Širenje bolesti COVID-19 odlaže titulu „Evropske prestonice kulture“ (EPK) za Novi Sad, koja je bila najavljena za ovu godinu.
Ideja da se predstavi kulturna različitost ovog grada pomerena je za 2022. godinu na inicijativu Evropske komisije, a koju je podržao i Evropski parlament. Konačnu reč dao je i Evropski savet koji je potvrdio predlog, rečeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) u Briselu.
„Odluku su usaglasili i potpisali Evropski parlament i Savet 23. decembra“, naveo je portparol Evropske komisije, Tim Mekfi kao odgovor na pitanje RSE o konačnoj sudbini ove titule u 2021. godini.
On međutim, nije mogao da potvrdi da li će ovo pomeranje ujedno i značiti dodatna sredstva iz evropskih fondova, odnosno, da li se u ovom slučaju od gradova očekuje da obezbede više novca programu.
Iz Fondacije „Novi Sad 2021“ koja je zadužena za organizaciju događaja navode da odlaganje građane neće koštati više, i da će program „uklopiti“ u postojeći budžet.
„Ovo pomeranje naravno sa jedne strane ima i svoje prednosti jer možete još doraditi program, ali ima i svoje mane, jer na primer mnogobrojne dogovore koje smo imali sa evropskim organizacjiama sada moramo preispitati, jer nekima odgovara odlaganje, nekima pak, ne“, ističe direktor fondacije Nemanja Milenković.
Kako je objasnio, fondacija neće tražiti veća sredstva, sem onih koja su i predviđena.
Novi Sad izabran je 2016. godine za Evropsku prestonicu kulture 2021. Taj grad je tako postao prvi grad koji će ovu titulu poneti van Evropske unije. Odluku su doneli nezavisni stručnjaci, a izbor podržava Evropska komisija.
Titula Evropska prestonica kulture ustanovljena je kako bi se naglasilo bogatstvo i različitost evropskih kultura, kao i da bi se spojili ljudi iz različitih evropskih zemalja.
Titula „teška“ 60 miliona evra
Prema odluci Skupštine Novog Sada iz 2016. godine kada je taj grad osvojio titulu, potrebna sredstva za operativne troškove i kapitalna ulaganja procenjena su na nešto više od 60 miliona evra. Od tog iznosa, najveći deo bio je predviđen za 2021. godinu.
Finansiranje ovog poduhvata predviđeno je sa svih nivoa vlasti, kao i iz fondova Evropske unije, stoji u dokumentu objavljenom u Službenom glasniku grada.
Slogan programa ove titule u Novom Sadu je „Za nove mostove“, a kako navode iz Fondacije, ideja je da ovo predstavlja izgradnju „novih mostova saradnje i razmene između umetnika i organizacija iz Novog Sada i Srbije sa kulturnom scenom Evrope“.
Pomeranje programa šansa za unapređenje
Nemanja Milenković dodaje da će pomeranje programa dati više prostora za unapređenje pojedinih segmenata samog koncepta.
Definisana su četiri programska mosta, a neki od njih su simbolički nazvali po postojećim novosadskim mostovima, kao što su „sloboda“ i „duga“.
„Od početka pandemije naše programe videlo je pola miliona ljudi, bili smo suštinski pioniri u prelasku na digitalne platforme, sve u saradnji sa novosadskom umetničkom scenom“, kazao je on.
Aktivisti preispituju inkluzivnost
Iako organizatori navode da su u realizaciju programa uključene različite grupe i da otvorenost jeste deo koncepta, neke nevladine organizacije, ipak, kritikuju način pripreme i sprovođenje samog poduhvata.
Od početka kandidature „Evropska prestonica kulture“ ukazivali su na to da Fondacija „Novi Sad 2021“ nema kapacitet i dovoljnu političku autonomiju da odbrani civilno društvo, niti da uvaži ukupan značaj kulture u procesima evropske integracije.
Grupa za konceptualnu politiku iz Novog Sada je još 2018. godine poslala pismo panelu eksperata koji je zadužen za podršku i nadzor sprovođenja programa „Evropske prestonice kulture“. Kako je u izjavi za RSE navela Branka Ćurčić iz te nevladine organizacije dobijeno je obećanje da će se skrenuti pažnja Fondaciji na kritike.
Međutim, kako to ističe, malo toga se promenilo.
„Od tog trenutka samo se situacija pogoršava i ne samo zbog pandemije. Mi ne vidimo nikakav boljitak. Mi smo pokušali na više načina da intervenišemo u korist nezavisne kulturne scene“, istakla je Ćurčić.
Prema njenoj oceni, procesi pripreme Novog Sada za prestonicu kulture su zatvoreni za građane i za nezavisnu kulturnu scenu.
„Sama pisma su se fokusirala na nepristupačnost Mesnih zajednica, jer je Fondacija upravo preko njih pokušala decentralizovati kulturu. Međutim, te institucije koje su najbliže građanima, nisu zapravo dostupne samoj zajednici. Ovo pokazuje da sama Fondacija nema potrebnu autonomiju“, istakla je ona.
Problem sa inkluzivnošću bio je deo poslednjeg izveštaja panela eksperata iz 2019. godine. Na pitanje tog tela, u vezi sa ranijim kritikama dela nevladinog sektora, Fondacija je navela da su „okviri za saradnju sa EPK isti za sve i da se prema potencijalnim partnerima odnose ravnopravno.“
U izveštaju sa sastanka Fondacije i briselskih eksperata iz 2019. godine navode da je „Fondacija posvećena uključivanju nezavisnog sektora“.
Kako ocenjuje projekat panel nezavisnih eksperata?
Panel nezavisnih eksperata koji pomaže i ocenjuje programe EPK do sada je objavio dva izveštaja, poslednji u 2019. godini. Prema tom dokumentu, to telo je istaklo da se radi na „izgradnji kapaciteta za lokalne javne kulturne institucije“, dok se na jasnijoj definiciji legata projekta još se radi.
Izveštaj, međutim, i dalje procenjuje da se „uloga nezavisnog sektora u EPK ne reflektuje u potpunosti u programu tog poduhvata“. Organizatori treba da posvete veću pažnju i uključivanju romske zajednice u programe, stoji još u analizi.
Izveštaj sadrži nekoliko preporuka, među njima i poziv da se ojača evropska vizija projekta, te da je neophodno uključiti više individualnih umetnika u programe i da njihov izbor mora da bude zasnovan na kvalitetu.
„Posebna pažnja mora biti posvećena ranjivim grupama kako bi se osiguralo njihovo puno učešće u pogledu stvaranja i održivosti, uključujući, između ostalih, i romsku zajednicu“, stoji u izveštaju eksperata za 2019. godinu.
O tome kako se ocenjuje program u 2020. godini, panel još nije objavio svoj izveštaj.
Odlaganje zbog nesigurnosti finansiranja dodatnih zaštitnih mera
Evropska komisija je još krajem avgusta predložila odlaganje realizacije programa, nakon što je procenila da će budućim nosiocima ove titule predstavljati dodatni izazov obezbeđivanje svih mera zaštite zbog pandemije.
Evropska komesarka za kulturu Marija Gabijel je u obrazloženju tada istakla da je pandemija teško pogodila kulturu i da evropske prestonice kulture nisu izuzetak.
Ona je ocenila i da je sigurna da će Novi Sad, uz druge gradove, imati koristi od dodatnog vremena za pripremu svojih ambicioznih programa.
Komisija navodi da pandemija dovela „do visokog nivoa nesigurnosti u gotovo svim oblastima pripreme“, a kao primer navodi pitanje finansiranja i implementacije novih mera bezbednosti.
„Povrh svega, ograničenja putovanja dramatično su smanjila turističke tokove i mogućnosti za evropska i međunarodna partnerstva. Mere protiv korona virusa usporile su pripremne aktivnosti, u periodu kada bi one trebalo da se ubrzaju“, ističu u Briselu.
Potpredsednik Evropske komisije, Margaritis Šinas je istakao da je uveren da će dodatno vreme omogućiti da se prebrodi trenutni pad u sektoru kulture i turizma i mobiliše relevantna ulaganja, uključujući solidarnost na evropskom nivou.
Brisel je odobrio i produžetak titule Rijeci iz Hrvatske, i irskom Galveju do kraja aprila 2021, jer ti gradovi nisu mogli da završe sve svoje programe u 2020. godini. Do pomeranja je došlo i u Rumuniji i Grčkoj, a gradovi Temišvar i Elefsina će, umesto 2021. godine, titulu „Evropska prestonica kulture“ nositi tek 2023. godine.
Inicijativa „Evropska prestonica kulture“ pokrenuta je pre više od 35 godina i postala je jedna od najznačajnijih kulturnih inicijativa u Evropi. Gradovi se biraju na osnovu kulturnog programa koji mora imati snažnu evropsku dimenziju, promovisati učešće i aktivno uključivanje zajednice, ali i podržati dugoročni razvoj grada i regiona.
Novi Sad je prvi grad koji je poneo titulu „Evropske preostnice kulture“ u okviru posebnog programa za države kandidate za članstvo u Evropskoj uniji.
Facebook Forum