Ukoliko političke partije na Kosovu ne postignu konsenzus po pitanju kandidata za predsednika države, najverovatnije slede novi izbori, ocenjuju analitičari Donika Emini i Artan Muhadžiri (Muhaxhiri).
Navode da će, uzimajući u obzir dešavanja u poslednjih nekoliko meseci na Kosovu, većina parlamentarnih političkih partija, osim pokreta Samoopredeljenje, pokušati da postigne politički dogovor kako bi se izbegli izbori.
Pitanje izbora novog predsednika Kosova je sve aktuelnije jer predsednica Skupštine Kosova Vjosa Osmani funkciju predsednice države može da obavlja najduže šest meseci.
Osmani je dužnost preuzela 5. novembra kada je Hašim Tači (Hashim Thaci) podneo ostavku jer su Specijalizovana veća protiv njega potvrdila optužnicu za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Za sada je Alijansa za budućnost Kosova (ABK), koja je deo vladajuće koalicije, jedina partija koja je u javnost izašla sa konkretnim imenom za kandidata predsednika - predložen je njihov lider Ramuš (Ramush) Haradinaj.
Ranije je Isa Mustafa, lider Demokratskog saveza Kosova (DSK), partije koja je na čelu vladajuće koalicije, izjavio da će početkom decembra biti organizovan sastanak sa predstavnicima političkih partija na kome će se razgovarati o poziciji predsednika. Kako je rekao, "bolje rešiti to pitanje sada", nego ići na vanredne izbore. Ova partija još nije prihvatila Haradinaja kao kandidata budućeg predsednika.
U međuvremenu, i opoziciona Demokratska partija Kosova (DPK) je saopštila da će ponuditi svog kandidata za predsednika, i da će glasovi te partije ići jedino njihovom kandidatu.
Kako do predsednika?
Izvršna direktorka organizacije CiviKOs iz Prištine, Donika Emini, za Radio Slobodna Evropa (RSE) navodi da je pitanje izbora predsednika Kosova uvek bilo osetljivo i da je upravo izbor predsednika bio propraćen nekom vrste krize.
Trenutno je, kaže, pitanje izbora novog predsednika Kosova još složenije jer je Vlada krhka, dok između Demokratskog saveza Kosova, Alijanse za budućnost Kosova i Demokratske partije Kosova postoji političko rivalstvo.
Ipak, Emini navodi da su već poslati neki signali o mogućem postizanju dogovora, odnosno da se DSK odrekne pozicije predsednika Kosova budući da su na čelu vlade. Da bi Vlada opstala, potrebna je podrška veće političke partije, u ovom slučaju Demokratske partije Kosova, kaže ona. Ta partija, međutim, nije objavila kandidata za predsednika.
„Jasno je da čak ni unutar stranke (DPK) nema kohezije, kompromisa u odnosu na kandidata DPK za predsednika. Činjenica da je Zakon o ekonomskom oporavku usvojen (glasovima DPK) i usklađen sa DSK, daje naznake da ih mogu podržati (Vladu), ali samo ako DPK dobije mesto predsednika. Na drugoj strani je Haradinaj, koji je sebe proglasio kandidatom (za predsednika). To je njegovo pravo kao lidera političke stranke, ali to uzrokuje unutrašnje probleme. Ipak mislim da se ovaj problem može rešiti, jer ni ABK, ni bilo kojoj drugoj partiji koja je trenutno protiv Samoopredeljenja, ne odgovaraju novi izbori “, navodi ona.
Politički analitičar Artan Muhadžiri smatra da će pitanje izbora predsednika biti deo velikog paketa političkih sporazuma, u kontekstu potencijalnih koalicija, imajući u vidu da ni jedna politička partija ne dominira.
On ocenjuje da će političke partije morati da postignu kompromis kako bi se pronašlo rešenje po pitanju izbora novog predsednika.
Muhadžiri podseća da je DSK do sada bio konstruktivan, te da je pozvao političke partije na razgovore.
„Tvrdnje Ramuša Haradinaja da će biti predsednik države su nerealne jer nemaju (ABK) jaku poziciju među političkim spektrom, posebno u Skupštini Kosova. Što se tiče DPK, ona je destabilizovana zbog odlaska (njihovog lidera Kadrije) Veseljija u Hag. Oni trenutno nisu jedinstveni da odlučuju o imenu kandidata za predsednika", smatra Muhadžiri.
Potreba za sporazumom pre imena kandidata
Zvaničnici Demokratske partije Kosova već su upozorili da njihovi poslanici u Skupštini Kosova neće glasati za kandidata za predsednika koga predlože partije iz vladajuće koalicije.
To je za RSE potvrdio i portparol DPK Avni Bitići (Bytyci).
„Nekoliko puta smo jasno stavili do znanja da je besmisleno kao opozicija da glasamo za kandidata koji dolazi iz vladajuće koalicije. Ako stranke koje su parlamentarna većina zahtevaju naš glas, onda predlog mora da bude iz DPK. Demokratska partija Kosova ima mnogo imena koja bi bila pogodna za kandidata za predsednika zemlje. Međutim, imajući u vidu da ne postoji saglasnost sa drugim parlamentarnim strankama, nismo došli do faze da nekog kandidujemo ili predlažemo imena“, naglasio je on.
Sa druge strane, premijer Kosova Avdulah (Avdullah) Hoti je 3. decembra na jednoj konferenciji za novinare rekao da će uskoro biti organizovan okrugli sto na kome će političke partije razgovarati o pronalaženju rešenja po pitanju izbora novog predsednika.
„Sada svaka od političkih partija ima određeni stav. Videćemo koji su predlozi političkih partija. Znamo predlog ABK-a. Sada je na redu DPK. Verujem da će narednih dana biti organizovan okrugli sto i videćemo kako ćemo dalje “, rekao je Hoti.
Ukoliko se na taj način ne postigne dogovor, Hoti nije isključio mogućnost vanrednih izbora. On je, međutim, kategorično negirao opciju podnošenja ostavke na mesto predsednika Vlade Kosova.
Dileme političkih partija
Donika Emini smatra da bi, zarad demokratije, trebalo da budu održani novi izbori.
„To je zato što govorimo o izboru predsednika, o ostalim unutrašnjim i spoljnim procesima kroz koje prolazi Kosovo, kao i o proširenju koalicije po drugi put, odnosno promena vlasti bez izbora je težak udarac za demokratiju. Međutim, uzimajući u obzir okolnosti na Kosovu, verovatnije je da će doći do približavanja stavova ovih političkih partija kako bi se izbegli izbori, jer oni ne odgovaraju nijednoj od tih partija“, navodi Emini.
Takođe, politički nalitičar Artan Muhadžiri ocenjuje da većina parlamentarnih partija ne želi vanredne izbore jer se nalaze u složenoj situaciji, te nemaju garancije da mogu da pobede na izborima.
„Dakle, mislim da će učiniti sve što je potrebno da se rešenje potraži izvan izbornog procesa. Ako dominiraju politička tvrdoglavost i uski interesi, onda bismo sigurno trebali izaći na birališta i razjasniti političke moći svake stranke, a zatim započeti novi proces. Međutim, takav pristup povlači mnoga pitanja, jer će sve zavisiti od izbornog rezultata. Posebno DPK i DSK imaju mnogo dilema i znakova pitanja", kaže on.
Na osnovu Ustava Kosova, predsednik se bira u Skupštini na petogodišnji mandat tajnim glasanjem. Za izbor predsednika potrebno je dve trećine glasova od ukupnog broja poslanika, odnosno 80 od 120.
U slučaju da se predsednik ne izabere u prva dva kruga, organizuje se treći krug glasanja kada od dva kandidata predsednik postaje onaj koji je dobio većinu glasova svih prisutnih poslanika. U slučaju da se ni tada ne izabere predsednik (usled nedostatka kvoruma na primer), Skupština se raspušta i raspisuju se novi izbori koji moraju da budu održani u roku 45 dana.
