Javnom preduzeću (JP) Srbijagas vraćen je plan poslovanja za 2021. godinu i sada funkcionišu i bez plana i bez licenci, rekla je 3. februara potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, odgovarajući na pitanja novinara u Privrednoj komori Srbije.
Ona je na konferenciji za medije u Privrednoj komori Srbije, gde je održana javna rasprava o Nacrtu zakona o obnovljivim izvorima energije i Nacrtu zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, rekla da reformisanje i bolje poslovanje javnih preduzeća nije pitanje imena i pojedinih direktora, već pitanje budućnosti i gasnog sektora, i energetske bezbednosti Srbije.
"Srbija je danas, kao i ceo svet, u ozbiljnoj ekonomskoj krizi i država čini nadljudske napore da obezbedi zdravstvenu bezbednost i dovoljno vakcina za građane, ali i da sačuva ekonomsku stabilnost i radna mesta. S druge strane, imate javna preduzeća koja troše novac bez planova, programa i projekata", rekla je ona.
Kako je objasnila, zbog toga je JP Srbijagasu vraćen plan poslovanja za 2021. godinu, tako da sada funkcionišu i bez plana i bez licenci.
"To mora hitno da se promeni jer nije pitanje da li se troši 100 dinara više, nego je reč o stotinama miliona evra koje se troše bez kontrole. Danas i u Srbijagasu, ali i u Elektroprivredi Srbije, imamo situaciju da se nijedan projekat ne završi na vreme, a da se u njih ulazi bez jasnih prioriteta", rekla je Mihajlović.
Kao primer ona je navela da se u gasifikaciju ulaže ogroman novac, a da ne vidimo rezultate, kao što je slučaj sa gasifikacijom Šida, gde je posao dobila kompanija sa jednim zaposlenim.
"S druge strane, bilo ko u Srbiji će se zapitati kako direktor nekog javnog preduzeća u našoj zemlji ima primanja 34.000 evra. Zato to nije pitanje Dušana Bajatovića ili nekog njegovog direktora u Srbijagasu, već pitanje budućnosti gasnog sektora, i imaćemo uskoro ozbiljne razgovore o budućnosti Srbijagasa", dodala je Mihajlović.
Kako je rekla, situacija nije bolja ni u Elektroprivredi Srbije (EPS), jer iako su se EPS i ODS razdvojili, ako ne bude velikih investicija u EPS-u, merenih milijardama evra, ovo preduzeće neće postojati.
"Dakle, ili će se novac odlivati u povezana preduzeća EPS-a, a da EPS propada, ili ćemo ulagati u nove hidroelektrane i urediti ovu kompaniju da posluje bolje i efikasnije. Danas su investicije u EPS-u ispod nivoa amortizacije, a gubici na distributivnoj mreži, tehnički i netehnički, iznose 250 miliona evra", navela je Mihajlović.
Podsetimo, dve delatnosti u okviru rada Elektroprivrede Srbije razdvojene su 2015. godine, prenosom imovine i prelaskom zaposlenih na održavanju distributivnog sistema iz JP EPS u EPS Distribuciju, čime su se stvorili uslovi da Srbija dobije potpuno nezavisnog operatora distributivnog sistema.
Pored prenosa imovine i prelaska zaposlenih iz Tehničkog centra JP EPS u operatora distributivnog sistema (ODS), razdvajanje delatnosti u okviru ovog javnog preduzeća uključuje i prenos udela u EPS Distribuciji sa JP EPS na državu, izdavanje licence, kao i usklađivanje akata EPS Distribucije.
Ministarka Mihajlović inicirala je promenu koncepcija rada i u okviru JP Srbijagas.
U javnom pokušaju uspostavljanja hijerarhije, Mihajlović je u novembru prošle godine pred kamerama izbacila direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića sa prvog sastanka u Ministarstvu, jer nije došao sa pozvanim saradnicima.
Bajatoviću, sudeći po poslednjim izjavama ministarke Mihajlović o energetskoj diversifikaciji snabdevanja i kritikama na njegov račun u vezi sa poslovanjem Srbijagasa, sledi grčevita borba za opstanak u direktorskoj fotelji nakon 12 godina neprikosnovene vladavine.
U jednoj od poslednjih izjava 26. januara, Zorana Mihajlović je izjavila da će zatražiti od nadležnih organa i Državne revizorske institucije (DRI) da prekontrolišu poslovanje Srbijagasa.
Ona je takođe pozvala zaposlene u toj i drugim povezanim firmama da dostave ministarstvu sve informacije koje poseduju o njihovom poslovanju i problemima.
DRI je poslednju kontrolu poslovanja Srbijagasa uradila 2013. godine.
