Dostupni linkovi

Briselske glavobolje zbog Mađarske i Poljske


Predsednica Evropske komisije Ursula von der Lejn gestikulira tokom onlajn samita lidera EU, na kojoj se razgovaralo o budžetu. Sastanak vodi iz Brisela, 19. novmebra 2020.
Predsednica Evropske komisije Ursula von der Lejn gestikulira tokom onlajn samita lidera EU, na kojoj se razgovaralo o budžetu. Sastanak vodi iz Brisela, 19. novmebra 2020.

Pregovori o budžetu Evropske unije redovno prolaze kroz napeta usaglašanja među zemljama članicama, koje su neretko imale nesuglasice oko načina kako rasporediti sredstva od budžeta. Međutim, nikad do sada razlog za neusvajanje budžeta nisu bile upravo one vrednosti na kojima se temelji evropska porodica, a što je razlog zbog kog su Mađarska i Poljska, koje je potom podržala i Slovenija, blokirale usvajanje budžeta dogovorenog polovinom godine.

Šta predstoji?

Veto se ne može oboriti, tako da se pregovori nastavljaju sve dok se ne postigne puna saglasnost, koja je o budžetu inače postignuta još u junu, ali je izostala formalna konačna odluka.

Blokirano je usvajanje višegodišnjeg financijskog okvira za period 2021-2027. koji se pregovara periodično i određuju se prioriteti za trošenje sredstava. Proces finansiranja EU se ne prekida, pošto je budžet za predstojeću 2021. je već usvojen.

Šta je prethodilo?

Nakon istorijskog dogovora u julu, koji je usledio nakon maratonskih pregovora, EU se složila o budžetu i paketu oporavka od svega 1,82 milijardi eura koji je obuhvatio preuzimanje kolektivnog duga.

Mađarska i Poljska su sada stavile veto na formalnu finalizaciju ovog paketa zato što se protive novom mehanizmu koji bi omogućio EU da preseče sredstva onim zemljama članicama za koje se utvrdi da krše principe vladavine zakona.

Nemačka kancelarka Angela Merkel, čija država predsedava Evropskom unijom do 31. decembra, je najavila nastavak pregovora sa Budimpeštom i Varšavom, ali nije dala naznake da će popustiti po pitanju mehanizma o vladavini zakona.

Naime, fokus spora među državama članicama EU je mehanizam koji bi omogućio da se obustavi finansiranje državama članicama u kojima su njene vrednosti “potpkopane ili ugrožene”, uključujući nezavisnost pravosuđa.

Mađarska i Poljska su dve članice EU koje su već godinama predmet rasprave u evropskim institucijama zbog stanja u demokratiji i vladavine prava, uključujući ovde nezavisnost pravosuđa, slobodu izražavanja i korupciju.

Evropski parlament je još 2018. pozvao Savet EU da deluje kako bi sprečio poljske i mađarske vlasti da “krše temeljne vrednosti” EU.

Kako EU štiti kršenja ljudskih prava?

Član 7 Sporazuma EU predviđa da Savet EU može utvrditi da postoji jasan rizik od ozbiljnog kršenja vrednosti EU u dotičnim zemljama. Prema istom članu, to bi moglo u kasnijoj fazi dovesti do sankcija, poput suspenzije glasačkih prava u Savetu. Međutim, ne postoji mehanizam koji bi omogućio privremenu ili potpunu suspenziju članstva.

Evropska komisija je 30. septembra izašla sa izveštajem o vladavini prava u kojem se ocenilo da Mađarska i Poljska ne ispunjavanju osnovne demokratske standarde. Zbog ovog izveštaja, mađarski premijer Viktor Orban je zatražio razrešenje Vere Jurove, evropske komesarke nadležne za evropske vrednosti i autora izveštaja.

Poljska i Mađarska su skoro usamljene, ali ne bez potpune podrške. Na njih se oslanjaju samo one zemlje članice EU čije vlasti dele iste “vrednosti”. Naime Slovenija je nedavno izašla u susret prigovorima Varšave i Budimpešte.

Zašto je Janša podržao Mađarsku i Poljsku?

Slovenački premijer Janez Janša je u pismu koji je uputio predsedniku Saveta EU Charlesu Michelu osudio mehanizam koji vezuje davanje financijskih sredstava za poštovanje vladavine prava. Prema Janšinim navodima iz ovog pisma, “samo nezavisno sudsko telo može da kaže šta je vladavina prava, ne politička većina".

Blokada usvajanja budžeta koji obuhvata i paket oporavka zbog posledica korona virusa dolazi upravo u trenutku kada se najstariji kontinent suočava sa drugim talasom pandemije COVID-19 koji je ozbiljno pogodio ekonomiju.

Kako do izlaza iz krize?

Najviši zvaničnici EU obećavaju da će nastaviti sa intenzivnim pregovorima u cilju pronalaska rešenja, međutim malo je verovatno da će dogovor biti postignut u nekom skorijem roku, jer je malo verovatno da će preostale 24 države popustiti u zahtevima da se moraju ispoštovati suštinske vrednosti, a još manje se može poverovati da će Mađarska i Poljska ubrzo popraviti stanje oko vladavine prava.

Drama oko evropskog budžeta pokazuje koliko je teško postići uslove da bi postao deo EU porodice, ali da ih više ne moraš slediti, od trenutka kad postaneš deo bloka. Postupanjem Mađarske i Poljske, upravo nedisciplinirane države sada kazne sve ostale koji nastoje da zadrže vrednosti na kojim se temelji Evropska unija.

XS
SM
MD
LG