Medicinska istraživačica Helen Rees optimistična je u pogledu vakcine protiv korona virusa i kaže da očekuje da će ona biti dostupna u drugom kvartalu 2021. godine.
Rees, koja je deo Savetodavne grupe Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za vakcinu COVID-19, očekuje da vakcina bude najmanje 50 odsto efikasna i naglašava važnost njene distribucije širom sveta.
"Ako imate 60-70 procenata nevakcinisanog stanovništva, i dalje ste ranjivi i imate zaraženih ljudi ljudima", rekla je Rees u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE).
RSE: Profesorka Rees, možete li nam najpre reći koliko smo blizu vakcini protiv korona virusa?
Rees: Mi smo na neki način iznenađujuće blizu, ako se zna da normalno treba mnogo godina da se razvije vakcina. Da li bismo želeli da budemo još bliže? Da. Moguće je da ćemo imati nekoliko vakcina već ove godine, ali u malom broju i, čini mi se, ne globalno dostupnih. Većina nas očekuje, da ćemo, ako dobijemo uspešnu vakcinu, to verovatno biti u drugom kvartalu 2021. godine
RSE: Kako objašnjavate žurbu da se dođe do vakcine? Godine istraživanja nekada sada se kompletiraju za svega nekoliko meseci?
Rees: To je neophodno i mi dosta efektivnije učimo u tom procesu. Tri različite faze razvoja vakcine odvijaju se u koracima koji se preklapaju. To je bukvalno skratilo istraživanja za čitave godine.
Ali, ono što duže traje i što je izuzetno važno jeste poslednja faza, u kojoj imamo hiljade ljudi, gde ispitujemo da li vakcina radi i da li je bezbedna, tako da to ne možemo skratiti. To se radi na najbrži mogući način, angažuju se hiljade ljudi širom sveta za testiranje svake od više različitih vakcina. Trenutno ima devet takvih ispitivanja koja su u različitim stepenima napretka, ali, ta faza testiranja mora biti završena.
RSE: Zbog te žurbe u ispitivanju, postoji li rizik da se zenemari bezbednost vakcina?
Rees: Upravo zato je ta poslednja faza u kojoj imamo hiljade učesnika, 30 – 40.000 njih širom sveta, neverovatno važna. Ako taj broj ljudi smanjite i skratite testiranje na samo nekoliko meseci umesto da ono traje duži vremenski period, tada bismo bili zabrinuti za bezbednost.
Ono što ćemo dodatno uraditi jeste to da ćemo nakon što, nadajmo se, dođemo do sigurne i efektivne vakcine, i kada počne vakcinisanje stanovništva, kontinuirano vršiti monitoring bezbednosti vakcine. To je uvek izuzetno važno kad je reč o bilo kojoj novoj vakcini.
RSE: Koliko uspešna mora biti vakcina u svakoj fazi testiranja da bi se mogla smatrati efikasnom?
Rees: To je vrlo dobro pitanje. Mnogi bi rekli da vakcina treba da bude oko 50 odsto efikasna, neki bi prihvatili 40 posto njene efikasnosti, dok bi se drugi zalagali za mnogo viši procenat efikasnosti, 60-70 odsto, ali brojke o kojima donosioci odluka najčešće govore jesu vakcine koje su najmanje 50 odsto efikasne.
RSE: U kojoj fazi je vakcina spremna za masovnu proizvodnju?
Rees: Još jednom, da bi se stvari ubrzale, normalno govoreći, ako pogledate industriju razvoja vakcina, ide se kroz sve faze ispitivanja, a kada se razvije uspešna vakcina pred kraj čitavog tog procesa, onda na red dolazi proizvodnja, ali da bi se ubrzao, od momenta kada se razvoj vakcine nalazi u ranim kliničkim ispitivanjima, mi počinjemo da identifikujemo potencijalna mesta proizvodnje.
Nadamo se da ćemo kada dobijemo uspešnu vakcinu, već imati spreman izbor proizvodnih lokacija, tako da odmah možemo ići u komercijalnu proizvodnju. Neke kompanije čija je to delatnosti imaju već svoje proizvodne linije, ali neke manje, akademske ili start-up kompanije ulažu mnogo napora da pronađu nove lokacije u mnogim zemljama sveta za razvoj vakcina. To je sada u toku.
RSE: Kako dolazite do ljudi koji učestvuju u ispitivanjima, kako testirate one koji su ranjivi?
Rees: U mnogim zemljama sveta angažovanje ljudi za ispitivanja uključuje medije, oglašavamo to na veb stranicama, na radiju, na televiziji, a širi se to i od usta do usta, ljudi koji učestvuju u ispitivanjima govoriće o tome drugima. Ali s obzirom na to da se toliko pažnje posvećuje COVID vakcini, mediji su vrlo važan igrač jer obaveštavaju ljude da postoje ispitivanja vakcina kojima se mogu priključiti.
U pogledu ranjivih ljudi, bukvalno tražite takve ljude. Dakle, ako želite ljude starije od 60 godina, ljude koji su HIV pozitivni, imaju visok krvni pritisak ili dijabetes, doslovno tražite takve učesnike, date obaveštenje da su to su ljudi koje regrutujete i pozivate ih da se jave.
RSE: A koliko dugo će vakcina biti efikasna?
Rees: To je dobro pitanje, a odgovor je da to zaista ne znamo u ovom trenutku. Ono što takođe ne znamo kad je reč o prirodnom imunitetu jeste koliko će ljude koji su bili inficirani i imaju antitela, ta antitela štititi od ponovnog zaražavanja. Ono što znamo jeste da u slučaju zaraze drugim iz grupe korona virusa, ta zaštita traje vrlo kratko – svega nekoliko meseci, ali ima indikacija da ova antitela u slučaju COVID-a mogu štititi duže.
Što se tiče vakcina, ne znamo, ali svakako se nadamo da će zaštita trajati mimimalno godinu dana ili duže. Samo vremenom možemo saznavati da li, primera radi, moramo povećavati doziranje i koliko često, kad je reč o bilo kojoj vakcini. A nijedna od njih neće biti ista kao druga, neke mogu štititi mnogo duže, a neke mogu zahtevati povećano doziranje.
RSE: Svetska zdravstvena organizacija kaže da bilo koja uspešna vakcina mora biti dostupna svima. Kako da budemo sigurni da će ih svi dobiti?
Rees: To je veoma važno pitanje. Ovaj virus se širi celim svetom i sve dok imamo velike delove stanovništva koje nisu zaštićene, virus će nastaviti da cirkuliše i zaražavati ranjive ljude širom zemaljske kugle. Kako da se to spreči? Postoji masovna inicijativa pod nazivom „covax facility“. Ona obuhvata i siromašne i bogate zemlje, koje su se prijavile se i istakle koliko vakcina žele, a „covax facility“ pregovara sa kompanijama koje razvijaju vakcine.
Ideja je da imamo veliki broj zemalja koje će tražiti vakcine preko ovog mehanizma i veliki broj vakcina. To će izjednačiti uslove i dozvoliti svim zemljama bez obzira na veličinu njihovih ekonomija, da dođu do vakcina za svoje stanovništvo.
To je globalna inicijativa koja nikada do sada nije postojala, a sada je već uveliko na putu i mi smo prilično optimistični da će omogućiti pristup vakcini i najsiromašnijim zemljama, kao i onim sa malim brojem stanovnika koje možda ne bi bile u stanju da same ispregovaraju vakcine za sebe.
RSE: A šta ako mnogi ljudi ne žele da se vakcinišu ili su zabrinuti kad je reč o bezbednosti vakcine?
Rees: Da, to je veoma važno jer da biste zaustavili širenje ovog virusa vi morate da se vakcinišete i steknete antitela u značajnom procentu stanovništva. Ako pak imate veli deo populacije, 60 - 70 odsto ljudi koji ostanu ranjivi jer nisu vakcinisani, a još nisu bili inficirani, onda ćete i dalje imati širenje zaraze u toj populaciji.
Otud je prva stvar da objasnimo građanima da ono što radimo u kliničkim ispitivanjima garantuje nivo bezbednosti vakcine i da ćemo nastaviti da pratimo taj stepen bezbednosti. Drugo, moramo ubediti ljude da ukoliko ne dođemo do visokog nivoa imunizacije, korona virus će nastaviti da cirkuliše, sa svim ekonomskim i socijalnim posledicama koje će imati.
Dakle, u interesu je svih nas širom sveta da povećamo broj imunizovanih ljudi kada nam vakcina bude dostupna.
Facebook Forum