Kosovo i Izrael su u ponedeljak, 1. februara i formalno uspostavili diplomatske odnose nakon što su na ceremoniji, održanoj putem virtuelnog linka, ministrka spoljnih poslova i dijaspore Kosova Meliza Haradinaj-Stublla i ministar spoljnih poslova Izraela Gabriel Ashkenazi potpisali dokument u kojem se navodi da dve države uspostavljaju diplomatske odnose.
Ministar Ashkenazi je potpisivanje sporazuma o uspostavljanju diplomatskih odnosa ocenio “istorijskim”. "Uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Kosovom važan je korak“, naglasio je on.
Sa druge strane, ministrka spoljnih poslova i dijaspore Kosova Haradinaj-Stublla je navela da uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Izraelom ne bi bilo moguće bez pomoći Sjedinjenih država.
"Kosovo je dugo čekalo da uspostavi diplomatske odnose sa Izraelom. Danas Izrael postaje 117. država koja je priznala Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu. Naš narod ima prijateljske odnose i od danas započinjemo odnose kao dve države", rekla je ona.
Ceremoniji potpisivanja sporazuma o uspostavljanju diplomatskih odnosa između Kosova i Izraela prisustvovao je i američki izaslanik za Balkan, Matthew Palmer.
Očekuje se da će kosovska ambasadorka u Izraelu biti Ines Demiri, koja je 2020. godine bila zadužena za rad u toj zemlji.
Vršiteljka dužnosti predsednika Kosova Vjosa Osmani je pozdravila uspostavljanje diplomatskih odnosa između Kosova i Izraela uz ocenu da su odnosi dveju zemalja u prošlosti bili jaki i das u bili zasnovani na solidarnosti i prijateljstvu.
“Čin uspostavljanja diplomatskih odnosa otvara put za produbljivanje bilateralne međuinstitucionalne saradnje, kao i u drugim oblastima od zajedničkog interesa”, navedeno je u saopštenju iz Predsedništva Kosova.
Hoti: Veliki značaj Vašingtonskog sporazuma
Premijer Kosova na dužnosti Avdulah Hoti je poručio da se, uspostavljanjem diplomatskih odnosa sa Izraelom, vidi tačno koliko je veliki značaj Vašingtonskog sporazuma.
On je na konferenciji za novinare u Prištini izjavio da je prekinuta blokada po pitanju priznanja nezavisnosti Kosova.
„Danas je zaista važan dan za Kosovo. Otvorili smo novo poglavlje u jačanju državnosti Kosova. Potpisivanjem sporazuma o uspostavljanju diplomatskih odnosa sa Izraelom, Kosovo se dalje konsoliduje na međunarodnoj sceni zahvaljujući podršci SAD” rekao je Hoti.
Hoti je napomenuo da su, osim dokumeta o uspostavljanju diplomatskih odnosa, dve zemlje potpisale još nekoliko sporazuma, koji će ojačati ekonomsku i političku saradnju između dve strane.
Na istoj konferenciji za novinare, ministarka spoljnih poslova Meliza Haradinaj-Stublla je rekla da je Kosovo „prekinulo lanac agresivne kampanje Srbije protiv priznanja nezavisnosti Kosova“.
Ona je navela da će ambasada Kosova biti smeštena u Jerusalimu.
Hoti i Haradinaj-Stublla su rekli da će se razmena ambasadora između dve zemlje obaviti nakon završetka zakonskih procedura.
U zajedničkom komunikeu izdatom prije ceremonije stoji da dvije države "potvrđuju svoju posvećenost za osnaživanje plodne saradnje u političkoj, ekonomskoj, trgovinskoj, tehničkoj i kulturnoj sferi, kao i u drugim oblastima od zajedničkog interesa".
Priznanje Izraela postignuto je potpisivanjem ekonomskog sporazuma u Washingtonu 4. septembra 2020. godine.
"Priznanje Izraela jedno je od najvećih dostignuća za Kosovo, koje dolazi za nas u ključnom trenutku, zahvaljujući Sjedinjenim Američkim Državama, našem zajedničkom i vječnom savezniku. Ovaj vrlo važan trenutak za nas je produženje dugog prijateljstva između naših naroda, koje je sada krunisano uspostavljanjem diplomatskih aodnos", rekla je Haradinaj-Stublla u izjavi 29. januara uoči ceremonije potpisivanja.
U septembru 2020. godine, bivši američki predsjednik Donald Trump okupio je čelnike Kosova i Srbije na sastanku u Bijeloj kući zbog normalizacije veza između balkanskih susjeda.
Washingtonskim sporazumom, koji su u prisustvu tadašnjeg predsjednika Sjedinjenih Država Donalda Trumpa potpisali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Avdulah Hoti, osim tačke o prebacivanju ambasada Kosova i Srbije u Jerusalim po ugledu na Sjedinjene Države, uređeno je i nekoliko oblasti koje se odnose na ekonomska, privredna, infrastrukturna i politička pitanja između Beograda i Prištine.
- Netanjahu: Kosovo i Izrael ulaze u novu eru
- Ambasador Nabhan: Palestina zabrinuta zbog mogućeg premeštanja ambasade u Jerusalim
- Hoti: Kosovo će otvoriti ambasadu u Jerusalemu bez obzira na upozorenja iz Brisela
Većina zapadnih država priznala je nezavisnost Kosova, ali Srbija i njeni saveznici Rusija i Kina nisu.
Kosovo je proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. godine, devet godina nakon što je NATO izveo 78-dnevnu kampanju vazdušnog udara protiv Srbije kako bi zaustavio akcije protiv etničkih Albanaca na Kosovu.
Prebacivanje ambasade Srbije iz Tel Aviva u Jerusalim
Srbija se Washingtonskim sporazumom, potpisanim 4. septembra 2020., obavezala da će, između ostalog, premjestiti Ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim. Krajnji rok za to je 1. jul 2021. godine. Do sada, Srbija javno nije uradila ništa na prebacivanju ambasade, a 1. oktobra 2020. godine otvorila je zajedničku kancelariju Vlade Srbije i Privredne komore Srbije u Jerusalimu.
Jakša Šćekić, novinar i spoljnopolitički analitičar, za RSE navodi da smatra da se Srbija nadala da će nova Bidenova administracija zaboraviti na neke elemente Washingtonskog sporazuma koji je potpisan nekoliko mjeseci pred kraj mandata Trampove administracije.
"Očigledno Bidenova administracija smatra da je taj Washingtonski sporazum dobar iz nekoliko razloga - to je pre svega da Amerika dalje vodi odlučujuću ulogu u rešavanju problema između Beograda i Prištine. Takođe smatra da je dobar jer je jednostavno Amerika ovde prisutna kroz onu, da kažem, državnu privrednu komoru, a cilj je da se smanji kineski ekonomski uticaj i ruski politički uticaj. Sada Srbija ima dva problema - kako da prebaci Ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim, a drugi mnogo veći problem ovde na domaćem terenu šta će da se radi sa Huavei (Huawei) jer Amerikanci ne dozvoljavaju da se peta mreža bazira na toj tehnologiji", navodi Šćekić.
Sa druge strane, sagovornik RSE kaže da, ukoliko dođe do prebacivanja Ambasade u Jerusalim, to će biti još jedan problem Srbije na njenom putu ka Evropskoj uniji (EU), jer nijedna država članica EU nema svoju ambasadu u nepriznatom glavnom gradu Izraela.
Šćekić u ovom trenutku vidi dvije velike prepreke na evropskom putu Srbije.
"Jedna prepreka je ova sa Ambasadom u Jerusalimom, a druga prepreka su ekonomski odnosi prema Rusiji. Tako da tu Srbija stvarno pokušava da sedi na četiri stolice, ali kao i u životu ako sedite na četiri stolice dešava vam se da se sve četiri stolice izmaknu. Ili ako sedite na stolici sa četiri stuba, ti stubovi jednostavno mogu da propadnu u zemlju i da se vi nađete u bezizlaznoj situaciji. Tako da u naredne dve godine Srbiju očekuju jako veliki problemi naročito kada je reč o spoljnoj politici i pridruživanju Evropskoj uniji", zaključuje Jakša Šćekić.
RSE je pitanja o premještanju ambasade uputio i Ministarstvu spoljnih poslova Srbije, ali odgovori nisu stigli do objave ovog teksta.
Odluka o Jerusalimu kao glavnom gradu Izraela
Trumpova administracija proglasila je Jerusalim za glavni grad Izraela krajem 2017. godine i tamo preselila američku ambasadu u maju 2018. godine.
Odluka je izazvala kritike Palestinaca, mnogih zemalja sa većinskim muslimanskim stanovništvom i većine evropskih država zabrinutih da će to dalje narušiti izraelsko-palestinske odnose.
