Ukupna cena izgradnje spomenika srednjevekovnom vladaru Srbije Stefanu Nemanji, podignutom ispred nekadašnje Glavne železničke stanice u Beogradu, u okviru projekta „Beograd na vodi”, za građane Srbije je tajna do 2023. godine, iako su ga oni platili.
„Ja ne mogu da znam zašto, to može da zna onaj ko je izvršio proglašenje te informacije tajnom i jedino on može i mora da da odgovor na koji način i zbog kojih razloga su ti podaci označeni stepenom tajnosti. Poverenik tim informacijama ne raspolaže“, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Milan Marinović, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka od ličnosti, nezavisnog tela u čijem je zaduženju, između ostalog, i da osigura transparentnost rada institucija.
Prema pisanju medija u Srbiji, oznaku „poverljivo“ na podatke o troškovima izrade i postavljanja spomenika Stefanu Nemanji na Savskom trgu, stavila je Vlada Srbije.
Kako se navodi u tekstu objavljenom 25. novembra u dnevnom listu Danas, jedine zvanične informacije koje su se o ceni spomenika mogle saznati, došle su nakon zahteva koji je gradskim vlastima uputila grupa profesora Filozofskog fakulteta iz Beograda, a koja je od Grada nakon žalbe Povereniku uspela da dobije odgovor.
„Iznos namenskog transfera Zaključkom Vlade RS od 18. jula 2018. godine, određen je za tajni podatak, sa stepenom tajnosti ‘Poverljivo’ i rokom čuvanja do 2023. godine”, navodi Danas kao deo odgovora Sekretarijata Grada.
Postupak ugovaranja javne nabavke za izradu spomenika, tvrdi se dalje u odgovoru, sproveden je poštujući Zakon o javnim nabavkama, vodeći računa o podacima za koje je određen stepen tajnosti „poverljivo”.
Šabić: Skrivanje cene spomenika je karikaturalno kršenje zakona
Skrivanje cene jednog spomenika od građana koji su ga platili nema opravdanja, smatra pravnik i bivši Poverenik za informacije od javnog značaja, Rodoljub Šabić.
On je u razgovoru za RSE objasnio da su u ovom slučaju relevantna dva zakona. Jedan je Zakon o tajnosti podataka, koji podrazumeva da je neko procenio da bi objavljivanjem cene spomenika interesu Republike Srbije pretila ozbiljna šteta, a nakon toga doneo odluku o tajnosti.
Drugi je, kako je objasnio, Zakon o budžetskom sistemu, koji se odnosi na trošenje javnih finansija, a koji kao jedan od principa deklariše transparentnost i naglašava da je obaveza svih organa koji raspolažu javnim sredstvima da te informacije čine dostupnim javnosti i da ih samo izuzetno mogu uskratiti iz tri razloga. Jedan je nacionalna bezbednost, drugi je odbrana zemlje, a treći su međunarodni odnosi.
„Izgleda mi gotovo karikaturalno pokušaj da cenu spomenika ugurate u ijedan od ovih razloga. Tako da tu apsolutno nema nikakvog opravdanja da se te informacije proglase za tajnost. To je neodgovorno i smešno” rekao je Šabić.
Stefan Nemanja kao Žiča i Studenica
Spomenik Stefanu Nemanji delo je ruskog skulptora i vajara Aleksandra Rukavišnjikova. Izgled spomenika odabran je na međunarodnom konkursu 2018. godine koji je raspisao Grad Beograd. Iako je prvobitno najavljivano da će biti visok 15 metara, ubrzo je „porastao“ na sadašnjih 23 metra.
Proces izbora idejnog rešenja ruskog umetnika Aleksandra Rukavišnjikova pratila je netransparentnost, a deo stručne javnosti u Srbiji osporavala je ovaj spomenik ne samo zbog veličine i idejnog rešenja, već upravo i zbog misterije oko njegove cene.
Dva dana nakon što je gradska vlast na svom sajtu proglasila spomenik zvanično svojim vlasništvom, televizija N1 je 27. decembra objavila da je došla do dokumenata sa carine u kojima je prikazano da je deset kamiona stiglo iz Rusije u Beograd krajem jula meseca, sa delovima spomenika koji je plaćen devet miliona evra, a koji su umesto radnika iz Srbije postavljali ruski radnici.
Komentarišući ova saznanja N1, već sutradan se oglasio zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić koji je rekao da će Vlada otkriti prave troškove kada se završe radovi na spomeniku.
“Kada se završe svi radovi ne postoji razlog da se ne objavi cena. Kad pitate o ceni spomenika Stefanu Nemanji, to je isto kao kad pitate koliko su koštali (manastiri) Hilandar, Žiča ili Studenica - to se radi za narod i ostaje za naredne vekove”, rekao je Vesić gostujući na TV Prva.
Ovakva poređenja su prema mišljenju Rodoljuba Šabića, i više nego neprimerena.
“Samo po sebi izjednačavati jedan nezavršeni spomenik sa viševekovnim spomenicima koji su deo srpske baštine, to ne sme da se dozvoli. Ne sme neki činovnik da uobražava da je feudalni ktitor koji je svojim parama zidao manastire pa ne mora nikom da polaže račun. Ovo je novac građana i za njega mora javno da se polaže račun”, rekao je Šabić.
On je izneo sumnju da se iza upornog skrivanja cene spomenika kriju kriminal i korupcija.
„Ovo što se vidi iz carinskih dokumenata je cena materijala, cena spomenika u delovima, ali sad ostaje da se čuje koliki je recimo autorski honorar, koliki su troškovi konkursa, koliki su troškovi transporta, koliki su troškovi angažovanja ruske radne snage umesto srpske na montaži spomenika i tako dalje. Dakle zašto biste vi krili raspolaganje mojim novcem osim ako za to imate neki razlog koji nije legitiman”.
(Ne)nadležnost Grada
Gradske vlasti više su se puta oglašavale nenadležnim kada je u pitanju otkrivanje podataka o ceni spomenika Stefanu Nemanji.
"Grad Beograd nije platio izradu spomenika, tako da ja nisam adresa za to, ja se bavim time da spomenik bude postavljen i da Trg bude urađen", rekao je zamenik gradonačelnika Goran Vesić 16. novembra za televiziju N1.
Međutim, nešto sasvim suprotno piše u zvaničnom odgovoru koji je dobila grupa profesora Filozofskog fakulteta od Sekretarijata za kulturu gradske uprave, kao raspisivača i naručioca konkursa izrade spomenika.
Želeći da saznaju iznos novca koji je iz budžeta Grada izdvojen za spomenik, preneo je Danas, oni su tek nakon žalbe Povereniku dobili obrazloženje da je Vlada izvršila namenski transfer novca gradskoj upravi grada Beograda, ali da grad “nema mogućnost da te informacije podeli sa javnošću”.
Ovo, smatra aktuelni Poverenik za informacije od javnog značaja, jasno ukazuje da je odgovornost i na Gradu.
“Ukoliko u odgovoru Grada, odnosno Sekretarijata stoji da su njima opredeljena sredstva i da su im sredstva upućena od strane Vlade, onda je logično da oni znaju koliki je iznos tih sredstava i da raspolažu tim podatkom, i samim tim ako raspolažu treba da ga daju shodno Zakonu o slobodnom pristupu i odluci Poverenika” rekao je za RSE Poverenik Milan Marinović.
Kako je objasnio, po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, tražilac može tražiti informaciju od svakog organa za koji pretpostavlja da njom raspolaže, bez obzira što zna da nije nastala u njegovom radu i da nije izvorno njegova.
“Ovo jeste konkretan slučaj ali nije usamljen. Često puta nam organi vlasti kažu da to nije informacija iz njihove nadležnosti, da nije nastala u njihovom radu. Međutim, poenta nije po zakonu da li je nastala u vašem radu, odnosno da li je to vaša informacija, poenta je da li vi njom raspolažete ili ne. Ako raspolaže ne može da uskrati samo zobg toga što to recimo nisu pare koji su oni opredelili, nego su to pare od Vlade distribuirane”, kaže Poverenik.
Ko po zakonu stavlja i skida oznaku 'poverljivo'
Po članu 9. Zakona o tajnosti podataka, oznaku “poverljivo” na određenu informaciju može staviti predsednik Narodne Skupštine, predsednik republike, u nekim situacijama rukovodoci organa javne vlasti ili funkcioneri, a u slučaju spomenika Stefanu Nemanji predsednik Vlade, na predlog nadležnog ministra, odnosno rukovodioca organa javne vlasti.
Oznaka “poverljivo” određuje se radi sprečavanja nastanka štete po interese Republike Srbije i može da traje ukupno pet godina, što je u slučaju spomenika Stefanu Nemanji 2023. godina.
Međutim sagovornici RSE kažu da im nije jasno kakva to šteta po interese Srbije može nastati ako se građanima otkrije koliko se njihovog novca dalo za izradu jednog spomenika.
“Ne mogu stvari ići tako da recimo ja stavim oznaku tajnosti, vi me pitate zašto je to tajna, a ja vam odgovaram zato što sam ja rekao da je to tajna, to nije logičan zakon. Dakle potrebno je da nam objasne koji je to interes ugrožen činjenicom da će poreski obveznici saznati ko je i zašto potrošio veliki iznos novca, ne vidim nijedan interes koji bi bio legitiman”, kaže Rodoljub Šabić.
Poverenik Milan Marinović sa druge strane objašnjava da ukoliko Vlada odbije da dostavi određene podatke, institucija Poverenika tu ništa ne može da učini.
„Mi da mislimo da tu informaciju ne treba dati, mi ne bi doneli odluku da se profesorima koji su podneli žalbu informacija učini dostupnim. Žalba je podneta protiv Sekretarijata za kulturu za koji mi jesmo nadležni, ali mi nismo nadležni za odluku Vlade. Ko traži informaciju od Vlade, ako ne dobije, ne može se žaliti Povereniku jer Vlada spada u krug šest najviših organa vlasti na čije odluke nema žalbe Povereniku nego može tužba Upravnom sudu”, kaže on.
Kako je objasnio, prema članu Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, u tih šest najviših organa vlasti spadaju odluke Vlade, Narodne Skupštine, Ustavnog suda, Vrhovnog kasacionog suda, Republičkog državnog tužilaštva i predsednika republike, i u slučajevima da se od ovih organa ne dobiju tražene informacije, može se pokrenuti tužba upravnog spora pred Upravnim sudom, i u tom slučaju tužba ima funkciju žalbe. Poverenik za njih nije nadležan.
Vlada međutim, prema Zakonu o tajnosti podataka ima obavezu da najmanje jednom u tri godine vrši procenu tajnosti za podatak označen stepenom "poverljivo", i Narodna skupština, predsednik republike i Vlada mogu sa pojedinih dokumenata opozvati oznaku tajnosti, bez obzira na stepen tajnosti, ako je to u javnom interesu ili zbog izvršavanja međunarodnih obaveza.
“U ovom slučaju bi 2021. godine mogao da se podnese zahtev da se izvrši procena potrebe poverljivosti i onda ovlašćeno lice može da skine oznaku poverljivo ako utvrdi da više nema razloga za to” rekao je Poverenik za informacije od javnog značaja za RSE.
RSE je upravi Grada Beograda kao i Vladi Srbije poslao pitanja zbog čega su informacije o ceni spomenika Stefanu Nemanji proglašene tajnim, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovore.
Netransparentnost kao manir vlasti u Srbiji
Netransparentno trošenje novca iz budžeta, delimično i potpuno sakrivanje informacija koliko se i na šta troši novac građana, postao je manir vlasti u Srbiji, smatra pravnik Rodoljub Šabić.
“To je ružan manir i definitivno delegitimizuje vlast. Ne možete vi ni u jednoj relaciji, ni u običnom životu da disponirate tuđim novcem i da smatrate da niste u obavezi da polažete račun”, kaže on.
Netransparetnost vlasti došla je do izražaja i tokom pandemije, kada je u celom svetu počela trka za nabavkom respiratora i medicinske opreme.
Tako je dan uoči proglašenja vanrednog stanja u Srbiji u martu predsednik Aleksandar Vučić na konferenciji za medije rekao da “opremu nabavlja kako zna i ume”.
“Nemojte više da me pitate kako nabavljam respiratore. Evo, nabavio sam još 50 od jutros, a nigde vam ne piše nabavka. Šta vas briga kako. Snalazim se. Pa me gonite jednog dana što sam narodu nabavljao respiratore", naveo je tada Vučić.
Mesec dana kasnije, predsednica Vlade Ana Brnabić obećala je građanima Srbije da će podatke o respiratorima izneti javnosti nakon vanrednog stanja.
Koliko je u narednim mesecima Srbija respiratora nabavila, koji su to respiratori i koliko su oni koštali građane Srbije, do danas se zvanično ne zna. RSE je od Ministarstva finansija i Uprave carina tražio podatke o nabavci respiratora, ali ih do danas nije dobio i nakon žalbe Povereniku i žalbe Upravnoj inspekciji Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.
Ista situacija je i kada je u pitanju nabavka oružja od Rusije ili Kine. Svi detalji u vezi sa kupovinom oružja ili donacijama iz Ruske Federacije označeni su tajnim od strane Ministarstva odbrane, a Radio Slobodna Evropa je zbog odbijanja Ministarstva odbrane da dostavi tražene podatke u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja uputio žalbu Povereniku.
Isto tako nepoznata je i cena kineskih dronova koje je kupila Srbija, a koji su u julu 2020. prikazani na Vojnom aerodromu u Batajnici. Na pitanje novinarke RSE o ceni dronova, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je naveo da se taj podatak drži u tajnosti.
Tajnim su označeni i detalji zajedničkog projekta Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i kineske kompanije Huavej (Huawei) u okviru kojeg su u glavnom gradu Srbije postavljene sigurnosne kamere nove generacije za video nadzor.
Takođe, izostanak transparentnosti je naročito kritikovan kada je u pitanju i državno pomognuti projekat „Beograd na vodi“, u okviru kojeg je podignut i sam spomenik Stefanu Nemanji, u kojem je Srbiji partner kompanija Eagle Hills iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Taj projekat je proglašen „projektom od nacionalnog značaja“.
