Kuba se nada da će ove godine proizvesti 100 miliona doza svoje vakcine protiv korona virusa i vakcinisati svoje cjelokupno stanovništvo, najavio je direktor Instituta Finlay koji upravlja s dva od četiri projekta vakcina koje su u kliničkim ispitivanjima.
"Imamo kapacitet za proizvodnju 100 miliona doza Soberane 2' koja je najnapredniji kandidat za kubansku vakcinu, rekao je Visente Veres novinarima 20. januara, dodavši da je "faza proizvodnje" već počela. I "ako sve bude u redu, ove godine će biti vakcinisana čitavo stanovništvo Kube".
Sobarana 2 je 18. januara ušla u fazu IIb ispitivanja na 900 dobrovoljaca. Ako uspije, u martu će ući u fazu III, posljednju prije odobrenja, sa 150.000 dobrovoljaca. Institut Finlay nedavno je potpisao sporazum sa Pasterovim institutom u Iranu da i ta zemlja učestvuje u "fazi III".
Druga kubanska vakcina, Soberana 1 koja je sada u fazi I, trebalo bi da pređe u fazu II-III u februaru i takođe će biti testirana na ljudima koji se oporavljaju od bolesti, rekao je Veres.
"U februaru ćemo početi kliničko ispitivanje na pedijatrijskoj populaciji", tako da se vakcina može primjenjivati i na djecu, rekao je on.
Cilj je pokretanje opšte vakcinacije Kubanaca u prvoj polovini godine. Vakcina će biti besplatna, ali ne i obavezna. Bit će kao "opcija" ponuđena i turistima koji posjećuju to ostrvo, rekao je Veres.
Ukupno su u pripremi četiri vakcine-kandidata: Soberana 1 i 2, Abdala i Mambisa, sve u fazi kliničkog ispitivanja (faza I ili II). Prva tri se daju injekcijom, četvrta je sprej za nos.
Soberane 1 i 2 razvija Institut Finlay, a Abdalu i Mambisu Centar za genetsko inženjerstvo i biotehnologiju (CIGB).
Ako bilo koja od njih dobije konačno odobrenje, bit će to prva vakcina protiv COVID-a 19 spravljena i proizvedena u Latinskoj Americi.
Iako odnedavno raste broj slučajeva zaraze, Kuba je i dalje jedna od najmanje pogođenih pandemijom u svom regionu, sa ukupno 19.122 slučaja, uključujući 180 smrtnih, među 11,2 miliona stanovnika.
Kuba, pod američkim embargom od 1962. godine, često je morala smišljati i praviti svoje lijekove i vakcine.
Uz to, "za siromašnu zemlju poput Kube, kupovina vakcine koja nam je potrebna za naš narod, predstavlja ekonomski problem", priznao je direktor Instituta Finlay.
Tokom 1980-ih godina kubanska država je četvrtinu svog budžeta davala zdravstvu, oslanjala se na biotehnologiju, te je tako otkrila vakcinu protiv meningokokusa B.
Sada kubanski program vakcinisanja djece predviđa 11 vakcina, od kojih se osam proizvodi na ostrvu, za borbu protiv 13 bolesti.
