Šefovi diplomatija Evropske unije (EU) pokušaće u utorak da postignu dogovor o zajedničkom budžetu i kriznom fondu nakon što su u ponedeljak Mađarska i Poljska na sastanku ambasadora članica ovog bloka stavile veto zbog klauzule da se pristup novcu uslovljava poštovanjem vladavine prava.
O ovom pitanju biće reči i na samitu lidera EU u četvrtak.
Ambasadori su kvalifikovanom dvotrećinskom većinom podržali mehanizam kojim se uskraćuju sredstva iz zajedničkog budžeta članicama čije vlade urušavaju demokratske standarde.
Ambasador Nemačke Mihael Klaus upozorio je da će ako se uskoro ne usvoje budžet i paket pomoći, "EU suočiti sa ozbiljnom krizom".
Međutim, nakon toga "nisu uspeli da postignu neophodnu jednoglasnost" kako bi se nastavio postupak usvajanja budžeta EU za narednih sedam godina i kriznog fonda za ekonomski oporavak od pandemije korona virusa u iznosu od 1,8 hiljada milijardi evra, napisao je na Tviteru portparol nemačke delegacije Sebastijan Fišer (Sebastian Fischer).
Ambasador Nemačke Mihael Klaus (Michael Clauss), koji je predsedavao ovim sastankom, upozorio je da će ako se uskoro ne usvoje budžet i paket pomoći, "EU suočiti sa ozbiljnom krizom".
Drugi talas korona virusa koji je zahvatio mnoge zemlje – osim rasta broja zaraženih i preminulih te velikog pritiska na zdravstveni sistem – uzdrmao je i njihove ekonomije jer su mnogi poslovi redukovani ili zatvoreni, pa im je preko potrebna pomoć.
"U situaciji kada je milionima evropskih građana i kompanija koji su na ivici bankrota potrebna pomoć EU - ovo ucenjivanje koje im (vlasti u Poljskoj i Mađarskoj) omogućava da smene sudije koje im se ne sviđaju i stave novac u svoje džepove – jeste najnesolidarniji potez koji sam ikada video u Evropskoj uniji", kazao je Danijel Freund, član Evropskog parlamenta koji je učestvovao u pregovorima o budžetu i kriznom fondu.
Manfred Veber (Manfred Weber), lider najveće narodnjačke grupacije u Evropskom parlamentu, nazvao je potez Mađarske i Poljske "neodgovornim" jer blokiraju fondove neophodne za borbu protiv najveće krize u poslednjih nekoliko decenija.
"Ako poštujete vladavinu prava, onda nemate od čega da strahujete", istakao je Veber.
Ukoliko bi se primenio mehanizam koji uslovljava dobijanje novca iz zajedničkog budžeta poštovanjem vladavine prava, Mađarska i Poljska bi mogle da ostanu bez znatnih sredstava zbog, kako smatraju u Briselu, kršenja demokratskih normi.
Evropske institucije su ustanovile pomenuti instrument da bi izvršile pritisak na desničarske vlade u Budimpešti i Varšavi da odustanu od podrivanja nezavisnosti sudstva i medijskih sloboda.
Mađarska je takođe kritikovana zbog napada na nevladine organizacije i ugrožavanja građanskih sloboda.
Varšava i Budimpešta ne odustaju
Međutim, uprkos pritiscima EU, mađarske i poljske vlasti ne odustaju od veta.
Ministar pravde Poljske Zbignjev Ziobro nazvao je ovaj mehanizam "institucionalnim i političkim porobljavanjem i radikalnim ograničavanjem suvereniteta."
"Ovo nismo želeli. Nismo zato stvorili Evropsku uniju da bi postala drugi Sovjetski Savez", naglasio je Orban.
Istovremeno, mađarski premijer Viktor Orban je istakao u prošlonedeljnom radio intervju da pomenuti instrument podseća na "ideološko ucenjivanje" koje je praktikovao Sovjetski Savez.
"Bez objektivnih kriterijuma, zasnovanih na ideologiji, oni žele da ucenjuju zemlje, a da im pri tom nije omogućeno da se brane u regularnom pravnom postupku," kazao je Orban u pomenutom intervjuu u petak.
"Ovo nismo želeli. Nismo zato stvorili Evropsku uniju da bi postala drugi Sovjetski Savez", naglasio je Orban.
EU talac podela i blokada
Kada su lideri Evropske unije na maratonskom, četvordnevnom samitu u julu dogovorili zajednički budžet do 2027. godine i obiman krizni fond - to je ocenjeno kao hrabar poduhvat i veliki iskorak u saradnji do tada neostvaren u istoriji evropskog bloka – podseća "Njujork tajms" (The New York Times).
Međutim, to jedinstvo se raspršilo u ponedeljak kada su Mađarska i Poljska stavile veto. Time se ponovo pokazala dubina podela u evropskom bloku.
Na taj način je, kako navodi "Njujork tajms", još jednom demonstrirana moć vlasti u Budimpešti i Varšavi da drže EU kao taoc o ključnim pitanjima, kao što su zaštita demokratskih vrednosti - i, istovremeno, nemoć evropskog bloka da ih zaustavi.
Orban se oseća ohrabrenim da vodi takvu politiku jer je tolerišu ostali evropski lideri, zatim nesposobnosti institucija u Briselu da sankcionišu njegovu vladu zbog kršenja zajedničkih propisa.
Od 1,8 hiljada milijardi evra, najmanje 750 milijardi je predviđeno za pomoć ekonomijama članica EU pogođenih recesijom koju je izazvala pandemija.
Ovaj ambiciozni fond je dogovoren nakon teških pregovora nacionalnih vlada i po prvi put predviđa izdvajanje evropskih obveznica, odnosno zajedničko preuzimanje tereta dugova što je istorijska i radikalna promena kojom je pokazana spremnost EU da kolektivno mobiliše resurse u kriznim vremenima.
Međutim, na insistiranje Evropskog parlamenta koji treba da odobri budžet i krizni fond, uvrštena je klauzula kojom se povezuje pristup svake države članice zajedničkom novcu sa poštovanjem vladavine prava i demokratskih normi na kojima počiva projekat evropskih integracija.
Osim kršenja demokratskih normi, Mađarska se najviše opirala većoj transparentnosti kako njena vlada troši evropske subvencije u svetlu optužbi da najveću korist od njih imaju najbliži Orbanovi politički saveznici.
Vlasti u Budimpešti i Varšavi su već duže vreme izložene kritikama Evropske komisije koje su pokrenule istragu na osnovu člana 7. Ugovora o osnivanju EU, kojim je predviđena i mogućnost suspendovanja prava glasa država članica ako se utvrdi da kontinuirano krši ključne vrednosti na kojima počiva ovaj blok.
Međutim, ta nastojanja evropskih institucija nisu urodila plodom jer je za suspenziju prava glasa neke članice potrebno da se saglase sve ostale, a Poljska i Mađarska bi uvek podržale jedna drugu.
Da li Merkelova previše popušta Orbanu?
Zvaničnici Evropske komisije se žale da nemaju na raspolaganju dovoljno instrumenata da primoraju Mađarsku i Poljsku da promene kurs. Međutim, eksperti smatraju da su odgovorni i evropski lideri, uključujući nemačku kancelarku Angelu Merkel, jer su omogućili Orbanu takvo ponašanje.
Merkelova, čija zemlja trenutno predsedava Evropskom unijom i imala je ključnu ulogu u letošnjem dogovoru, prvobitno je bila protiv povezivanja pristupa zajedničkim fondovima sa poštovanjem demokratskih normi, nastojeći da na taj način izbegne produbljivanje podela koje bi dodatno uzdrmale evropski blok u situaciji kada ga je napustila Velika Britanija.
"Ovaj veto pokazuje koja je opasnost, ili cena, po EU zato što se ranije nije suprotstavila tim režimima", ističe Danijel Kelemen (Daniel), profesor Univerziteta Ratgers (Rutgers).
"Sada kada su konsolidovane autokratije, mogu da pokušaju da drže EU kao taoca kako bi osigurale priliv novca (iz zajedničkih fondova)," smatra Kelemen.
Bajden je veoma zainteresovan da demokratija bude jedna od tema njegovog predsednikovanja i verovatno će neposrednije posmatrati one koji izazivaju probleme u Istočnoj Evropi -ocenjuje Veronika Engl.
Učvršćivanju Orbanove pozicije doprinele su i njegove bliske veze sa predsednikom SAD Donaldom Trampom (Trump), čiji poraz od Džoa Bajdena (Joe Biden) može sada pružiti evropskim liderima priliku da lakše obuzdaju mađarskog premijera, kaže Veronika Engl (Veronica Anghel), analitičar Škole za napredne međunarodne studije Univerziteta Džon Hopkins.
"Sa povratkom SAD kao saveznika, EU će dobiti još jedan podsticaj za manje zadovoljstvo zbivanjima u Istočnoj Evropi", kazala je Engl.
"Bajden je veoma zainteresovan da demokratija bude jedna od tema njegovog predsednikovanja i verovatno će neposrednije posmatrati one koji izazivaju probleme u Istočnoj Evropi," dodala je Engl.
Međutim, po njenim rečima, "još uvek je EU ta koja odlučuje".
Odustajanje od spornog mehanizma ili blokada
Lideri Evropske unije su smatrali da su na samitu u julu rešili sporove oko zajedničkog budžeta do 2027. godine i kriznog fonda.
Prvobitno je bilo predviđeno da se čelnici evropskog bloka na samitu u četvrtak, 19. novembra fokusiraju na mere za suzbijanje korona virusa, ali će sada biti prinuđeni da rešavaju problem blokade budžeta.
Ostaje da se vidi da li će predložiti ublaženu verziju spornog mehanizma koji je razljutio Mađarsku i Poljsku ili će se pregovori nastaviti.
Facebook Forum