Nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo (FHP) pozvala je predsednika Srbije, Aleksandra Vučića da počast Albancima čiji su posmrtni ostaci pronađeni u Batajnici, oda na tom mestu, a ne na zatvorenom sastanku.
„Predsedniče, ovo su imena žrtava čiji su posmrtni ostaci pronađeni u Batajnici. Odajte im počast na mestu gde su pronađeni njihovi posmrtni ostaci, a ne na zatvorenom sastanku“, objavljeno je na Twitteru FHP uz link ka imenima identifikovanih žrtava.
U pitanju je sastanak između Vučića i predstavnika Nacionalnog konventa o EU, grupe nevladinih organizacija koja prati pristupni proces Srbije. Sastanak je održan pod ‘četam haus’ pravilima, što znači da učesnici mogu otkriti informacije koje su dobili ali ne smeju otkriti i identitet govornika.
Nekoliko očevidaca je nakon ovog sastanka međutim reklo da je na skupu odata pošta žrtvama rata na Kosovu, među kojima su i Albanci čiji su posmrtni ostaci otkriveni u masovnoj grobnici u Batajnici kod Beograda.
To je potvrdio i Milan Antonijević, izvršni direktor Fonda za otvoreno društvo u Srbiji, koji je na Tviteru napisao da „su za okruglim stolom svi u sali, uključujući i predsednika Srbije, ustali i minutom ćutanja odali počast albanskim žrtvama koje su sahranjene u masovnoj grobnici u Batajnici”.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se ovim povodom nije oglašavao.
Batajničko naselje Trinaesti Maj udaljeno je 20-ak kilometara od centra Beograda. Tokom 1999. na poligonu Specijalne antiterorističke jedinice, smeštenom u ovom naselju, dovezeni su i zakopani leševi više stotina kosovskih Albanaca.
2001. godine, na tom mestu su ekshumirana 744 tela. U pitanju je jedna od najvećih masovnih grobnica koje su pronađene na prostoru bivše Jugoslavije.
Ni dve decenije od pronalaska masovne grobnice, na tom mestu nema nikakvog spomen obeležja, mada je Fond za humanitarno pravo još je 2015. godine pokrenuo inicijativu za osnivanje Memorijalnog centra posvećenog žrtvama pronađenim u masovnoj grobnici u Batajnici.
Za ratne zločine na Kosovu, među kojima je i prebacivanje leševa ubijenih kosovskih Albanaca u masovne grobnice, u Haškom Tribunalu 2011. godine osuđen je bivši pomoćnik ministra policije i načelnik Resora javne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije Vlastimir Đorđević na ukupno 27 godina zatvora. Ta kazna kasnije mu je smanjena na 18 godina.
U nevladinim organizacijama koje prate ovaj slučaj, Inicijativi mladih za ljudska prava (YIHR) i Fondu za humanitarno pravo, ističu da je Đorđević i jedina osoba koja je odgovarala za četiri pronađene masovne grobnice, dok pred domaćim pravosuđem nije bilo sudskih postupaka za te zločine.
