Dostupni linkovi

Reforme u Vatikanu pod pritiskom skandala


Papa Franja tokom božićnog obraćanja Urbi et Orbi, 25. decembar 2020.
Papa Franja tokom božićnog obraćanja Urbi et Orbi, 25. decembar 2020.

Pod pritiskom finansijskih skandala i zloupotreba u Rimokatoličkoj crkvi, ali i manjka prihoda usled pandemije, papa Franja je ubrzao reformu administracije Vatikana i njegovih finansija koju je postavio u središte svog mandata, pišu svetski mediji.

Pooštravanje kontrole

Papa Franja izdao je novi dekret za transparentnije upravljanje dobrotvornim fondovima i pooštravanje kontrole finansija Vatikana posle skandala s kupovinom luksuzne nekretnine u Londonu, ukazuje Rojters (Reuters).

Uredba objavljena u ponedeljak, 28. decembra, ponajviše je usmerena na Državni sekretarijat, ističe Rojters, dodajući da se taj najvažniji deo vatikanske administracije mora odreći upravljanja fondovima, investicijama i nekretninama, dok će biti pod nadzorom dve druge ekonomske službe.

Vatikanski Državni sekretarijat je 2014. uložio oko 200 miliona evra kao partner u poslu kupovine luksuzne zgrade u Londonu, u okviru čega je platio desetine miliona evra naknada posrednicima, navodi Rojters, dodajući da je istraga o londonskom poslu dovela do suspenzije pet zaposlenih u Vatikanu, od čega četiri iz Sekretarijata.

Imovina Državnog sekretarijata prebačena je u odeljenje pod nazivom Uprava dobara Svete Stolice, a nadgledaće je Sekretarijat za ekonomiju.

Državni sekretarijat takođe gubi kontrolu nad fondom Petrov novčić u koji vernici uplaćuju sredstva i koji ima za cilj da pomogne papi da upravlja Crkvom i finansira njene dobrotvorne organizacije. Taj fond je, kako navodi Rojters, korišćen za pokrivanje budžetskog deficita, ali je njegova reputacija urušena posle navoda da je korišćen za sporne investicije, poput one u Londonu.

Loše upravljanje i nekompetencija

Poslednje papine promene su odgovor na krivičnu istragu o višegodišnjim navodima da je Državni sekretarijat Vatikana loše upravljao donacijama i investicijama, što je dovelo do desetina miliona evra gubitaka, ističe Asošiejtid pres (Associated Press).

Skandal s luksuznom stambenom zgradom u londonskoj četvrti Čelsi je, kako navodi AP, razotkrio nesposobnost vatikanskih velikodostojnika u upravljanju novcem, budući da su odustali od prava glasa u tom poslu i pristali da plaćaju prevelike naknade Italijanima koji su u poslovnim krugovima bili poznati po sumnjivim poslovima.

Franjina odluka je ponižavajući udarac statusu Državnog sekretarijata kao najmoćnije kancelarije Svete stolice, ocenjuje AP uz konstataciju da je ta služba svedena na nivo svakog drugog odeljenja u Vatikanu koje mora da predloži budžet koji drugi odobravaju i nadgledaju.

Ishod je u suštini ono što je godinama tražio kardinal Džorž Pel (George Pell), prvi Franjin ministar ekonomije koji se sukobio s Državnim sekretarijatom zbog njegovih finansijskih reformi i napora da dobije kontrolu nad neprijavljenim fondovima te službe.

Pel je morao da odustane od reformskih napora 2017. zbog suđenja za seksualno zlostavljanje u rodnoj Australiji, ali je na kraju oslobođen. Nedavno je za AP rekao da oseća rasterećeno pošto je otkrivena nepravda koju je pokušao da razotkrije.

Deficit

Papa Franja ubrzao je dugo planirane reforme finansija Vatikana, posle pritiska finansijskih skandala koji su narušili ugled Katoličke crkve, ali i pandemije koja je smanjila njene prihode, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal) uz ocenu da su najavljene promene relativno skromne, mada vatikanski zvaničnici kažu da predstoje bolnije mere, uključujući prodaju finansijske imovine.

Franja je ove godine centralizovao upravljanje investicijama koje su ranije kontrolisali službenici u različitim kancelarijama i doneo nova pravila o nabavkama kako bi uštedeo novac i sprečio korupciju, ukazuje američki list, dodajući da zvaničnici Vatikana rade i na uspostavljaju odbora spoljnih stručnjaka koji će postaviti finansijske i etičke smernice za investicije Svete stolice, što je jedinstveni pristup bez presedana u savremenom papinstvu.

Očekuje se da će u ovoj godini deficit Svete stolice porasti na čak 100 miliona evra uz budžet od oko 300 miliona evra, što uglavnom odražava niži prihod od zakupa komercijalnih nekretnina, turizma i doprinosa katoličkih vernika. Prema podacima Sekretarijata za ekonomiju, deficit Svete stolice poslednjih godina je bio između 60 i 70 miliona evra, da bi 2019. bio smanjen na 11 miliona evra, zahvaljujući finansijskim ulaganjima i prodaji nekretnina.

Sam Vatikan obično ima suficit, uglavnom zahvaljujući svojim muzejima koji ostvaruju profit preko 40 miliona evra godišnje, ali s obzirom na to da su muzeji tokom 2020. zatvoreni na nekoliko meseci zbog pandemije, očekuje se da će i Vatikan ove godine imati deficit od miliona evra.

Sveta stolica je ranije deficit pokrivala desetinama miliona evra doprinosa od Vatikana, Vatikanske banke i donacija. Fond Petrov novčić dugo je predstavljan kao način da se finansiraju papini dobrotvorni projekti, ali Volstrit džurnal ukazuje na svoj izveštaj od pre godinu dana da se samo 10 odsto prikupljenih sredstava koristi za dobročinstva, dok većina ide za pokrivanje deficita.

Skandal ubrzao reforme

Finansijski skandal u koji je umešan Državni sekretarijat dao je novi podstrek Franjinom programu reformi, piše Njujork tajms (The New York Times), ukazujući da je Franja reforme administracije Vatikana i njegovih finansija stavio u središte svog papinstva, ali se njihovo sprovođenje pokazalo kao značajan izazov, delom i zbog odbijanja vatikanskih birokrata.

U preambuli novog zakona navodi se da je odluka o finansijama Sekretarijata doneta kako bi se osigurala "bolja organizacija administracije, kontrola i nadzor ekonomskih i finansijskih aktivnosti Svete stolice", "transparentnije i efikasnije upravljanje" i "jasna podela odgovornosti i funkcija".

Taj zakon, ukazuje Njujork tajms, formalizuje ono što je papa pokrenuo u avgustu, u pismu državnom sekretaru, kardinalu Pietru Parolinu, zahtevajući prenos imovine Sekretarijata na Upravu dobara Apostolske stolice.

Papa je u septembru iznenada otpustio kardinala Đovanija Anđela Bečua (Giovanni Angelo Becciu), s funkcije šefa kabineta državnog sekretarijata, zbog optužbi za korupciju u londonskom poslu s nekretninama za koje vatikanski tužioci kažu da su protraćili crkveni novac, a obogatili posrednike. Vatikanske i italijanske pravosudne vlasti nastavljaju istragu tog posla, kao i drugih finansijskih transakcija.

Papa je u novembru ponovio zahtev da Državni sekretarijat podeli svoja sredstva i imenovao komisiju koja to treba da sprovede, a novim zakonom, ukazuje Njujork tajms, Franja je dao konkretna uputstva kako će doći do tog prenosa.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG