Mali kolektiv disidentskih umetnika i aktivista na Kubi organizovao je redak protest u toj zemlji, iznudivši razgovor s vladom pre nego što su komunističke vlasti krenule u ofanzivu uz optužbe o američkim plaćenicima.
Pokret San Isidro je prerastao u pokretačku snagu borbe protiv cenzure i represije na Kubi, dok postavlja pitanje da li čvrsto kontrolisana kulturna politika koju je postavio Fidel Kastro (Castro) može preživeti u digitalnom dobu, pišu svetski mediji.
Protest i odgovor vlade
Komunističke kubanske vlasti su tokom vikenda preko državnih medija pokrenule sveopšti retorički napad na redak protest za slobodu izražavanja, tvrdeći da je deo napora SAD da podstaknu ustanak, ističe Rojters (Reuters).
Ispred kubanskog Ministarstva kulture u petak, 27. novembra, okupilo se oko 300 kreativaca zbog represije vlasti protiv pokreta San Isidro koji okuplja disidentske umetnike i aktiviste, formiran pre dve godine kao protest zbog ograničenja slobode izražavanja.
Protest je održan u petak pošto su vlasti dan ranije upale u sedište pokreta u okrugu San Isidro u Staroj Havani, prekidajući štrajk glađu nekolicine aktivista zbog pritvorenog člana pokreta, repera Denisa Solisa koji je u novembru osuđen na osam meseci zatvora pod optužbom za nepoštovanje, navodi Rojters i ukazuje da je protest počeo da privlači međunarodnu pažnju.
Protestni skup je završen u subotu pre zore, tek pošto su se zvaničnici sastali s 30 demonstranata i dogovorili nastavak razgovora, kao i da se hitno razmotri slučaj uhapšenog repera. Vlasti su, dodaje Rojters, takođe pristale da se obezbedi da nezavisni umetnici u budućnosti ne budu uznemiravani.
Međutim, samo nekoliko sati kasnije, vlada je pozvala otpravnika poslova u ambasadi SAD Timotija Zunjiga-Brauna (Timothy Zúñiga-Brown) da protestuje zbog "dubokog mešanja u unutrašnje stvari Kube", dok je državna televizija emitovala 90-minutnu specijalnu emisiju s napadom na repera i druge disidentske umetnike, prikazujući njihovu interakciju s američkim diplomatama i emigrantima u Majamiju.
'Imperijalistički rijaliti'
Posle protesta i sastanka umetnika sa zamenikom ministra kulture, kubanska vlada je raspršila nade aktivista kojima je obećan dijalog o slobodi izražavanja i hitno preispitivanje slučaja zatvorenog repera, ukazuje televizija NBC.
Pored, kako navodi NBC, baražnih napada na državnoj televiziji, internet sajtovima i društvenim medijima s optužbama da su članovi San Isidra "plaćenici" koje pomaže vlada SAD, u Havani je održan veliki provladin skup na kojem je predsednik Migel Dias-Kanel (Miguel Diaz-Canel) rekao da se vodi "strateški, nekonvencionalni rat za uništavanje revolucije". On je prethodno proteste umetnika i aktivista nazvao "farsom" i "imperijalističkim rijalitijem" iza kojeg stoje SAD.
Dias-Kanel je rekao da Trampisti, misleći na administraciju predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) i "antikubanska mafija koju sad čine Trampisti", misleći na kubanske Trampove pristalice u Majamiju, "imaju agendu da do kraja godine, revolucije u Kubi, Nikaragvi i Venecueli moraju pasti". Govor je završio uzvikujući s okupljenima revolucionarni slogan iz 60-ih "Kuba da, Jenkiji ne" koji je, kako navodi američka televizija, sada izgubio na snazi.
Ipak, za četvrtak je i dalje zakazan sastanak ministra kulture i umetnika. Međunarodno poznata umetnica Tania Brugera (Bruguera), koja je u petak bila na sastanku sa zamenikom ministra kulture, rekla je u ponedeljak, 30. novembra, da ministar kulture više nije odgovarajući sagovornik jer je prekršio dogovore sa sastanka i tražila da Dias-Kanel vodi razgovore.
Kastrova kulturna politika u digitalno doba
Redak javni protest umetnika i aktivista pokrenuo je pitanje da li je kubanska kulturna politika zasnovana na poznatim rečima Fidela Kastra upućenim umetnicima, piscima i intelektualcima 1961. godine "Unutar revolucije sve; protiv revolucije, ništa", može preživeti doba interneta, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Većina okupljenih na protestu u Havani, organizovanom zbog reakcije policije na štrajk glađu, prema navodima britanskog lista, ima istoriju aktivizma na društvenim mrežama i godinama izražava nezadovoljstvo zbog, kako navode, zagušujuće kontrole jednopartijskog sistema nad umetnošću.
I sama poslednja epizoda ispoljavanja nezadovoljstva je počela pre tri nedelje kada je reper Solis uživo prenosio obračun s policajcem koji je ušao u njegovo dvorište. On je vređao policajca, psovao lidera Komunističke partije Raula Kastra i izrazio podršku Trampu. Uhapšen je nekoliko dana kasnije, a optužen i osuđen na osam meseci zatvora za manje od nedelju dana.
Tehnološki potkovan kolektiv San Isidro, čiji je Solis član, redovno izvodi dramatične aktivnosti za promociju slobode izražavanja prkoseći vlastima koje ga, kako ukazuje list, smatraju delom američkih napora za rušenje vlade zajedno s nezavisnim internet portalima na Kubi i najmanje pet platformi koje dopiru do te zemlje iz inostranstva.
Pre nego što se desetak članova pokreta i pristalica okupilo u sedištu grupe posle zatvaranja Solisa, a šest stupilo u štrajk glađu, San Isidro je objavljivao poruke o uhapšenom reperu, navodi Fajnenšl tajms i ukazuje da je protest dobio podršku iz Vašingtona, kubanskih emigranata u Majamiju, nekoliko drugih vlada i organizacija poput Amnesti internešnala (Amnesty International).
'Zahtevamo pravo da imamo prava'
San Isidro kao savez hip-hop muzičara, pisaca, međunarodno poznatih umetnika i aktivista, izrastao je u pokretačku snaga protiv cenzure i represije na Kubi, ocenjuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal), dodajući da su mu se pridružili i obični Kubanci, kao i neke od vodećih umetničkih ličnosti Kube, uključujući uticajnog filmskog režisera Fernanda Peresa (Perez) i poznatog glumca Horhea Perugorija (Perugorria).
"Zahtevamo pravo da imamo prava… Pravo na slobodno izražavanje, slobodno stvaranje, pravo da se ne slažemo", rekla je mlada pesnikinja Katerina Bisket (Katherine Bisquet) čitajući manifest aktivista uz svetlost mobilnih telefona ispred ministarstva u petak uveče.
Demonstracije u petak zbog nasilnog hapšenja članova umetničkog kolektiva dan ranije bile su možda najveći miran protest otkako je Kastro preuzeo vlast 1959. godine na Kubi gde su protesti inače veoma retki, piše američki list, ukazujući da protest ističe sve veće nezadovoljstvo mladih ostrvskih umetnika.
Kubanska totalitarna kontrola suočava se sa sve većim izazovima manje od dve godine pošto je dozvolila internet usluge za mobilne telefone, čime su aplikacije za društvene medije postale oruđe za organizovanje spontanih protesta i razmenu informacija o hapšenjima, navodi Volstrit džurnal, dodajući da je arhipelag nezavisnih medija, galerija i umetničkih kolektiva procvetao poslednjih godina, čemu je pomoglo kratkotrajno otvaranje SAD prema Kubi za vreme administracije Baraka Obame (Barack), pre nego što ga je to naglo zaustavila Trampova administracija.
Havana je pod trostrukim pritiskom sankcija SAD, kolapsa pomoći iz Venecuele i korona virusa koji je pogodio privredu zemlju koju pokreće turizam. S dolaskom administracije Džoa Bajdena (Joe Biden), Kuba se nada ukidanju nekih sankcija SAD, ali, ukazuje list, postoje rizici. Predstavnici Bajdenovog tima rekli su da novoizabrani predsednik podržava kubanski narod u borbi za slobodu i da je poručio da Kubancima mora biti dozvoljeno "univerzalno pravo na slobodu izražavanja".
Moć umetnosti
Izgovor za upad kubanskih vlasti u umetnički kolektiv bio je korona virus, ali sama akcija puno govori o kubanskim vladarima imajući u vidu da je u to vreme blokiran pristup Fejsbuku (Facebook) i Instagramu na celom ostrvu, što ukazuje da uopšte nije reč o pandemiji, piše Vašington post (The Washington Post) u uredničkom komentaru uz konstataciju da su vlasti nervozne zbog slobodoumnih umetnika povezanih na društvenim mrežama.
Članovi pokreta San Isidro bili su aktivni u protestima zbog uvođenja ograničenja za umetnike i muzičare Kube, pošto je vlada 2018. nametnula uredbu koja nalaže da svi koji se bave umetničkom delatnošću moraju biti procenjeni i registrovani kod državnih institucija.
Time bi, ukazuje američki list, u suštini umetnici radili u ilegali bez registracije, dok bi diktaturi dalo novi i jači metod kontrole umetničkog izražavanja i suzbijanja neslaganja.
Diktature imaju nelagodan odnos s umetnicima, piscima, izvođačima i svim kreativnim ljudima, i tirani su sasvim svesni moći kulture da pokreće ljude, ističe Vašington post citirajući sovjetskog lidera Josifa Staljina da su pisci "inženjeri ljudske duše".
Diktatori se, međutim, zavaravaju misleći da mogu da kontrolišu te duše, ocenjuje Vašington post u uredničkom komentaru i ukazuje da su poslednja dešavanja na Kubi još jedan primer moći umetnosti i slobodnog izražavanja da prkosi onima koji bi da ga unište.
Facebook Forum