Desetodnevna predizborna kampanja na Kosovu se završava u petak, 12. februara u ponoć, a građani će u nedelju, 14. februara birati osmi saziv Skupštine Kosova.
U borbi za 120 mesta u kosovskom parlamentu nadmetaće se ukupno 1.052 kandidata ispred 28 političkih subjekata, od kojih 21 politička stranka, dve koalicije i 5 građanskih inicijativa.
Bilo je prijavljeno ukupno 1.079 kandidata, ali Centralna izborna komisija Kosova (CIK), na osnovu odluke Vrhovnog suda Kosova, nije verifikovala pojedine kandidate iz redova Samoopredeljenja, bivšeg premijera Aljbina (Albin) Kurtija, Alijanse za budućnost Kosova, takođe nekadašnjeg premija Ramuša (Ramush) Haradinaja, i partija Fatmira Ljimaja (Limaj) Socijaldemokratske inicijative – NISMA, zbog problema sa zakonom.
Te političke partije nisu želele da preurede liste kandidata, kako su to zatražile nadležne institucije, pa je CIK odlučio da imena kandidata koja nisu potvrđena za učešće na izborima, budu osenčena na glasačkim listićima a kako građani ne bi bili zbunjeni prilikom glasanja.
Među njima je i Aljbin Kurti, kandidat za premijera ispred Samoopredeljenja.
Kurtiju kandidatura za poslanika nije potvrđena jer je u septembru 2018. godine pravosnažno osuđen zbog bacanja suzavca u Skupštini Kosova.
Osim Kurtija, za premijera se kandidovao i Avdulah (Avdullah) Hoti iz redova Demokratskog saveza Kosova (DSK), te Enver (Hoxhaj) Hodžaj ispred Demokratske partije Kosova (DPK).
Šta je fokus u predizbornoj kampanji?
Kanidat za premijera ispred Samoopredeljenja Aljbin Kurti je građanima Kosova na predizbornim skupovima slao poruku da će se zalagati za istinu i pravdu, da će se boriti protiv korupcije i organizovanog kriminala, te da će rešiti problem nezaposlensti.
Na listi Samoopredeljenja se nalazi i Vjosa Osmani, koja trenutno vrši funkciju predsednika Kosova.
Samoopredeljenje izbore 14. februara naziva referendumom za Kosovo.
Demokratski savez Kosova (DSK) je u predizbornoj kampanji govorio o ekonomskom razvoju, implementaciji Vašingtonskog sporazuma o ekonomskoj normalizaciji odnosa sa Srbijom. Taj sporazum je potpisao Avdulah Hoti, kandidat za premijera ispred DSK-a, inače aktuelni premijer na dužnosti.
Građanima Kosova je obećana liberalizacija viza, zapošljavanje i nastavak borbe protiv pandemije korona virusa.
Demokratska partija Kosova je u fokusu predizborne kampanje imala “oporavak” spoljne politike, ekonomije ali i borbu za mlađe generacije.
Kandidat za premijera ispred DPK-a Enver Hodžaj (Hoxhaj) akcenat je stavljao i na investicije, te ekonomski razvoj.
U kampanji DPK-a je bilo neizbežno pominjanje lidera te partije Kadrija Veseljija (Veseli), koji se nalazi u pritvoru u Hagu zbog optužbe da je kao pripadnik Oslobodilačke vojske Kosova počinio ratne zločine.
Ocena analitičara
Eugen Cakoli iz Kosovskog demokratskog instituta (KDI), koji prati celokupni izborni proces na Kosovu, navodi da vodeće političke partije, Pokret Samoopredeljenje, Demkratski savez Kosova i Demokratska partija Kosova, u predizbornoj kampanji nisu predstavile konkretan program na osnovu kog bi građani mogli da odluče koga će podržati.
“Posebno o dva važna pitanja nije bilo puno informacija a to je ekonomski oporavak i borba protiv pandemije korona virusa. Kako god, bilo je puno pitanja koja su morala biti adresirana. Umesto što se fokusiraju na optužbe na račun drugih političkih partija, trebalo je da se govori o važnim pitanjima, da građani vide kakva rešenja se nude za problem”, podvlači Cakoli.
Ukazuje i da su politički subjekti konstantno kršili mere koje su na snazi u cilju sprečavanja širenja korona virusa, te napominje da su politički lideri na taj način davali loš primer građanima.
Na predizbornim skupovima učestvuje na stotine ljudi, bez održavanja fizičke distance a pojedinci ne nose ni zaštitne maske.
Ko ima pravo glasa?
Prema odluci CIK-a, na izborima će priliku da glasa imati jedan million 794 hiljada i 862 glasača. Takođe, CIK je verifikovao zahteve za glasanje putem pošte za 102.100 građana koji žive van teritorije Kosova i oni su svoje pravo glasa mogli da iskoriste od 2. do 12. februara.
Raspisivanje prevremenih parlamentarnih na izbora je usledilo nakon što je Ustavni sud Kosova osporio legitimitet Vlade na čelu sa Avdulahom Hotijem nakon što je utvrđeno da je poslanik Etem Arifiji bio pravosnažno osuđen zbog malverzacija sa subvencijama kada je glasao za izbor vlade. Zbog toga je njegov glas proglašen nevažećim.
Hotijeva vlada je 3. juna izabrana uz podršku 61 poslanika, tačno toliko glasova koliko je bilo potrebno za njen izbor.
Facebook Forum