Stručnjaci Komiteta Ujedinjenih nacija (UN) za ljudska prava zvanično su se obratili vladama 57 država, među kojima je i Srbija, sa zahtevom da svoje državljane vrate u zemlje porekla iz kampova Al-Hol i Roj na severoistoku Sirije, javio je Glas Amerike (Voice of America – VOA).
Kako je 8. februara objavio ovaj medij sa sedištem u Vašingtonu, 22 stručnjaka UN, među kojima su Mišel Bačelet, visoka komesarka za ljudska prava i Fanula Niaolin, specijalna izvestiteljka za zaštitu i unapređenje ljudskih prava u borbi protiv terorizma, saopštili su da se među ukupno 64.000 ljudi u tim kampovima nalaze i državljani Srbije, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije.
Njihov pojedinačni broj nije saopšten.
Kako su ukazali stručnjaci UN, reč je o kampovima pod kontrolom Sirijskih demokratskih snaga u kojima se nalaze mahom žene i deca, a u kampu Al-Hol čine 80 odsto prisutne populacije, prenosi VOA, navodi da su u njih prebačeni nakon poraza Islamske države Iraka i Levanta (ISIL) marta 2019. godine i da je reč je o članovima porodica pripadnika poraženog ISIL-a.
Stručnjaci Ujedinjenih nacija za ljudska prava u saopštenju su upozorili da su zabrinuti zbog pogoršanja bezbednosne i humanitarne situacije.
“Očajni humanitarni uslovi u tim kampovima ističu potrebu za trenutnom, zajedničkom i kontinuiranom akcijom da bi se sprečila nepopravljiva šteta po ranjive osobe koje se nalaze tamo”, navedeno je u saopštenju UN.
Precizirano je da su hiljade ljudi koje borave u tim kampovima u svakodnevnoj opasnosti.
“Izložene nasilju, eksploataciji, zlostavljanju i otimanju u uslovima i postupanju koji, prema međunarodnom pravu, mogu predstavljati mučenje ili drugi okrutan, neljudski ili ponižavajući tretman ili kažnjavanje. Efikasnog pravnog leka nema na raspolaganju. Nepoznati broj ljudi preminuo je zbog uslova u kojima borave u pritvoru”, istakli su stručnjaci UN-a.
“Usled izveštaja o porastu nasilja u kampovima od početka godine – stručnjaci pozivaju na hitnu akciju”, navodi se u toj objavi u kojoj se ističe potreba za obezbeđivanjem pravde, istine i obeštećenja za sve žrtve koje su iskusile ozbiljna kršenja ljudskih i humanitarnih prava.
“U tom kontekstu, kontinuirano zadržavanje, iz nejasnih razloga, žena i dece u logorima, duboko zabrinjava i podriva mogućnosti za dostizanje odgovornosti, istine i pravde. Države su primarno odgovorne za postupanje preduzimanje koraka i efikasnih mera za zaštitu pojedinaca u osetljivim situacijama, posebno žena i dece, koje se nalaze izvan njihove teritorije – kada su u opasnosti od ozbiljnih kršenja ili zloupotrebe ljudskih prava. Postupci država mogu pozitivno uticati na očuvanje ljudskih prava tih pojedinaca“, podvukli su stručnjaci za ljudska prava Ujedinjenih nacija.
Oni su podsetili, kako prenosi VOA, da bi proces repatrijacije trebalo da se odvija u skladu sa međunarodnim normama o ljudskim pravima.
Takođe, naglasili su da bi države morale da se uzdrže od bilo kakvih postupaka koje bi pojedince izložile daljim kršenjima ljudskih prava po povratku u zemlju porekla, kao i da bi aktivno trebalo da podrže njihovu reintegraciju adekvatnom socijalnom, psihološkom i obrazovnom podrškom, svesne rodno specifičnih trauma koje su mogle doživeti žene i devojke.
Po njihovom izveštaju, u kampovima u severenoj Siriji nalaze se državljani sledećih zemalja: Avganistan, Albanija, Alžir, Australija, Austrija, Azerbejdžan, Belgija, Bangladeš, Bosna i Hercegovina, Kanada, Kina, Danska, Egipat, Estonija, Finska, Francuska, Gruzija, Nemačka, Indonezija, Indija, Iran, Kazahstan, Kirgistan, Liban, Libija, Maroko, Maldivi, Severna Makedonija, Malezija, Holandija, Norveška, Pakistan, Filipini, Poljska, Portugalija, Rumunija, Rusija, Južna Afrika, Španija, Palestina, Saudijska Arabija, Sudan, Senegal, Somalija, Srbija, Švedska, Švajcarska, Tadžikistan, Trinidad i Tobago, Tunis, Turska, Ukrajina, Ujedinjeno Kraljevstvo, Sjedinjene Američke Države, Uzbekistan, Vijetnam i Jemen.
Stručnjaci UN saopštili su, kako pipše VOA, i da su zabrinuti zbog procesa prikupljanja podataka koji se odvijao u kampovima Al-Hol i Roj u julu 2020.
„Vrlo lični i jedinstveni podaci prikupljani su od žena i dece u uslovima u kojima se saglasnost nije mogla slobodno dati, niti pod okolnostima u kojima je bilo jasno ko će imati pristup tim podacima i kako se mogu koristiti“, istaknuto je u saopštenju.
Precizirano je i da postoji strahovanje da su ti postupci sprovedeni sa ciljem identifikovanja državljana trećih zemalja koji mogu predstavljati bezbednosni rizik.
“Što bi države porekla mogle iskoristiti kao osnov za dalje postupanje sa svojim državljanima. To bo moglo podrazumevati suđenje i repatrijaciju ili odvajanje dece od porodice – uključujući i mušku decu radi daljeg pritvora”, ukazano je u saopštenju.
Stručnjaci Ujedinjenih nacija saopštili su da su zabrinuti što se u postupku prikupljanja informacija, čija je navodna svrha procenjivanje bezbednosnih pretnji, kako prenosi VOA, nije vodilo računa o osnovnim principima pravednosti.
“Podaci su prikupljani isključivo od porodica koje imaju navodne veze sa borcima Islamske države Iraka i Levanta (ISIL), uključujući žene i decu, koji već trpe zbog pojačane diskriminacije, marginalizacije i zloupotrebe na osnovu njihove navodne pripadnosti grupi”, podvukli su stručnjaci za ljudska prava UN dodavši da su tokom procesa prikupljanja informacija bili isključeni humanitarni radnici, uključujući i medicinsko osoblje.
Islamska država Iraka i Levanta (ISIL) je islamistička militantna grupacija koju su Ujedinjene nacije označile terorističkom organizacijom. UN je smatraju odgovornom za kršenja ljudskih prava, genocid, ratne zločine i zločine proiv čovečnosti.
Na delovima teritorija suverenih država Iraka i Sirije je nakon vojnih sukoba formirala nepriznatu državu zasnovanu na radikalnom tumačenju Islama i šerijatskog prava.
U periodu tokom 2014. i kasnije protiv ISIL-a pokrenuta je interevencija koju su vodili međunarodna koalicija, predvođena Sjedinjenim Državama, kao i vojne snage Ruske Federacije koje su se prevashodno usredsredile na borbe i pružanje pomoći sirijskom autokratskom lideru Bašaru al Asadu.
Marta 2019. predata su poslednja uporišta ISIL-a snagama Sirijskih demokratskih snaga, što je značio poraz u teritorijalnom smislu, ali ne i raspuštanje organizacije koja je u potonjem periodu prezimala odgovornost za terorističkke napade širom Evrope i sveta koji su za posledicu imali ljudske žrtve.
