Šta će sve EU finansirati na Zapadnom Balkanu?

Prema nacrtu investicionog plana za Zapadni Balkan, Evropska komisija (EK) namerava da u narednoj deceniji na Zapadnom Balkanu investira do 20 milijardi evra.

EK je u zasebnom dokumentu predstavila projekte u koje namerava da ulaže do kraja mandata, odnosno do 2024. godine. Za te projekte je opredeljeno devet milijardi evra.

U deset investicionih sektora podeljena su ulaganja Evropske unije (EU) u saobraćajnice, energetiku, zaštitu životne sredine, mala i srednja preduzeća i digitalizaciju, a poseban program je namenjen i mladima.

• Evropska komisija: Suzbijanje korupcije prioritet država Zapadnog Balkana

'Povezivanje Istoka sa Zapadom'

U naredne četiri godine planiraju se velika ulaganja u četiri velike saobraćajnice na trasi Istok-Zapad – autoputeve, železnice i plovne puteve:

• Završetak "autoputa mira" između Niša (Srbija) i Prištine (Kosovo). (Finansiranje ovog projekta pominje se i u sporazumu o ekonomskoj normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, koji je 4. septembra potpisan u Vašingtonu uz podršku Sjedinjenih Američkih Država, prim. RSE)
• Modernizacija jugoistočnog kraka na železničkom Koridoru 10 (od Mađarske, preko Zapadnog Balkana, do Bugarske, Grčke i dalje). Planira se završetak obilaznice oko Niša, modernizacija trase između Srbije i Hrvatske i unapređenje železničke veze sa Severnom Makedonijom.
• Ubrzanje radova na železničkom Koridoru 8 između Skoplja i granice sa Bugarskom, kako bi se bolje povezali Skoplje i Sofija.
• Radovi na plovnom putu – vađenje mina iz reke Save i sređivanje uskih grla na Dunavu, kako bi se unapredila Transevropska transportna mreža.

Pročitajte i ovo:

Privrednici Srbije i Kosova očekuju lakši izvoz

'Povezivanje Severa sa Jugom'

Do 2024. godine planiran je završetak ili napredak u obnovi glavnih saobraćajnih veza na trasi Sever – Jug:

• Očekuje se da će biti završene tri četvrtine koridora sever – jug. Taj autoput povezivaće glavne gradove Centralne Evrope, preko Sarajeva u Bosni i Hercegovini, sa lukom Ploče na jadranskoj obali (Koridor Vc). Planira se i modernizacija železnice duž istog koridora.
• Kompletna obnova na železničkoj trasi Beograd - Podgorica - crnogorska luka Bar, od granice sa Srbijom do mora. Planirana je i modernizacija drumske saobraćajnice na istoj trasi i izgradnja obilaznice oko Podgorice.
• Modernizacija puta između dva glavna grada - Sarajeva i Podgorice i izgradnja puteva u Bosni i Hercegovini kako bi se bolje povezali sa susedima.
• Početak radova na železničkoj ruti koja povezuje Beograd sa Prištinom. (Finansiranje ovog projekta pominje se i u sporazumu o ekonomskoj normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, koji je 4. septembra potpisan u Vašingtonu uz podršku Sjedinjenih Američkih Država, prim. RSE)

Pročitajte i ovo:

Most na Savi 'važan' za odnose BiH i Srbije

'Povezivanje priobalnih regija'

• Jedan od ključnih projekata u ovom investicionom sektoru je"Železnička ruta 2", koja povezuje prestonice Crne Gore i Albanije - Podgoricu i Tiranu i nastavlja se do luke Drač u Albaniji. Planirana je sanacija 120 kilometara železničke pruge u Albaniji prema granici sa Crnom Gorom.
• Biće preduzeti značajni koraci da se završi "Plavi autoput" duž morske obale - od Hrvatske do Grčke. Planira se završetak obilaznice oko Tirane i još dve deonice u Albaniji, kao i značajna rekonstrukcija saobraćajnice kod Budve u Crnoj Gori.

Ulaganja u energetski sektor

Tri investiciona poglavlja se odnose na energetski sektor – ulaganje u obnovljive izvore energije, prelazak sa uglja na zelene izvore i ulaganja u energetski efikasne infrastrukturne projekte.

'Obnovljivi izvori energije'

U okviru ovog investicionog poglavlja moglo bi biti podržano nekoliko konkretnih projekata:

• Završetak sanacije hidroelektrane Fierza u Albaniji i napredak u izgradnji hidroelektrane Skavica, kako bi se povećao elektroenergetski potencijal Albanije i regiona, sa ciljem povećanja izvoza "čiste" električne energije.
• Hidroenergetski sistem Piva u Crnoj Gori biće proširen sa početkom izgradnje hidroelektrane Komarnica.
• Ubrzaće se pripreme za izgradnju druge faze hidrosistema Ibar-Lepenac (Ibër-Lepenc) na Kosovu.
• Značajna ulaganja u vetroparkove i solarne elektrane u Severnoj Makedoniji i služiće kao primer za buduće investicije u obnovljive izvore energije u regionu.

'Prelazak sa uglja na zelene izvore'

Kako bi region ispunio obaveze iz Pariskog sporazuma, Evropska komisija planira da finansira projekte koji bi omogućili prelazak sa uglja koji je veliki zagađivač na mnogo održivije i zelenije izvore energije – moderne gasovode i pametne mreže za povećanu upotrebu obnovljivih izvora energije u skladu sa potencijalima regiona.

Očekuje se da do 2024. godine budu podržani ključni projekti:

• Kao deo Transjadranskog gasovoda, biće završena izgradnja gasovoda Fier-Vlora u Albaniji, a Jonsko-Jadranski gasovod duž obale biće prioritet, kako bi omogućio veću diverzifikaciju izvora snabdevanja gasom za region Zapadnog Balkana i šire.
• Završetak gasne interkonekcije Bosna i Hercegovina - Hrvatska, u cilju diverzifikacije distributivnog sistema gasa.
• Početak izgradnje gasne interkonekcije Severna Makedonija - Kosovo i proširenje ulaganja u interkonekciju Severna Makedonija – Grčka.
• Pripreme za početak izgradnje interkonekcije Severna Makedonija - Srbija.
• Završetak Transbalkanskog koridora za prenos električne energije u Srbiji, kao deo interkonekcije između Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Ovaj sistem za prenos električne energije trebalo bi da bude „kičma za distribuciju“ električne energije u celom regionu i dalje ka Evropskoj uniji.

Pročitajte i ovo:

Može li vodik oporaviti ekonomije EU-a i Zapadnog Balkana?

'Talas obnove'

Evropska komisija predlaže da se do 2024. godine "Talas obnove EU" proširi na Zapadni Balkan - da se renoviraju javne i privatne zgrade kako bi se smanjila emisija gasova sa efektom staklene bašte, jer građevinski sektor ima 40 odsto udela u potrošnji energije.

EU planira da zajedno sa međunarodnim finansijskim institucijama podrži napore sa Zapadnog Balkana da utrostruče trenutnu stopu obnove postojećih zgrada i uštedu energije i postignu"nulti standard (bez emitovanja štetne energije)" u novim zgradama.

'Upravljanje otpadom i otpadnim vodama'

Planira se da će Evropska unija do 2024. podržati nekoliko velikih projekata u oblasti upravljanja vodosnabdevanjem, otpadnom vodom i odlaganjem otpada:

• Završetak izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Skoplju i Prištini.
• Sprovođenje programa ulaganja u zaštitu životne sredine u Srbiji, koji obuhvata modernizaciju sistema za prečišćavanje otpadnih voda u velikim i srednjim gradovima.
• Uspostavljanje integrisanih regionalnih sistema upravljanja otpadom u Albaniji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji, zajedno sa zatvaranjem deponija koje ne ispunjavaju ekološke zahteve. Slična ulaganja u regionu takođe treba podržati i u budućnosti, uključujući bolje upravljanje otpadom u prekograničnim oblastima.
• Podrška uspostavljanju odgovarajućih sistema za prevenciju i praćenje zagađenja vazduha i vode.

'Digitalizacija'

U cilju razvoja digitalizacije, u osmom investicionom sektoru planira se finansijska podrška za:

• Završetak izgradnje širokopojasne internet mreže u šest zemalja Zapadnog Balkana i unapređenje digitalne infrastrukture u regionu do 2024. godine, sa posebnim fokusom na povezivanje ruralnih područja.
• Izgradnju bezbednih, energetski efikasnih i pouzdanih centara za skladištenje podataka – "data centara" i digitalne infrastrukture koji će biti usklađeni sa zakonima i osnovnim vrednostima EU o zaštiti podataka.
• Podršku digitalnom sektoru kroz inicijativu Balkanska digitalna magistrala, tehnološkom razvoju regiona i uvođenju digitalizacije u obrazovanje. Finansiraće se i jednak pristup obrazovanju, posebno za grupe u teškom položaju, kao što su Romi.

Pročitajte i ovo:

Medijska nepismenost na Zapadnom Balkanu

'Razvoj privatnog sektora'

Kako bi se povećao potencijal privatnog sektora, Evropska unija bi, prema planu ulaganja u devetom investicionom okviru, trebalo da:

• Poveća iznos bespovratnih sredstava za podršku privatnom sektoru na Zapadnom Balkanu.
• Poveća garantni kapacitet u Garantnom fondu za Zapadni Balkan, u cilju podrške investicijama, jačanju konkurentnosti malih i srednjih preduzeća i otvaranju novih radnih mesta za mlade.
• Obezbedi novac za pomoć u održivoj transformaciji poljoprivredno-prehrambenih sistema i ruralnom razvoju regiona.

'Garancije za mlade'

Garantna šema trebalo bi da osigura da mladi imaju kvalitetnu ponudu za zaposlenje, kontinuiranu podršku tokom obrazovanja i stažiranje u trajanju od četiri meseca.