Azerbejdžan je 11. oktobra optužio Jermeniju da je napala velike gradove, kršeći tako sporazum o prekidu vatre u Nagorno-Karabahu, koji su potpisali u Moskvi.
Dogovor o primirju, postignut 9. oktobra, stupio je na snagu dan kasnije. Međutim, svega nekoliko minuta nakon zvaničnog početka, dve strane počele su da se optužuju za njegovo kršenje.
Azerbejdžanske vlasti saopštile su da je 11. oktobra osam civila ubijeno, a 33 ranjeno u raketnom napadu jermenskih oružanih snaga na Gjandžu, drugi po veličini azerbejdžanski grad, kada je pogođena stambena zgrada.
Ministarstvo odbrane Jermenije nazvalo je tu tvrdnju „apsolutnom laži“ i optužilo Azerbejdžan za granatiranje delova Nagorno-Karabaha, uključujući najveći grad u regiji, Stepanakert.
Baku je takođe optužio Jermeniju za pokušaj neuspešnog raketnog ili bespilotnog napada na hidrocentralu u Mingačeviru.
Vođa etničkih jermenskih snaga u Nagorno-Karabahu Arayik Haratyunyan rekao je da je prekid vatre održan uz posredovanje Rusije, ali da je situacija i dalje napeta.
On je dodao da se očekuje da proces razmene zatvorenika počne 11. oktobra, ali da je to upitno.
Ministri spoljnih poslova dve zaraćene strane nakon 10 sati pregovora o prekidu vatre dogovorili su se 9. oktobra u Moskvi da će razmeniti zatvorenike i tela poginulih.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, domaćin pregovora, rekao je da bi prekid vatre trebalo da otvori put za razgovore o rešavanju sukoba.
Razgovori ministara spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana vođeni su na poziv ruskog predsednika Vladimira Putina. Francuska je podržala sporazum o prekidu vatre, te ukazala da sada treba primeniti primirje.
Sukobi Azerbejdžana i Jermenije izbili su 27. septembra. Borbe u Nagorno-Karabahu su najveća eskalacija nasilja u višedecenijskom sukobu oko regije, koja je međunarodno priznata kao azerbejdžanska teritorija, ali je pod kontrolom etničkih Jermena.
Sukob između dve zemlje izbio je 1988. godine usled zahteva etničkih Jermena za nezavisnošću Nagorno-Karabah i ujedinjenju sa Jermenijom u momentu kada se rušio Sovjetski savez. Prekid vatre dogovoren je 1994. godine čime su okončana krvoprolića koja su odnela živote 30.000 ljudi. Više od milion ljudi je raseljeno.
