Prodemokratski aktivista iz Hong Konga Džošua Vong i još dvoje njegovih kolega pritvoreni su 23. novembra nakon što su prihvatili krivicu za optužbe vezane za demonstracije ispred centrale policije tokom antivladinih protesta u Hong Kongu 2019. godine.
Vong i aktivisti Ivan Lam i Agnes Čou, izjasnili su se krivim po optužbama za organizovanje, učestvovanje i podsticanje demonstranata da se pridruže neodobrenom protestu ispred sedišta policije u junu prošle godine.
Na ročištu im je određen pritvor i očekuje se da će im kazne biti izrečene 2. decembra. Maksimalna kazna koju može da izreke prekršajni sud je tri godine.
"Nastavićemo da se borimo za slobodu, sada nije vreme da se zaustavimo i predamo u Pekingu", rekao je Vong uoči saslušanja u sudu.
Vong se istakao kao studentski vođa za vreme prodemokratskih protesta Pokreta kišobrana 2014. godine. On je među sve većem broju aktivista koji su optuženi za relativno male prekršaje od kada je Peking nametnuo Hong Kongu Zakon o nacionalnoj bezbednosti koji ograničava politički govor.
Pristalice prodemokratskog pokreta smatraju da su optužbe deo kampanje da se oni uznemiravaju i zastrašuju.
Ivan Lam je uoči ročišta rekao je da je spreman da ide u zatvor. Agnes Čou se ranije izjasnila krivom za podsticanje drugih i učestvovanje u protestima.
Skoro svakodnevni protesti u Hong Kongu počeli su u junu 2019. godine zbog spornog predloga zakona o ekstradiciji koji dozvoljava izručenja kopnenoj Kini.
Iako je zakon pod pritiskom poništen, demonstranti su nastavili da na ulicama traže više samostalnosti od Kine, više demokratije i smenu šefice Vlade Keri Lam.
Protesti su nastavljeni i u maju ove godine kada je Peking predložio, a potom kineski parlament 30. juna i usvojio zakon o nacionalnoj bezbednosti, kojim se zabranjuje "secesionistička i subverzivna aktivnost", kao i "strano mešanje i terorizam u Hong Kongu".
Policija je odgovorila nasiljem i hapšenjem više od 10.000 ljudi, a većina vodećih hongkonških aktivista i opozicionih ličnosti sada se suočava sa krivičnim gonjenjem.
Demonstracije su prestale početkom ove godine kao rezultat umora demonstranata, masovnih hapšenja i početka pandemije korona virusa.
