svetske cene primarnih proizvoda, kao i tokove kapitala prema zemljama u usponu.
