Predsednik SAD Džo Bajden (Joe Biden) u prvom razgovoru s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom dogovorio je produženje sporazuma o ograničenju nuklearnog naoružanja, ali i naznačio čvrst zaokret u odnosu na pomirljivu politiku prema Rusiji svog prethodnika Donalda Trampa (Trump), premda bez želje za novim konfrontacijama s bivšim hladnoratovskim rivalom, pišu svetski mediji.
Izbegnuta nova trka u naoružanju
Bajden i Putin u utorak, 26. januara, izbegli su obnavljanje trke u naoružanju dogovorom da produže poslednji preostali sporazum o nuklearnom naoružanju između svojih zemalja, piše Njujork tajms (The New York Times), dodajući da su zvaničnici Bele kuće rekli da se Bajden takođe suprotstavio lideru Kremlja zbog trovanja ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog i hakerskih napada na vladine agencije i privatne računarske mreže u SAD.
Prvi razgovor čelnika dve najveće nuklearne sile od Bajdenove inauguracije bio je praćen koliko zbog tona toliko i zbog njegove suštine, ukazuje list, navodeći da je Bajden prethodno obećao da će naterati Rusiju da "plati cenu" za hakerske napade, dok je njegova administracija u svojim prvim danima tražila oslobađanje Navaljnog iz zatvora.
Bajden je takođe Putina nazivao "KGB siledžijom", a Trampa "Putinovim štenetom", dok je ruski lider kritikovao Bajdena zbog "oštre antiruske" retorike. Takvog prozivanja u saopštenjima Bele kuće i Kremlja o razgovoru nije bilo, što odražava činjenicu da su oba lidera uvidela da sada moraju da rade jedan s drugim, ali, ukazuje Njujork tajms, njihov prvi dijalog je u suštini bio uvodni čin kako izgleda duboko konfliktnog odnosa dvojice lidera i najverovatnije najoštriji zaokret u američkoj spoljnoj politici od Trampovog odlaska.
Za razgovor je, međutim, kako ističe list, postojao hitan razlog – sporazum Novi START o ograničenju strateških nuklearnih arsenala dve zemlje koji ističe 5. februara. Dve zemlje su u ponedeljak, 25. januara, razmenile diplomatske note za produženje sporazuma za pet godina, što je maksimalan rok prema postojećem tekstu.
Tramp je odbijao da produži sporazum ako mu se ne pridruži i Kina koja je odmah odbacila tu ideju navodeći da ima znatno manje nuklearnog oružja od SAD i Rusije. Novi START ograničava nuklearne arsenale Moskve i Vašingtona na 1.550 strateških bojevih glava, mada ne pokriva taktičko nuklearno oružje, dok se postavlja pitanje da li će biti obuhvaćena nova ruska klasa nuklearno naoružani podvodnih dronova i drugog oružja, ali, ističe Njujork tajms, izbegava skupu trku u naoružanju.
Povratak skepticizmu
Prvi Bajdenov razgovor s Putinom označio je povratak skepticizmu prema Rusiji iz Bele kuće, ističe Vašington post (The Washington Post), ukazujući da je predsednik SAD izneo navode o kršenju ljudskih prava, sajber špijuniranju i drugim pitanjima, praveći oštar zaokret u odnosu na poštovanje koje je bivši predsednik Tramp često pokazivao prema Rusiji.
U Bajdenovom programu za razgovor, prema rečima portparolke Bele kuće Džen Psaki (Jen) bio je protest zbog "ruske agresije" u Ukrajini, suočavanje s Putinom zbog sajber napada, navodnog mešanja u američke izbore i navodne ponude za nagrade za ubijanje američkih vojnika u Avganistanu. S druge strane, naglašava list, saopštenje Kremlja je imalo optimističan ton o saradnji sa SAD pod Bajdenom.
Tokom svog predsedničkog mandata Tramp je odbijao da Rusiji pripiše krivicu po nizu pitanja - od mešanja izbora u izbore 2016. do pokušaja ubistva bivšeg britanskog špijuna, trovanja Navaljnog prošle godine i hakerskih napada na američke agencije i korporacije, iako su, kako navodi list, u svakom od tih slučajeva drugi elementi američke vlade krivili Rusiju.
Tramp je više puta odbio da se suprotstavi Putinu javno ili privatno, a takođe je prihvatio njegove tvrdnje da Rusija nije umešana u podrivanje izbora u SAD 2016. iako su američke obaveštajne službe tvrdile suprotno. Razlozi nisu jasni, mada su, ukazuje Vašington post, Trampovi bivši saradnici rekli da je izuzetno osetljiv u vezi sa sugestijama da mu je Rusija pomogla da pobedi na izborima.
Bez resetovanja problematičnih odnosa
Prvi razgovor Bajdena i Putina naglasio je problematične odnose i delikatnu ravnotežu između bivših hladnoratovskih neprijatelja, ocenjuje Asošiejtid pres (Associated Press).
Iako su saopštenja iz Vašingtona i Moskve isticala različite elemente razgovora, oba su, kako ukazuje AP, sugerisala da će odnosi SAD i Rusije, barem na početku Bajdenove administracije, biti navođeni željom da se ne izazove šteta, ali i da nema urgentnosti za saniranje postojeće štete.
Za razliku od svojih prethodnika – uključujući Trampa, koji se divio Putinu i često podrivao čvrst stav svoje administracije prema Rusiji - Bajden nije iskazao nadu za "resetovanje" odnosa i naznačio je da želi da kontroliše razlike bez da ih nužno rešava ili da poboljšava veze dve zemlje. Uz veoma opterećenu domaću agendu i neophodne odluke o Iranu i Kini, podvlači AP, direktna konfrontacija s Rusijom verovatno nije nešto što Bajden želi.
Razgovor je bio obavljen na zahtev Moskve, tvrde američki zvaničnici upoznati sa situacijom, navodi AP, dodajući da je Bajden prihvatio, ali da je želeo da se prvo pripremi sa svojim saradnicima, kao i da razgovara s evropskim saveznicima, uključujući lidere Velike Britanije, Francuske i Nemačke, što je i učinio. Pre razgovarao s Putinom, Bajden je pozvao i šefa NATO-a Jensa Stoltenberga da iskaže posvećenost SAD višedecenijskoj alijansi koja je osnovana kao bedem protiv ruske agresije.
U saopštenju Kremlja nisu navedena najspornija pitanja dve zelje, mada je spomenuto da su dva lidera razgovarali i o drugim "akutnim pitanjima na bilateralnoj i međunarodnoj agendi". Kremlj je razgovor opisao kao "iskren i radni", što je, ukazuje AP, često diplomatski način da se opiše napeta diskusija. Takođe se navodi da je Putin čestitao Bajdenu što je postao predsednik i "primetio da će normalizacija veza Rusije i SAD služiti interesima obe zemlje".
I samo prema javno dostupnim detaljima, Bajdenova diskusija s Putinom izgledala je dijametralno suprotna Trampovom odnosu s ruskim predsednikom, ističe AP, navodeći da je izgledalo kao da je Tramp tražio Putinovo odobrenje. Ipak, uprkos tom pomirljivom pristupu, Trampova administracija zauzela je čvrst stav prema Moskvi uvodeći sankcije Rusiji, ruskim kompanijama i biznismenima zbog pitanja koja uključuju Ukrajinu, isporuke energije i napade na disidente.
Izbegavanje konfrontacije
Bajden je nagovestio da će prema Putinu biti oštriji od Trampa, koji je odbio da kritikuje Kremlj i često dovodio u pitanje tvrdnje o ruskom mešanju u izbore 2016, navodi BBC.
Po tom pitanju, Bajden je napravio najoštriju promenu u odnosu na Trampa, navodno rekavši Putinu da zna da je Rusija pokušala da se meša u izbore i 2016. i 2020, a, ukazuje britanski servis. takođe je upozorio ruskog predsednika da su SAD spremne da se odbrane od sajber špijunaže i svih drugih napada.
Bajden i njegov spoljnopolitički tim, za razliku od Trampa, zauzeće čvrst stav o ljudskim pravima i Putinovim namerama u Evropi, ali oni ne traže konfrontaciju, ocenjuje BBC.
Umesto toga, Bajden i njegova administracija se nadaju se da će upravljati odnosima i sarađivati s Rusijom tamo gde je to moguće, podvlači BBC. U tom smislu, dva predsednika su se dogovorila da će raditi na dovršenju produženja Novog START-a o kontroli naoružanja pre njegovog isteka sledećeg meseca.
Volstrit džurnal (The Wall Street Journal) ukazuje da su pojedini analitičari rekli da saopštenja Kremlja i Bele kuće pokazala da će Bajdenova administracija umesto resetovanja težiti stabilnosti u odnosima s Rusijom.
Bivši zamenik pomoćnika ministra odbrane u administraciji Baraka Obame (Barack) i viši saradnik Centra za novu američku sigurnost (Center for New American Security) Džim Tauzend (Jim Townsend) povodom spominjanja "transparentnosti" i "konzistentnosti" u saopštenju Bele kuće, rekao je da su "to dva elementa koja vam daju tu stabilnost".
Američki ambasador u Moskvi tokom Obamine administracije Majkl Mekfol (Michael McFaul) rekao je da je spominjanje Navalnija u saopštenju nove administracije bilo značajno, jer govori da će se mnogo više baviti pitanjima demokratije i ljudskih prava u pogledu Rusije "na način na koji predsednik Tramp nikada nije, a i njegov tim retko činio".
S druge strane, ukazuje Volstrit džurnal, Džejms Karafano (James Carafano), analitičar za nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku u konzervativnoj fondaciji Heritidž (Heritage), rekao je da je Bajden izgubio prednost tražeći prosto produžetak sporazuma o kontroli naoružavanja i iskazivanja zabrinutost bez pretnji oštrijim akcijama poput novih sankcija.
"Akcija privlači pažnju Rusa. Za reči je Putina manje briga", rekao je Karafano.
Facebook Forum