Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) pomilovao je 15 osoba, uključujući dvojicu republikanaca koji su uključeni u istragu o ruskom mešanju u izbore 2016. i četvoricu pripadnika privatne bezbednosne kompanije Blekvoter (Blackwater) osuđene za ubistvo 14 iračkih civila.
Istovremeno, zatražio je od Kongresa, koji je usvojio stimulativni paket od 892 milijardi dolara za suočavanje sa posledicama pandemije, da izmeni ovaj zakon i utrostruči pomoć građanima.
Pomilovanje bliskih saradnika
Tramp je objavio pomilovanja, što nije neuobičajeno za odlazećeg predsednika, mada i dalje odbija da javno prizna pobedu demokrate Džoa Bajdena (Joe Biden) koji će položiti zakletvu 20. januara.
Pomilovan je Džordž Papadopulos (George Papadopoulos), bivši Trampov diplomatski savetnik za vreme kampanje 2016. koji je priznao da je lagao FBI oko kontakata sa posrednikom koji je obećao da će ga povezati sa ruskim zvaničnicima.
Papadopulos je proveo 12 dana u federalnom zatvoru, a onda pušten na uslovnu slobodu na 12 meseci tokom koje se nadzire njegovo kretanje i postupci. Tramp je osudio istragu protiv Papadopulosa kao "lov na veštice".
"Današnje pomilovanje pomaže u ispravljanju nepravde koju je Muellerov tim naneo tolikom broju ljudi," saopštila je Bela kuća.
Među pomilovanima je i holandski advokat Aleks van der Zvan (Alex van der Zwaan), zet ruskog milijardera Germana Kana. On je bio osuđen na kaznu zatvora od 30 dana i 20.000 dolara zbog laganja o kontaktima koje je imao sa zvaničnikom Trampove kampanje 2016.
Pomilovanjem Papadopulosa i Zvana, Tramp je ponovo kritikovao istragu specijalnog savetnika Roberta Mulera (Mueller), koja je utvrdila da se Rusija mešala u američke predsedničke izbore 2016., ali nije pronašla dokaze o dosluhu Trampove kampanje sa zvaničnom Moskvom.
Tramp je pomilovao u novembru svog prvog savetnika za nacionalnu bezbednost Majkla Flina (Michael Flynn), koji je priznao da je lagao FBI-ju tokom istrage o umešanosti Rusije.
Predsednik SAD je pomilovao i bivše republikanske članove Kongresa Dankana Hantera (Duncan Hunter) iz Kalifornije i Kris Kolins (Chris Collins) iz Njujorka, koji su među prvima podržali Trampovu predsedničku kampanju 2016. godine.
Kolins je bio osuđen na dve godine i dva meseca zatvora pošto je priznao da je pomogao sinu i drugima da izbegnu gubitke od 800.000 dolara na berzi kada je čuo da je propalo suđenje jednoj maloj farmaceutskoj kompaniji. Hanter je osuđen na 11 meseci zatvora nakon priznanja da je krao sredstva iz predsedničke kampanje trošeći ih za lične potrebe, poput izleta i proslave ćerkinog rođendana.
Pomilovanje pripadnika Blekvotera
U grupi pomilovanih su četiri bivša pripadnika privatne bezbednosne firme Blekvoter, koje je angažovala američka vlada, osuđena za masakr 2007. u Bagdadu u kome je stradalo 14 iračkih civila, među njima i dvoje dece, što je izazvalo međunarodne osude zbog upotrebe plaćenika u ratnim zonama, prenosi Gardijan (Guardian).
Federalni sudija je odbacio inicijalnu istragu, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo u Iraku, da bi tadašnji potpredsednik SAD Bajden obećao novi postupak koji je okončan 2014. osudom četvorice članova Blekvotera po optužnici da su prateći konvoj američke ambasade da su ničim izazvani započeli napad na masu na trgu u Bagdadu koristeći snajpere, mitraljeze i bacače granata.
Odbrana je tvrdila da su njihovi klijenti uzvratili vatru nakon što su im irački pobunjenici postavili zasedu.
Masakr na trgu Nisur bio je jedna od najnižih epizoda invazije i okupacije Iraka pod vodstvom SAD, ocenjuje Gardijan.
FBI-jevi istražitelji koji su posetili mesto događaja narednih dana, opisali su ga kao „Mi Laj masakr u Iraku“ - referencu na čuveno ubistvo seljaka od strane američkih trupa tokom rata u Vijetnamu, zbog kojeg je osuđen samo jedan vojnik.
Bela kuća je navela juče da su sve četvoro pomilovanih bivši vojnici, koji su dugo godina služili naciji.
U poslednjim nedeljama svog predsedništva Tramp koristi svoju izvršnu vlast da nagradi osobe koje su mu verne i druge o koje se po njegovom uverenju ogrešio pravni sistem pristrasan protiv njega i njegovih saveznika, ocenjuju svetske agencije
Demokrate su kritikovale pomilovanja navodeći da je Tramp postavio vernost njemu iznad svega ostalo - pravne države, demokratije i pravde.
On je prethodno pomilovao 28 osoba i smanjio kazne za 16 njih, a očekuje se da će doneti još takvih odluka pre odlaska sa funkcije.
Uobičajeno je da predsednici SAD-a pomiluju političke prijatelje i saveznike na kraju svog mandata. Tako je Barak (Barack) Obama pomilovao 212 lica i smanjio kazne za 1.715, dok je Džordž Buš mlađi (George W. Bush) oslobodio 189 lica, a umanjio kazne u 11 slučajeva.
Tramp traži 2.000 ili 4.000 po paru Amerikanaca
Istovremeno, Tramp je pozvao Kongres SAD-a da izmeni i dopuni zakon o paketu pomoći od 892 milijarde dolara ugroženima pandemijom korona virusa, tako što bi se utrostručile isplate građanima.
"Tražim od Kongresa da izmeni ovaj zakon i poveća smešno niskih 600 do 2.000 ili 4.000 dolara po paru," rekao je Tramp u video snimku objavljenom na Tviteru. "Takođe tražim od Kongresa da se odmah reši rasipničkih i nepotrebnih stavki ovog zakona ili da mi pošalje odgovarajući zakon," kazao je američki predsednik.
"Pre nekoliko meseci, Kongres je započeo pregovore o novom paketu kako bi hitno dobio pomoć američkog naroda. To je trajalo unedogled", dodao je.
"Međutim, račun koji sada planiraju da vrate na moj sto mnogo se razlikuje od predviđenog. Zaista je sramota."
"Međutim, zakon koji planiraju da ponovo pošalju na moj sto se umnogome razlikuje od očekivanog. To je zaista sramota", naveo je Tramp.
"Zove se COVID-ov paket za pomoć, ali on nema gotovo nikakve veze s COVID-om", rekao je.
Naime, u ovaj zakonski paket uključeno je i 1,4 hiljade milijardi dolara za finansiranje američke vlade u fiskalnoj 2021., što znači da bi u slučaju Trampovog veta moglo da dođe do delimične blokade njenog funkcionisanja.
Paket pomoći od 900 milijardi dolara uključuje jednokratne uplate od 600 dolara za većinu Amerikanaca, ali Tramp smatra da tu cifru treba uvećati na 2.000 dolara za pojedince i 4.000 dolara za parove.
Očekivalo se da će Tramp, koji napušta predsedničku 20. januara, potpisati zakon nakon njegova izglasavanja u Kongresu u ponedeljak. Međutim, on je kritikovao paket pomoći kao "rastrošan" jer predviđa pomoć i drugim zemljama, dodajući da bi taj novac trebalo preusmeriti Amerikancima.
"Ovaj paket sadrži 85,5 miliona dolara za pomoć Kambodži, 134 miliona dolara za Burmu, 1,3 milijarde za Egipat i egipatsku vojsku, koja će kupiti gotovo isključivo rusku vojnu opremu, 25 miliona za demokratiju i rodne programe u Pakistanu, 505 miliona dolara za Belize, Kostariku, El Salvador, Gvatemalu, Honduras, Nikaragvu i Panamu", poručio je Tramp.
Postavio je i pitanje zašto Kenedi Centar (Kennedy) za izvođenje umetnosti u Vašingtonu, treba da primi 40 miliona dolara kada nije otvoren, te zašto je više od milijardu dolara dodeljeno muzejima i galerijama u američkoj prestonici.
"Tražim od Kongresa da odmah ukloni rasipničke i nepotrebne delove i da mi pošalje primere zakon. U protivnom, sledeća administracija će donositi paket mera za pomoć. A možda ću ta administracija biti ja", poručio je Tramp i dalje ne odustajući od neutemeljenih tvrdi da je pobednik predsedničkih izbora u novembru.
Republikanci zatečeni Trampovim stavom
Republikanci su zatečeni Trampovim stavom, prenosi CNN. Jedan bliski saradnik vođstva republikanaca u Kongresu kazao je za ovu TV mrežu da nije očekivao ovakav potez američkog predsednika. On je podsetio da je ministar finansija Stiven Mnučin (Steven Mnuchin) pregovarao o pomenutom paketu pomoći sa čelnicima Kongresa.
Mnučin je u utorak pozdravio usvajanje zakona.
Republikancima, koji su nekoliko meseci vodili teške pregovore sa demokratama o ovom paketu pomoći, bilo je bitno da on bude usvojen pre dodatnih izbora za dva senatora u Džordžiji kako bi povećali svoje šanse. Ukoliko osvoje jedan od ova dva mandata, zadržaće većinu u Senatu.
Više izvora Predstavničkom domu i Senatu je reklo za CNN da Trampova pretnja neće dovesti do ponovnog pregovaranja o ovom zakonu.
Nejasno je šta će se dalje dešavati jer zakon još nije ni poslat Trampu na potpisivanje. Tramp, koji je ranije najavljivao da će potpisao zakon, nije pominjao veto u sinoćnjem obraćanju, možda i zato što je paket pomoći usvojen sa dvotrećinskom većinom u Kongresu, koliko je potrebno i za poništenje eventualnog predsedničkog veta.
Moguće je da Tramp uloži veto, potvrdi ovaj zakon, ili da sačeka 10-tak dana, onda bi se pomenutim aktom pozabavio novi saziv Kongresa gde će u Predstavničkom domu demokrate imati tesniju većinu.
Pojedini kongresmeni su podržali Trampov poziv za povećanjem iznosa pomoći građanima. I pojedini demokratski kongresmeni, pre svega iz redova progresivnih traže uvećanje te sume.
Istovremeno, predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelozi (Nancy Pelosi), napisala je na Tviteru da su republikanci u više navrata odbijali da kažu koju sumu novca Tramp želi da se uplati građanima.
"Napokon, predsednik je pristao na 2.000 dolara. Demokrate su spremne da to jednoglasno usvoje ove sedmice. Uradimo to!"
Nejasno je šta se desiti ukoliko zakon bude blokiran. Američka vlada ima na raspolaganju sredstva za funkcionisanje do 28. decembra.
Facebook Forum