Britanski premijer Boris Džonson (Johnson) najavio je planove da se do kraja decenije sva struja potrebna za domaćinstva u Velikoj Britaniji proizvodi vetroturbinama na moru u okviru ambicioznog cilja da se do 2050. na nulu smanji emisije gasova s efektom staklene bašte. Istovremeno, plan bi trebalo da pokaže da britanska vlada ima program za nova radna mesta i oživljavanje privrede zemlje posle ekonomske krize izazvane pandemijom COVID-19, pišu svetski mediji.
"Saudijska Arabija vetra"
Džonson je u utorak, 6. oktobra, najavio ulaganje od 160 miliona funti (176 miliona evra) u luke i fabrike, obećavajući da će morski vetrovi proizvoditi dovoljno električne energije za napajanje svakog domaćinstva za deset godina, piše Tajms (The Times).
Obećavajući da će od Velike Britanije napraviti "Saudijsku Arabiju vetra", Džonson je na konferenciji njegove Konzervativne partije obećao unapređenje postrojenja duž istočne obale Engleske, kao i Škotske i Velsa kako bi se osiguralo da se sledeća generacija vetroturbina pravi u Velikoj Britaniji.
On je rekao da su vetroturbine u moru obezbediti jeftinu energiju i omogućiti Velikoj Britaniji da ispuni svoje klimatske ciljeve. "Moramo da pružimo ljudima šansu da se osposobljavaju za nova radna mesta koja se svakodnevno stvaraju - za nove tehnologije i nove načine rada".
Velika Britanija sada proizvodi 10 gigavata turbinama na moru s ciljem da do 2030. proizvodi 40 gigavata, ukazuje Tajms i dodaje da analitičari sugerišu da će za ostvarenje tog cilja biti potrebno 50 milijardi funti (55 milijardi evra) kapitalnih investicija, kao i proizvodnja jedne turbine svakog radnog dana u narednih deset godina.
Dauning strit (Downing Street) je saopštio da će 160 miliona funti stvoriti oko 2.000 radnih mesta u građevini i omogućiti sektoru energije vetra da do 2030. direktno i indirektno podržava do 60.000 radnih mesta u lukama, fabrikama i lancima snabdevanja. Tajms ukazuje da Džonson planira da iskoristi mogućnost veće državne pomoći posle Bregzita za podsticanje zelene industrije u obalskim i postindustrijskim gradovima, od koji su mnogi prošle godine prvi put glasali za konzervativce.
Lek za ekonomsku krizu korona virusa
Džonson je podržao ulaganja u plan za "zelenu industrijsku revoluciju" kao lek za britansku privredu posle pada izazvanog pandemijom COVID-19, piše Blumberg (Bloomberg).
Britanski premijer, ističe Blumberg, traži način za obnovu privrede zemlje razorene korona virusom i da reši problem rasta nezaposlenosti koji se očekuje posle završetka vladine podrške očuvanju radnih mesta krajem ovog meseca.
U govoru koji je, kako navodi Blumberg, imao za cilj da povrati kontrolu nad političkom agendom posle višemesečnih negativnih naslova zbog njegovog odgovora na pandemiju, Džonson je rekao da obnovljivi izvori energije mogu pomoći u pokretanju britanske ekonomske obnove.
Pomaganje očuvanja životne sredine je ključni deo programa britanskog premijera za podsticanje rasta, ali i povratak planu koji je izneo pre njegove ubedljive pobede na izborima prošlog decembra, navodi Blumberg, dodajući da se od tada urušio njegov rejting.
Velika Britanija ima za cilj da na nulu smanji emisije gasova s efektom staklene bašte do 2050. godine i, ističe Blumberg, najavljene mere bi trebalo da podstaknu investicije potrebne za ispunjenje tog cilja.
Ambiciozni ciljevi
Džonson priprema paket zelenih energetskih politika kako bi pomogao Velikoj Britaniji da ispuni svoje ambiciozne klimatske ciljeve – pored povećanja broja vetroparkova na moru ti planovi uključuju vodonično gorivo, hvatanje i skladištenje ugljenika, kao i najavljenu zabranu prodaje novih benzinskih i dizel automobila, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Očekuje se da će britanski premijer predstaviti inicijative vredne više milijardi funti krajem oktobra, kada završava pomoć za očuvanje radnih mesta, u pokušaju da pokaže da vlada ima dugoročni ekonomski plan posle pandemije COVID-19. Energetski beli papir, koji bi mogao doći već ovog meseca, trebalo bi, prema navodima lista, da investitorima pruži više jasnoće o planovima za povećanje proizvodnje električne energije s niskim emisijama ugljenika, nadoknađujući postupno ukidanje termoelektrana.
Među Džonsonovim prioritetima su fokus na kamione, vozove i avione na vodonik, kao i hvatanje i skladištenje ugljenika, dodaje Fajnenšl tajms. Tehnologija kojom se ugljen-dioksida od fosilnih goriva skladišti pod zemljom, i ranije je bila u planovima britanske vlade, ali s promenama stavova o finansiranju. Prošle nedelje Džonson je rekao da Velika Britanija želi da bude lider u hvatanju i skladištenju ugljenika, ističući da je ranije sumnjao da je ta tehnologija jedva moguća, ali da je sada njen "propovednik".
Ostale teme koje se razmatraju za Džonsonov paket, prema pisanju britanskog lista, uključuju: sintetičko gorivo dobijeno ekstrakcijom ugljen-dioksida iz atmosfere i kombinovanjem s vodonikom proizvedenim iz obnovljive energije, energetski efikasno stanovanje i razvoj "pametnih gradova" koji efikasnije koriste energiju.
Zvaničnici britanske vlade su nagovestili da će planovi za pozajmljivanje 100 milijardi funti za kapitalnih ulaganja u narednih pet godina verovatno biti označeni kao "paket za rast čiste energije i infrastrukture". Fajnenšl tajms ističe da je Džonson svestan da su oči sveta uprte u Veliku Britaniju, jer treba da predsedava sledećom rundom pregovora UN o klimi, nazvanim COP26, koji su s novembra pomereni na sledeću godinu zbog pandemije, a takođe će biti domaćin onlajn skupa 12. decembra povodom pet godina od Pariskog klimatskog sporazuma.
Dug put do oslobađanja od fosilnih goriva
Džonsonov entuzijazam za vetroturbine na moru pozdravila je industrija obnovljivih izvora energije, ali je to već objavljeno u manifestu Konzervativne stranke, ističe BBC i ukazuje da je nova stvar obećanje novca za poboljšanje luka za podršku industrije turbina na moru u Škotskoj i na severu Engleske.
Pored toga što će to stvoriti radna mesta umesto izgubljenih u naftnom sektoru, takođe će podržati rad na plutajućim turbinama koje bi mogle biti postavljenje u dubokim vodama daleko od Škotske, gde su uslovi teži, ali su vetrovi snažni i konzistentni.
Napredak u energiji vetra je značajan, ali ga ne treba precenjivati, ocenjuje BBC, ukazujući da je Džonson obećao dovoljno struje od vetra za sve domove u Velikoj Britaniji, ali da to čini samo trećinu potrebe za električnom energijom, pošto se ostalo troši u kancelarijama i fabrikama.
Dug je put do potpune dekarbonizacije privrede, zaključuje britanski servis.
Trijum industrije energije vetra
Uspon britanske industrije turbina na moru kojim se gigantske turbine prostiru duž obale predstavlja jednu od najvećih industrijskih priča o uspehu od otkrića nafte u Severnom moru, ocenjuje Gardijan (The Guardian), navodeći da se mnogi iz naftne industrije okreću ka obnovljivoj energiji kako bi unapredili svoju karijeru i bili deo nečega većeg.
U poslednjih pet godina britanska industrija vetra je od kocke s velikim ulozima postala industrijski trijumf, ističe britanski list i ukazuje i da su drugi sektori obnovljive energije potkopali višedecenijske dogme energetske industrije. I na kopnu na mestima gde su bili rudnici uglja sada se nalaze desetine solarnih panela ili vetroparkovi.
Naftni inženjeri koji rade u Severnom moru svoj fokus preusmeravaju s rezervi bogatih naftom na prazne podmorske šupljine koje bi mogle da skladište milione tona ugljen-dioksida koji se emituje iz dimnjaka termoelektrana i fabrika.
Energija vetra i sunca je značajno povećala svoj doprinos u britanskom BDP-u, kako se smanjuje njihova cena, ukazuje Gardijan. Nova generacija vetroturbina na moru će koštati tri puta manje u računu za struju od prvih modela. Vetroparkovi na kopnu i solarne farme su sada toliko pojeftinili da se mogu graditi bez ikakvih subvencija.
Velika Britanija je i dalje najveće tržište za vetroturbine na moru, krajem s kombinovanim operativnim kapacitetom od 9,7 gigavati. Slede Nemačka sa 7,5 gigavati i Kina sa 6,8 gigavati. Očekuje se da će do kraja decenije, Kina izbiti na prvo mesto s više od petine svetskih vetroturbina na moru s 52 gigavata, u odnosu na britanskih 40,3 gigavata.