Nemačke vlasti odobrile su u petak nastavak radova na podvodnom gasovodu Severni tok dva koji prenosi gas iz Rusije, projekt koji je bio pod pretnjom američkih sankcija.
Moguće je uložiti žalbu na odluku Savezne pomorske i hidrografske agencije, što znači da bi radovi na projektu Severni tok dva mogli ponovo da budu zaustavljeni. Projekat je izazvao velike kritike SAD i nekih drugih evropskih zemalja i ekoloških grupa.
Ruska državna kompanija Gasprom je postavila brod da nastavi radove na gasovodu, prekinute kada je švajcarska firma povukla svoje brodove iz projekta zbog pretnji američkim sankcijama. Pošto je ruski brod drugačijeg tipa od švajcarskih brodova Nemačka je morala da izda nove dozvole.
Poslednja deonica prolazi u blizini zaštićenog ptičjeg rezervata, ističu u agenicji, dodajući da gasovod neće bitnije uticati na tamošnje vrste zato što su cevi postavljene na velikoj dubini.
Međutim, Ekološka akcija Nemačka (DUH), koja vodi kampanje za zaštitu životne sredine, saopštila je da će osporiti tu odluku na sudu, tvrdeći da projekat "mega fosilnih goriva" ugrožava klimu i neka od najvažnijih evropskih staništa ptica selica na nemačkoj obali Baltičkog mora.
Gasprom navodi da još ostaje da se završi oko šest odsto gasovoda, ili oko 150 kilometara, od toga 120 kilometara u danskim i 30 kilometara u nemačkim vodama. Ova dozvola se odnosi na radove u nemačkom delu, prenosi DPA.
Američka vlada smatra da bi gasovod ispod Baltičkog mora doprineo većoj zavisnosti Evrope od ruskog gasa i da bi naškodio evropskoj energetskoj bezbednosi. Kremlj je uzvratio optužujući Vašington da pokušava da promoviše prodaju sopstevenog tečnog prirodnog gasa.
Projektu ovog gasovoda se takođe protivila administracija predsednika Baraka Obame i nemački zvaničnici su rekli da ne očekuju znatnu promenu američke politike kada izabrani predsednik Džo Bajden preuzme dužnost od predsednika Donalda Trampa.
Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas rekao je u petak novinarima da očekuje razgovore na visokom nivou sa novom američkom administracijom o mogućnosti američkih sankcija kompanijama uključenim u projekt gasovada.
"Naravno da hoćemo da razgovaramo o toj temi sa našim kolegama u Vašingonu čim nova administracija bude stupila na dužnost", rekao je Mas.
Severni tok 2 trebalo bi da uz postojeći gasovod Severni tok 1 udvostruči količinu ovog energenta koji će stizati ispod Baltičkog mora u Nemačku, u trenutku kada u ovoj zemlji raste potrošnja gasa nakon odluke Vlade u Berlinu da prekine upotrebu nuklearne energije i smanji korišćenje uglja.
U projektu koji će koštati 9,5 milijardi evra (11,6 milijardi dolara), ruski Gasprom učestvuje sa 50 odsto, a drugu polovinu finansiraju zapadni partneri nemački Uniper, BASF-ova Vintershall Dea, britansko-holandski naftni major Royal Dutch Shell, austrijski OMV i Engie.
