Dostupni linkovi

Arktik bi leti mogao biti bez leda


Istraživački brod Polarstern u Arktičkom okeanu na Severnom polu.
Istraživački brod Polarstern u Arktičkom okeanu na Severnom polu.

Međunarodni tim istraživača završio je više od godinu dana dugu misiju prikupljanja podataka o regionu Arktika u kojem klimatske promene izazivaju najdrastičnije promene, s dokazima o umiranju Arktičkog okeana i upozorenjem da bi u ne tako dalekoj budućnosti ledeni pojas mogao ostati bez leda u letnjim mesecima, pišu svetski mediji.

Uspešna misija

Posle godinu dana lutanja vrhom sveta nemački istraživački brod se u ponedeljak, 12. oktobra, vratio kući, završivši najveću naučnu ekspediciju na Arktiku u istoriji, koja je imala za cilj bolje razumevanje regiona koji se brzo menja usled zagrevanja planete, piše Njujork tajms (The New York Times).

Brod Polarstern pristao je u matičnu luku Bremerhaven skoro 13 meseci pošto je isplovio iz Norveške. U oktobru je namerno bio zamrznut u ledu severno od Sibira, oko 550 kilometara od Severnog pola, a potom lutao hiljadama kilometara severno i zapadno.

Ekspedicija je, s rotirajućim kontingentom od oko 100 naučnika, tehničara i članova posade, nailazila na radoznale polarne medvede, žestoke oluje koji su oštetili opremu, tanak led, ali i na pandemiju izazvanu korona virusom koja je poremetila logistiku, ukazuje list, dodajući da je tokom misije bilo i optužbi o seksualnoj diskriminaciji i uznemiravanju na ruskom brodu za podršku koji je pratio Polarstern prvih mesec dana.

Lideri projekta MOSAIC od 140 miliona evra koji je organizovao Institut Alfred Vegener u Nemačkoj ipak su, kako ističe Njujork tajms, misiju označili kao uspeh. Oni kažu da će mnoštvo podataka sakupljenih o okeanu, ledu, oblacima, olujama i ekosistemima arktičkog sveta biti neprocenjivo za pomoć naučnicima da razumeju taj region koji se zagreva brže od ostatka planete.

Led na moru u tom regionu se postojano stanjuje poslednjih decenija i ledeni pokrivač ove godini je bio najmanji od početka satelitskih merenja 1979, ističe Njujork tajms, dodajući da je zagrevanje takođe izazvalo naglo smanjenje i starog, debelog leda.

Cilj misije je bio da čitav godišnji ciklus istraživači budu u arktičkom ledu, kako bi posmatrali kako se zimi zamrzava, a zatim topi s približavanjem letnjih meseci, ukazuje Juronjuz (Euronews).

Klimatske promene se nigde ne osećaju tako snažno kao na polovima, pa je sakupljanje informacija u tim oblastima od ključnog značaja, ističe Juronjuz i navodi da je misija prikupila podatke o atmosferi, nivou morskog leda, okeanu i zdravlju ekosistema Arktika kao pokazatelja zdravlja cele planete.

Tim istraživača je sa sobom doneo više od 1000 uzoraka leda. Podaci iz tih uzoraka koristiće se za stvaranje klimatskih modela koji bi mogli pomoći u predviđanju fenomena poput toplotnih talasa i jakih kiša, a takođe bi moglo pomoći da se utvrdi kako će izgledati klima tokom sledećih pet, 10, 50 ili 100 godina.

Takođe su prikupljeni podaci o organizmima koji žive u ekstremnim uslovima tokom dugih zimskih meseci potpunog mraka. U polarnoj noći uzeti su uzorci vode ispod leda kako bi se proučavali biljni plankton i bakterije i bolje razumeli kako morski ekosistem funkcioniše u ekstremnim uslovima.

"Epicentar klimatskih promena"

Istraživači koji su učestvovali u najvećom svetskoj misiji na Severnom polu vratili su se u Nemačku sa dokazima o umiranju Arktičkog okeana i upozorenjem da bi za samo par decenija moglo da se desi da leti nema leda u tom okeanu, ističe agencija Frans pres (Agence France-Presse) i ukazuje da je plovidba od 389 dana omogućila naučnicima da sakupe važne podatke o posledicama globalnog zagrevanja.

Uoči povratka, vođa misije Markus Reks (Rex) rekao je za AFP da se tim od nekoliko stotina naučnika iz 20 zemalja sam uverio u dramatične efekte globalnog zagrevanja na ledu u regionu koji se smatra "epicentrom klimatskih promena".

"Videli smo kako Arktički okean umire", rekao je Reks i, ilustrujući koliko se led topi, rekao da je misija mogla da plovi kroz velike delove otvorenog mora "koji su se ponekad protezali čak do horizonta".

"Na samom Severnom polu našli smo veoma erodirani, rastopljeni, tanak i krhki led", rekao je on i dodao da će, ako se nastavi trend zagrevanja Severnog pola, za nekoliko decenija Arktik leti biti bez leda.

Otkako je brod isplovio iz Tromsa u Norveškoj, 20. septembra 2019. godine, posada je doživela duge mesece potpunog mraka, temperature do -39,5 Celzijusa i videla više od 60 polarnih medveda koje su morali da upozoravaju pucnjima da se ne bi isuviše približili.

Ipak, ukazuje AFP, najveća pretnja misiji bila je pandemija izazvana korona virusom, zbog koje je posada dva meseca bila na Severnom polu. Multinacionalni tim naučnika trebalo je zameni neke koji su nekoliko meseci proveli na ledu, ali je plan morao da se menja kada su letovi otkazani širom sveta dok su vlade pokušavale da zaustave širenje korona virusa.

Optužbe o seksizmu na Arktiku

Najveću naučnu misiju na Arktiku opteretili su i navodi o seksizmu pošto su žene na istraživačkom brodu rekle da im je naređeno da ne nose usku odeću jer se muškarcima ne može verovati da će se prikladno ponašati, naveo je Tajms (The Times) prošle nedelje.

Ženama u misiji MOSAIC je rečeno da "nema helanki, bez kratkih topova, nema hot pants, ništa previše uskog ili što previše otkriva", rekla je Čelsi Harvi (Chelsea Harvey) novinarki koja je bila na ruskom istraživačkom brodu Akademik Fedorov koji je bio deo misije MOSAIC.

Na brodu Akademik Federov, na kojem je bilo oko 25 žena i 60 muškaraca, rečeno je da su pravila koja važe za zajedničke prostorijama u brodu neophodna iz "bezbednosnih razloga", ukazuje Tajms, dodajući da je Harvi rekla da je više puta rečeno da ima mnogo muškaraca koji su mesecima na brodu.

Direktorka Instituta Alfred Vegener za polarna i morska istraživanja Antje Boetius, koji nadzire projekat MOSAIC, odbacila je opis situacije koji je iznela Harvi. Boetius je rekla da se pravila oblačenja odnose na muškarce i žene i da su rutinska na istraživačkim brodovima.

Boetius je, navodi londonski list, takođe ukazala da brod Polarstern ima zatvoreni bazen, gde su žene mogle da nose bikini, kao i saunu, koju su i muškarci i žene mogli da koriste goli. Dodala je da je jedna žena prijavila seksualno uznemiravanje na brodu Akademik Fedorov, zbog pijanog muškarca koji je pitao za seks.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG