Međunarodna organizacija koja se bavi kršenjem ljudskih prava Amnesty International (AI) je priloženom pritužbom omogućila otvaranje istrage Evropskog ombudsmana protiv Evropske komisije (EK), zbog dokumentovanog nasilja nad migrantima u hrvatskim granicama.
Jelena Sesar, istraživač AI za Balkan i Evropsku uniju (EU), tvrdi da je EK bila isuviše tolerantna na izveštaje o zlostavljanju migranata od hrvatske policije, i kako ih ona naziva, uniformisanih lica iz Hrvatske.
“EK je tolerisala izveštaje i navode o kršenju prava i zlostavljanju na hrvatskim granicama do te mere da postoji značajan rizik da se Komsija optuži da je takvim ponašanjem ohrabrila i omogućila dalje nasilje”, ocenuje Sesar u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Prema njenim rečima, radi se o nizu propusta koje je EK učinila vezano za Hrvatsku u kontekstu pomoći koju je davala Hrvatskoj u zadnjih tri ili četiri godine.
“Kao prvo, i pored učestalih i kredibilnih izveštaja i dokaza koji navode na kršenja prava i nasilju, Komisija nije preduzela ništa da istraži te navode; nije insistirala da hrvatske vlasti istraže te navode, da pokrenu postupke protiv onih koji su odgovorni i zaista uzimala njihovo stalno odbijanje ovakvih navoda kao jedinu istinu. Drugo, EK ne samo da nije istražila navode, već nije obavila svoju temeljnu dužnost da nadzire implementaciju pomoći i sredstava EU Hrvatskoj”, upozorava Sesar.
Kao jedan od primera ona spominje obavezu Hrvatske da formira i uspostavi nezavisni mehanizam za nadzor u kojim su i nevladine organizacije i Ured ombudsmanke u Hrvatskoj, koji bi osigurao da se operacije na granici sprovedu u skladu sa evropskim zakonima.
“Taj mehanizam, ne da nikad nije uspostavljen, već i novac koji je za njega izdvojen – oko 300 hiljada eura – potrošen je na obuku i razne konferencije”, upozorava Jelena Sesar.
Šta je predmet istrage Evropskog ombudsmana?
Bez obzira što je AI pozdravio odluku o otvaranju istrage od strane Evropskog ombudsmana, prema ocenama predstavnicima ove organizacija, ona je stigla relativno kasno.
“Svakako je obeshrabrujuće da je trebalo ovako dugo da EK dođe pod lupu drugih institucija u prislu, ali ovo je, u svakom slučaju, za nas jako pozitivan korak”, izjavila je Jelena Sesar.
Bez o obzira na to, smatra se da otvaranjem istrage indirektno potvrđuje zbivanja na hrvatskoj granici.
Inače, osnovni elemenat pritužbe AI je propust EK da nadzire kako je novac koji je otišao na podršku granicama potrošen u Hrvatskoj.
Predmet istrage Evropskog ombudsmana nije ponašanje hrvatske policije, niti stanje na granicama Republike Hrvatske, jer ova institucija nema nadležnost da vrši istrage u zemljama članicama već isključivo unutar evropskih institucija.
Jelena Sesar stoga objašnjava da je pritužba ove organizacije fokusirana isključivo na odgovornost EK u kontekstu ove ogromne pomoći koju je dodelila Hrvatskoj poslednjih godina za zaštitu granica.
“Veliki deo sredstava od 25 do 30 miliona eura je otišao na plate hrvatskih policijskih službenika, dakle istih onih službenika koji su godinama optuživani za nezakonita odvraćanja, kolektivna proterivanja i nasilje”, objašnjava Sesar.
Prema njenim rečima, kao stvar rutine, hrvatska policija ne dozvoljava pristup azilu ljudima koji dolaze na njene granice a što je jedno od osnovnih prava koja su zagarantovana u EU.
“Dakle, postoji masa kredibilnih dokaza koji upućuju na to da Hrvatska krši zakone EU i temeljne vrednosti na kojima je Unija izgrađena. A, sa svoje strane, Evropska komisija je potpuno zanemarila svoju odgovornost da osigura da novac i pomoć koji dolaze od Unije bude utrošen na način koji rezultira kršenjem ljudskih prava ili temeljnih vrednosti”, dodaje Jelena Sesar, precizirajući su granične operacije u velikoj meri finansirane i podržane od EU.
AI očekuje da će ova istraga Obudsmana naterati EK da se znatno odlučnije angažuje unutar Hrvatske, jer je, kako kaže, situacija u Hrvatskoj vrlo usko povezana sa načinom na se koji EK odnosi prema Hrvatskoj ili drugim zemljama članicama koje dobivaju ogromnu pomoć EK za upravljanje migracijama.
Kakve slučajeve je dokumetovao AI?
Članovi ove organizacije prate stanje sa migrantima na hrvatskim granicama od kada je zaživela takozvana Balkanska ruta preko Hrvatske, 2017. godine.
Od tada, AI je dokumentovao celi niz kršenja ljudskih prava i zakona Evropske unije, uključujući i slučajeve učestalog odvraćanja sa granica; kolektivnih proterivanja, fizičkog i psihičkog nasilja i krađa.
Tokom zimskih meseci, predstavnici ove organizacije su razgovarali sa ljudima kojima je hrvatska policija oduzela svu odeću i obuću, te ih prisilila da hodaju kilometrima preko zamrznutih potoka reka ili šumskih puteva sve do bosanskohercegovačke granice.
Jelena Sesar iz ove organizacije ocenjuje da nasilje na hrvatskim granicama, godinama postaje sve intenzivnije.
“Setićete se, tokom ovog leta zabeležili smo slučajeve migranata iz Avganistana i Pakistana koji su premlaćeni a potom, kako su svedočili, policija, to jest uniformisana lica sa maskama, su ih naznačili narandžastim krstovima pre nego što su proterani u Bosnu i Hercegovinu. U junu, AI je dokumentovao ozbiljan slučaj maltretiranja i torture grupe migranata koji su zavezani, brutalno premlaćeni i psihički maltretirani. A kao konačno poniženje, policija je razmazala kečap i majonez po njihovim otvorenim ranama”, objašnjava Sesar.
Kakva je bila dosadašnja reakcija EK?
Naime, u Odboru Evropskog parlamenta za građanske slobode, pravdu i unutrašnje poslove (LIBE) se oko situacije na hrvatskim granicama u nekoliko navrata raspravljalo, doduše bez konkretnih rezultata.
Hrvatska pripada kategoriji evropskih zemalja koja ima takozvane unutrašnje i spoljne granice EU.
EK je za upravljanjem granicama, od početka migrantske krize, sve do sada Hrvatskoj dodelila više od 108 miliona eura.
Bez obzira na brojne izveštaje medija i međunarodnih organizacija o zlostavljanju migranata, EK je počela reagovati tek proteklog oktobra kada je sa konkretnim dokazima nasilja izašlo Dansko Veće za Izbeglice (DRC).
Evropska komesaraka za unutrašnje poslove Ylva Johansson (Ilva Johanson) je upozorila hrvatske vlasti da planira “temeljnu raspravu s njima o kršenju temeljnih prava”.
Ona je, takođe, poslala pismo svom hrvatskom kolegi Davoru Božinoviću, od kojeg je zatražila konkretne dokaze o tome koliko su se hrvatske vlasti pozabavile izveštajima o nasilju nad migrantima i izbeglicama na hrvatskim granicama.
Naime, u oktobru je DRC primilo i obradilo gotovo 70 ljudi tokom samo jedne sedmice od kojih su svi zadobili vidno ozbiljne povrede, modrice i prelome koji su nastali usled premlaćivanja metalnim šipkama.
Prema rečima Jelene Sesar, jedan mladić je i seksualno zlostavljan.
“Ovo je sigurno bio najozbiljniji slučaj na hrvatskoj granici nakon kojeg je zaista jako teško ignorisati ovu situaciju, jer i fotografije i medicinska dokumentacija koja je objavljena nakon incidenta teško se može ignorisati ili diskreditirati kao što je to bio običaj do sada”, kaže Sesar.
Facebook Forum