Nema opuštanja u životnim i radnim navikama ni nakon vakcine – maska, distanca i higijena treba da ostanu svakodnevica do kraja pandemije, glavna je poruka imunologa i epidemiologa sa kojima je razgovarao Radio Slobodna Evropa (RSE).
Imunološkinja i docentkinja Medicinskog fakulteta u Beogradu Emina Milošević i epidemiolog Predrag Đurić, doktor medicinskih nauka u oblasti javnog zdravlja Univerziteta u Novom Sadu, u razgovoru za RSE objasnili su razloge zbog kojih smatraju da treba još sačekati na povratak u normalnost, kao i zbog čega na neka pitanja i dalje čekamo odgovore i rezultate istraživanja.
Takođe, Marija Gnjatović, istraživačica Instituta za primenu nuklearne energije (INEP) koji u Srbiji, zajedno sa Medicinskim fakultetom, radi na ispitivanju kolektivnog imuniteta, objasnila je za RSE gde i kako se može uraditi analiza antitela nakon vakcinacije.
Prva doza nije dovoljna zaštita
RSE: Kakva je preporukama vakcinisanima?
Tek jednu do dve nedelje nakon druge doze može se očekivati da će većina vakcinisanih biti zaštićena. Ipak, još uvek ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo da i vakcinisani ne mogu da prenose virus -kaže Predrag Đurić
Đurić: Svim vakcinisanima se preporučuje da nastave sa bezbednim ponašanjem i nakon vakcinacije. Prva doza vakcine kod mnogih vakcinisanih neće obezbediti dovoljnu zaštitu. Tek jednu do dve nedelje nakon druge doze može se očekivati da će većina vakcinisanih biti zaštićena. Ipak, još uvek ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo da i vakcinisani ne mogu da prenose virus, s obzirom na to da su dosadašnje studije efikasnosti vakcine bile fokusirane na sprečavanje nastanka klinički manifestnog oboljenja.
Milošević: Treba poštovati mere sve dok se, faktički, epidemija ne suzbije i ne proglasi kraj epidemije. Suštinski da bi se to postiglo potreban je dobar obuhvat vakcinacijom i zato je važno da se što više ljudi vakciniše. Drugi način postizanja imuniteta je prirodna infekcija ali znamo da ona nosi rizike. Smrtni ishod se javlja u bar jedan odsto slučajeva a u zavisnosti od okolnosti to može da bude i više.
RSE: Ako se desi da se ipak inficiramo i nakon vakcine, da li će oblik COVID-19 definitivno biti mnogo blaži?
Milošević: Tako je i to je razlog zbog kojeg se daju vakcine. Ono što još uvek ne znamo je da li proizvode takozvanu sterilišuću imunost, da li neko ko je vakcinisan neće biti ni prenosilac virusa, znači asimptomatski prenosilac. Tu sad dolazimo do toga da treba štititi i druge koji još nisu vakcinisani ili eventualno osobe koje će biti vakcinisane ali nisu kadre da naprave dobar imunski odgovor. Moramo da mislimo i na njih. I, opet, zbog toga i dalje moramo da poštujemo epidemiološke mere.
Đurić: Do sada su ispitivanja vakcina bila prvenstveno zasnovana na ispitivanju efikasnosti vakcina protiv klinički manifestnog oboljenja. Kako broj ljudi vakcinisan sa dve doze vakcine, kod kojih je prošlo dovoljno vremena da se stvori imunitet, bude rastao i kako podaci o njima budu publikovani, više ćemo znati o različitim aspektima efekata vakcinacije, osim sprečavanja manifestnog oboljenja.
RSE: Za koliko vremena organizam počinje da stvara antitela nakon vakcinacije?
Đurić: Organizmu je obično potrebno par nedelja da počne da stvara antitela.
Kakve su reakcije na vakcinu?
RSE: Da li burnija reakcija na vakcinu ili njeno odsustvo mogu da govore da su prvi proizveli više antitela od drugih?
Đurić: Ozbiljne neželjene reakcije na vakcinu do sada su bile retke, pa samim tim i nema dovoljno podataka o faktorima rizika za njihov nastanak. Najozbiljnije reakcije najčešće nastaju unutar 15 do 30 minuta nakon davanja vakcine, a odložene unutar nedelju dana. Blage, očekivane reakcije, odnosno nuspojave, kao što su lokalne reakcije na mestu aplikacije ili blage sistemske reakcije - malaksalost, glavobolja i slično, jesu indikatori imunog odgovora. Ali, imuni odgovor može biti podjednako dobar i kod vakcinisanih osoba koje nemaju nikakve vidljive nuspojave.
RSE: Da li to zavisi i od samog tipa vakcine - vektorska, RNK ili vakcini sa deaktiviranim mrtvim virusom?
Đurić: Različiti tipovi vakcina protiv zaraznih bolesti mogu dovesti i do različitih nuspojava i neželjenih reakcija. Kada su u pitanju COVID vakcine, tek treba da dobijemo odgovor na eventualne razlike. Preduslov za to je transparentno i kvalitetno beleženje nuspojava i neželjenih reakcija, njihovo prijavljivanje i publikovanje. Većina zemalja ima ovakve sisteme i, ukoliko se transparentnost uspostavi, mogli bismo uskoro imati ovakve podatke. Ali, teže neželjene reakcije su do sada bile retke na sve vakcine, barem prema dostupnim podacima, za sada.
RSE: U cilju rešavanja eventualnih problema u isporukama, Velika Britanija započela je ispitivanje i proveru mogućnosti davanje različitih vakcina protiv COVID – 19 za prvu i drugu dozu. Da li je vakcinisanje vakcinama različitih proizvođača preporučljivo?
Milošević: Ja ne očekujem da bi to imalo nekakve posledice po bezbednost, samo je sporna efikasnost i pošto nemamo podatke o tome, to se ne preporučuje. Kod nas je praksa da neko dobije i dozu revakcine od istog proizvođača od koje je i vakcinisan. Ja, negde, pozdravljam tu praksu dok ne dobijemo uvid u neke studije koje bi pokazale da je neka kombinacija bolja od toga. Generalno kad u medicini radite nešto, to treba da bude potkrepljeno dokazima ukoliko ih ima. Kad bude eventualno nekih dokaza. Jer, incidentno će se dešavati da u nekom trenutku, iz bilo kog razloga - nema druge doze, pa da se preporuči da primi makar neku.
Trudnoća i vakcinisanje
RSE: Zna li se koliko vremena nakon vakcinacije, žene mogu da planiraju planiraju trudnoću?
Đurić: Trudnice nisu bile uključene u studije u kojima su ispitivani bezbednost i efikasnost vakcine. No, poznato je da su neke žene, koje su bile vakcinisane, ostale trudne brzo nakon vakcinacije i među njima, odnosno novorođenčadima, nisu uočene razlike u odnosu na nevakcinisane. Američki koledž akušera i ginekologa navodi da osobe koje planiraju trudnoću, a koje spadaju u jednu od prioritetnih grupa mogu da se vakcinišu. Ova institucija savetuje da se trudnoća ne odlaže zbog vakcinacije. U svakom ovakvom slučaju treba razmotriti benefite vakcinacije i eventualne rizike, znajući da oboljenje može imati težu kliničku sliku kod trudnica - odnosno trudnice i parovi koji planiraju trudnoću trebaju da se posavetuju sa svojim ginekologom.
RSE: Vreme je zimskih odmora, brzo će doći i leto. Vakcinacija nigde još nije sprovedena u velikom obimu. Kakva je vaša preporuka onima koji su vakcinisani. Treba li da idu na zimovanje, kasnije na letovanje i pod kakvim okolnostima?
Ja ne bih ljudima branila odlazak na godišnje odmore ali bih svakako savetovala da se dobro upute u okolnosti koje vladaju u dotičnom turističkom mestu gde planiraju da odu. Ukoliko mogu da budu negde da sami sebi kuvaju i da ne idu u restoran i šetaju nekom prirodom, zašto da ne -- kaže Emina Milošević.
Milošević: Negde sam među onima sa liberalnijim stavovima. Ne mislim liberalnih u smislu epidemioloških mera ali to da li ćete da šetate po nekoj livadi 100 ili 200 kilomteara od vaše kuće ili na livadi blizu vaše kuće, mislim da je potpuno svejedno. Hoću da vam kažem da, gde god da se nalazite, važno je da se epidemiološke mere poštuju. Prosto odlazak u neke gužve nije preporuka, sedenje u kafićima, ručanje u restoranu. To se i dalje ne preporučuje. Ja ne bih ljudima branila odlazak na godišnje odmore ali bih svakako savetovala da se dobro upute u okolnosti koje vladaju u dotičnom turističkom mestu gde planiraju da odu. Ukoliko mogu da budu negde da sami sebi kuvaju i da ne idu u restoran i šetaju nekom prirodom, zašto da ne.
INEP: Moguće je analizirati antitela nakon nakon vakcine
Za potvrdu imuniteta, moguće je uraditi i analizu antitela na SARS-CoV-2 nakon vakcinacije. Taj test može da ukaže na to da li je vakcina proizvela antitela odnosno zaštitu na korona virus, kaže za RSE Marija Gnjatović, istraživačica Instituta za primenu nuklearne energije (INEP).
Ipak, ona skreće pažnju da su testovi ove vrste različiti. Objašnjava da test mora da sadrži analizu antitela fokusiranu na S-protein. Naime, korona virus ulazi u čovekov organizam napadajući ćelije preko takozvanog “šiljastog” (spike) odnosno S-proteina. Iz tog razloga, i sam test mora da analizira prisustvo tog specifičnog antitela.
Prema rečima Marije Gnjatović Institut INEP radi tu vrstu analiza.
„Dakle samo treba voditi računa da se proveri, kada se ode u neku drugu laboratoriju, na kom proteinu test meri antitela. Vrlo je važno da se to definiše. Fajzerova (Pfizer) i ruska vakcina sadrže isključivo taj S-protein, kineska vakcina sadrži sve proteine virusa jer je to praktično inaktiviran virus ali će odgovor biti prevashodno stvoren prema S-proteinu“, kaže Gnjatović i dodaje da Institut INEP može da meri efekte svih do sada odobrenih vakcina u Srbiji – Fajzer, Sinofarm i Sputnik V.
Gnjatović dodaje i da je naučnicima zanimljiv podatak o efektu vakcine nakon njene prve doze ali da građani, koji generalno žele da znaju da li je vakcina proizvela antitela, to mogu da provere testom najmanje dve nedelje nakon druge doze.
Istraživačica INEP-a slaže se sa da je za sada nepoznanica koja je količina antitela potrebna da bi pružila zaštitu ali veruje da svaka količina antitela „koja je merljiva daje neku vrstu zaštite“. Gnjatović dodaje i da je u analizi, pored kvantiteta, bitan i sam kvalitet antitela.
„Prosto važno je i koliko će ta antitela da traju i kakav će finalni efekat da bude, kakva će koncentracija biti nakon druge doze vakcine“, objašnjava sagovornica RSE.
Gnjatović za RSE kaže da su u toku pregovori njenog Instituta sa Ministarstvom zdravlja kako bi se pokrenula studija istraživanja o efektu vakcina. INEP je, dodaje, do sada sporadično i u svedenom broju proveravao antitela vakcinisanih Fajzrovom i Sputnjik V vakcinom i prvi rezultati, za sada, pokazuju da su vakcinisani proizveli antitela i nakon prve doze. Gnatović kaže da će u narednim danima Institut dobiti i uzorke vakcinisanih prvom dozom kineskog Sinofarm cepiva.
Facebook Forum