Dejtonski sporazum moguće je promeniti samo uz saglasnost sva tri konstitutivna naroda i dva entiteta u Bosni i Hercegovini (BIH), izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kako se navodi u saopštenju Predsedništva Srbije nakon sastanka Vučića sa predsedavajućim Predsedništva BIH Miloradom Dodikom 14. decembra u Beogradu, predsednik Srbije zatražio je “da se prekine sa pretnjama ukidanjem Republike Srpske (RS)”.
“Republika Srbija smatra da je Dejtonski sporazum moguće promeniti samo uz saglasnost sva tri konstitutivna naroda i dva entiteta, uz činjenicu da Republika Srbija poštuje teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i ni na koji način ga nije i neće narušavati, ali zahteva da se prekine sa pretnjama ukidanjem i nestankom Republike Srpske, jer je Republika Srpska ustavna kategorija Bosne i Hercegovine, proizašla iz dogovora o miru tri konstitutivna naroda i potvrđena u Dejtonu”, saopštio je predsednik Srbije.
U saopštenju se ne precizira na čije pretnje se predsednik Srbije poziva u svojoj izjavi.
Dodaje se i da je Dodik predsednika Srbije obavestio o, kako se navodi u saopštenju, političkim napadima na Republiku Srpsku i pokušajima njenog urušavanja i uputio jasne zahteve i molbe Republici Srbiji.
Navedeno je da Vučić zahteve Dodika smatra legitimnim i da ga je zamolio da ih upotpuni u narednim nedeljama. Vučić je ocenio i da odnosi Srbije i Bosne i Hercegovine moraju da budu unapređeni kroz značajnije ekonomske integracije i povezivanje ljudi, dodaje se u saopštenju.
Navedeno je da je Srbija Republici Srpskoj pomogla značajnim finansijskim sredstvima, poslednji put u iznosu od 20 miliona evra, i da će nastaviti da pruža ekonomsku i finansijsku podršku narodu u Republici Srpskoj.
Takođe se dodaje da je Vučić u svom odgovoru predsedavajućem Predsedništva Bosne i Hercegovine istakao da Srbija neće zatvarati granicu za ljude iz Republike Srpske, bez obzira na epidemiološku situaciju u Srbiji i RS.
Saopšteno je i da su Vučić i Dodik na sastanku u Beogradu dogovorili konkretne akcije po pitanju izgradnje kompleksa Jasenovac-Donja Gradina na teritoriji Republike Srpske.
U ponedeljak 14. decembra 2020. obeležava se 25 godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma u Parizu kojim je okončan troipogodišnji rat u Bosni i Hercegovini.
U prethodnom periodu pojedini predstavnici međunarodne zajednice i politički analitičari iznosili su i mišljenje da je Dejtonski sporazum ispunio svoju funkciju i da bi ga na neki način trebalo redefinisati.
Američki ambasador u Bosni i Hercegovini (BiH) Erik Nelson (Eric Nelson) izjavio je da je vreme da se sporazum redefiniše i naprave naredni koraci ključni za budućnost.
“Kako bismo to uradili moramo unaprediti sporazum (Dejtonski), jer namera nije nikada bila da on bude večan. Njegovi nedostaci moraju i mogu biti popravljeni“, rekao je Nelson u sarajevskoj Vijećnici 12. decembra na svečanoj ceremoniji uoči 25. godišnjice od potpisivanja Dejtonskog sporazuma.
On je naglasio da je Dejtonski sporazum održao mir i omogućio BiH da krene ka Evropskoj uniji (EU) i da građani BIH zaslužuju svetliju budućnost u stabilnoj, prosperitetnoj i demokratskoj BiH, članici evroatlantske zajednice, a da će Sjedinjene Američke Države podržavati ta zalaganja.
Uz pomoć administracije Sjedinjenih Američkih Država od 1. do 21. novembra 95. održana je mirovna konferencija u američkoj vojnoj bazi kod Dejtona u Ohaju, gde je dogovoreno da Bosna i Hercegovina ima dva entiteta - Federaciju BiH i Republiku Srpsku. Učesnici konferencije bili su tadašnji predsednici BiH, Srbije i Hrvatske, Alija Izetbegović, Slobodan Milošević i Franjo Tuđman, kao i glavni američki posrednik Ričard Holbruk (Richard Hoolbruke) i američki general Vesli Klark (Wesley Clark). Nakon parafa u Dejtonu, sporazum je zvanično potpisan u Parizu 14. decembra.
