Nova runda dijaloga Beograda i Prištine na nivou eksperata održana je u zgradi Evropske službe za spoljne poslove u Briselu. Na dnevnom redu su bile dve teme - međusobna finansijska potraživanja i imovina.
Predsednik Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije i šef delegacije Beograda u dijalogu sa Prištinom Petar Petković prethodno se sastao sa specijalnim predstavnikom Evropske unije (EU) Miroslavom Lajčakom.
Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak oglasio se na Tviteru posle nove runde tehničkih razgovora u Briselu:
"Danas smo napravili još jedan korak ka sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji održavanjem druge runde razgovora o finansijskim zahtevima i imovini. I to je prvi put da se novi srpski glavni pregovarač Petar Petković pridružio našim raspravama. Nastaviće se uskoro", poručio je Lajčak.
"Važno je da nastavimo da razgovaramo jer je mnogo veći problem kad razgovora nema", rekao je Petković.
"Pokrenuli smo pitanje formiranja Zajednice srpskih opština", izjavio je on novinarima u Briselu posle sastanka u Briselu.
Petković je rekao da se razgovaralo i o pitanjima imovine i finansijskih potraživanja i da su dve strane iznele dijametralno suprotne stavove.
Dodao je da je Beograd tražio da se „utvrde jasni mehanizmi za rešavanje tog značajnog pitanja koje opterećuje odnose dve strane već dugi niz godina“.
Petković je naglasio da je pomirenje Srba i Albanaca uslov za mir i prosperitet na Zapadnom Balkanu.
„Za nas je glavni cilj implementacija Briselskog sporazuma na putu ka pomirenju. Tražimo samo da Priština ispuni ono što je potpisala“, rekao je Petković.
Petković je dodao i da je za dalju normalizaciju odnosa potrebno je razgovarati i o "brojnim drugim pitanjima koja podrazumevaju kompromis".
"Kompromis znači da i jedna i druga strana podjednako dobiju ili podjednako izgube. Dakle, da se nađemo negde na pola puta. A to da jedna strana sve dobije a druga sve izgubi, to je za nas neprihvatljivo", dodao je on.
"Bez formiranja zajednice srpskih opština mi ne možemo da napredujemo u dijalogu. Videćemo kako će prištinska strana sada da se ponaša po tom pitanju. Ona priča o tome da može da se formira Zajednica onako kako je tzv. Ustavni sud odredio, a to je neprihvatljivo, jer to nije dogovoreno u Briselu, to nije deo opštih principa dogovorenih 2015. To je nesto sto bi moglo da se nazove NVO, nama to ne treba. Nama treba ozbiljna institucija, Zajednica srpskih opština sa izvršnim ovlašćenjima. Dakle, reč je o formi, o suštini, o kolektivnim pravima za srpski narod na Kosovu i Metohiji".
Iz Vlade Kosova takođe je saopšteno je da su teme sastanka u Briselu bile međusobna finansijska potraživanja i pitanje imovine između dve zemlje.
"U sklopu ove teme danas se ekskluzivno razgovaralo o penzijama i katastru. Uprkos dugoj raspravi o ovim temama, još uvek nema značajnog približavanja stavova. Ipak, dogovoreno je da se rasprava o ovom elementu opšteg sporazuma, finansijskim potraživanjima i imovinskim pitanjima između dve zemlje nastavi na sledećem sastanku", navodi se u saopštenju Vlade Kosova.
Kosovsku stranu zastupao je državni koordinator za dijalog, Skender Hiseni (Hyseni)
Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak nakon poseta Beogradu i Prištini sredinom oktobra rekao da je Zajednica srpskih opština međunarodna obaveza Prištine i da će morati da bude deo konačnog sporazuma o normalizaciji odnosa dve strane.
Šef evropske diplomatije Žozep Borel (Joseph Borell) nedavno je ocenio da bi sporazum mogao da bude postignut za nekoliko meseci ako obe strane bude pregovarale u dobroj meri.
